Opsada zamka Inabajama
Opsada zamka Inabajama (engl. Siege of Inabayama Castle), vođena 1-15. avgusta 1567.[b] bila je konačna pobeda Oda Nobunage, u to vreme gospodara provincije Ovari, u borbi za osvajanje provincije Mino (1561-1567).[1][2]
| Opsada zamka Inabajama | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Sengoku perioda | |||||||||||
 Japan oko 1560. Teritorija klana Oda obojena je žuto, a klana Saito crveno. Bitka je vođena u jugozapadnom delu provincije Mino. | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
| Klan Oda iz Ovarija | Klan Saito iz Mino-a | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
Oda Nobunaga Niva Gorozaemon |
Saito Tacuoki Nagai Hajato Kiši Kagejuzaemon † | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 10.000[1] | 3.000[1] | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| neznatni[1] | teški[a][1] | ||||||||||
Pozadina uredi
Pobedom u bici kod Okehazame (1560), Oda Nobunaga je konačno ujedinio celu provinciju Ovari pod svojom vlašću, i oslobodio se pretnje na istočnim granicama od dotle moćnog klana Imagava, koji je posle pogibije Imagava Jošimota kod Okehazame postao plen svojih suseda (klan Takeda) i dotadašnjih vazala (Macudaira Motojasu). Za to vreme, nakon smrti Nobunaginog tasta i saveznika Saito Dosana (koga je 1556. zbacio u ubio rođeni sin, Saito Jošitacu), provincijom Mino, severnim susedom Ovarija, upravljao je Nobunagin neprijatelj Saito Jošitacu, koji je tokom borbi za ujedinjenje Ovarija (1556-1559), konstantno podržavao Nobunagine neprijatelje. Nakon poraza Nobunaginih unutrašnjih neprijatelja u bitkama kod Inoa (1556) i Ukinoa (1558) i oslobođenja istočnog Ovarija posle bitke kod Okehazame (1560), Saito je uspeo da pridobije na svoju stranu Nobunaginog poslednjeg nezavisnog rođaka, Oda Nobukijo-a (sina Oda Nobujasu-a, brata Nobunaginog oca, koji je poginuo u borbi protiv Saito Dosana 1544), gospodara zamka Inujama i Oguči na severnoj granici Ovarija. Tako je Nobunaga imao brojne neraščišćene račune sa gospodarom provincije Mino: od osvete za svog tasta do osiguranja od daljih nemira u samom Ovariju, koje je Jošitacu svim sredstvima podsticao.[1]
Nobunagini pohodi na Mino uredi
Prvi pohod u zapadni Mino Nobunaga je preduzeo sredinom maja 1561, ali je nakon početnih uspeha potučen od glavnine Jošitacuovih snaga iz zamka Inokuči (Inabajama) 23. maja 1561. Krajem juna Nobunaga je napao zamak Oguči[3] bez uspeha: kako bi bio bliže operacijama, premestio je prestonicu Ovarija iz Kijosu-a u Komaki, gde je podigao novi zamak, samo 7 kilometara južno od Ogučija. Izloženi takvom pritisku, branioci Ogučija napustili su tvrđavu bez borbe i povukli se u zamak Inujama, jedinu preostalu neprijateljsku tvrđavu u Ovariju, koja se održala sve do 1565.[1]
Pad Inujame i tvrđave Dobora uredi
Nakon smrti Saito Jošitacua od lepre (krajem 1561), nasledio ga je njegov sin Saito Tacuoki. Nobunagin rat protiv klana Saito počeo je da daje rezultate tek početkom 1565, nakon što je nekolicina Saitovih vazala za novac prešla na Nobunaginu stranu i predala mu svoje zamkove (klan Sato u severnom Mino-u sa sedištem u zamku Kadžita). Zamak Inujama opsednut je i zauzet avgusta 1565. uz pomoć izdajnika iznutra (Oda Nobukijo pobegao je u Kai kod Takeda Šingena), a još dve obližnje pogranične tvrđave (Unuma i Sarubami) predale su se posle kratkog otpora. 28. septembra Nobunaga je opseo snažno branjenu tvrđavu Dobora (oko 2 km jugozapadno od zamka Kadžita, koju je branio Kiši Kagejuzaemon sa ratnicima okruga Tadžimi u jugoistočnom Mino-u), koju je uspeo da zauzme uprkos velikim gubicima. Tokom povlačenja Nobunagina iscrpljena vojska (bilo je svega 700-800 ratnika sposobnih za borbu) napadnuta je od preko 3.000 ratnika koje su predvodili Saito Tacuoki i njegov ujak, Nagai Hajato, ali je uspela da se izvuče u Ovari. Novi napad u aprilu 1566. završen je Nobunaginim povlačenjem bez borbe.[1]
Bitka uredi
U leto 1567, trojica glavnih Saitovih vazala - Inaba Jošimiči, Udžije Naomoto i Ando Iga (takozvani Mino trijumvirat) skovali su zaveru da izdaju svog gospodara i pređu na Nobunaginu stranu. Predvođen od pobunjenih Saitovih vazala, koji su mu predali taoce za vernost, Nobunaga je 1. avgusta 1567. iznenadnim napadom spalio predgrađe i opseo zamak Inokuči (Inabajama), prestonicu provincije Mino, okruživši ga trostrukom palisadom od bambusa i tukući branioce strelama i vatrom iz arkebuza. Prisustvo glavnih porodica iz provincije Mino na neprijateljskoj strani obeshrabrilo je posadu, koja se predala posle samo dve nedelje opsade, 15. avgusta 1567.[1]
Posledice uredi
Dok se posada predala na milost i nemilost, Saito Tacuoki pobegao je čamcem niz reku Kiso sve do tvrđave Nagašima u delti reke (na granici Ovarija i provincije Ize), koja je bila pod vlašću nezavisnih budističkih monaha iz sekte Istinski Čiste Zemlje (Iko-iki). Nobunaga je zavladao čitavom provincijom Mino, premestivši svoju prestonicu iz Komakija u zamak Inokuči, koji je preimenovao u Gifu. Imajući do kraja 1567. pod kontrolom dve cele provincije, Nobunaga se svrstao u red najmoćnijih gospodara u Japanu, i bio je spreman da se umeša u političke borbe u Kjotu, pošto je 13. šogun Ašikaga, Jošiteru, ubijen od strane lokalnih velikaša 19. maja 1565, a njegov brat, Ašikaga Jošiaki, zatražio je Nobunaginu pomoć da dođe na mesto šoguna. [1]
Napomene uredi
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.
- ^ Po lunarnom kalendaru.
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e ž z i Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 85—92. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ „Battle_of_Nagara-gawa”. Military Wiki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-06.
- ^ „Oguchi Castle - Jcastle.info”. jcastle.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-09.
Literatura uredi
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 101—104. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.