Opsada zamka Odani

Opsada zamka Odani
	Deo Sengoku perioda
Vreme	27. avgust-1. septembar 1573.
Mesto	provincija Omi, Japan.
Uzrok	Pohod Oda Nobunage na severni deo provincije Omi.
Ishod	Pobeda Oda Nobunage, pad klana Azai.
Teritorijalne; promene	Konačno osvojena Provincija Omi.
Sukobljene strane
Klan Oda	Klan Azai;
Komandanti i vođe
Oda Nobunaga; Tojotomi Hidejoši;	Azai Nagamasa †; Azai Hisamasa †
Jačina
30.000	5.000;
Žrtve i gubici
neznatni	čitava vojska uništena

Opsada zamka Odani (1573) bila je odlučujuća pobeda Oda Nobunage nad klanom Azai, nezavisnim velikašima u severnom delu provincije Omi.^[1]

Pozadina uredi

Rat Oda Nobunage protiv klana Azai, gospodara severnog Omija, čiji je vođa, Azai Nagamasa bio Nobunagin zet i dotadašnji saveznik, započeo je u proleće 1570, zbog Nobunaginog pohoda na provinciju Ečizen pod vlašću klana Asakura, tradicionalnih saveznika klana Azai. Posle bitke kod Anegave Nobunagin rat protiv klanova Azai i Asakura ubrzo je eskalirao do opšteg ustanka protiv Nobunage u Domaćim provincijama Japana zbog sukoba sa sektom Iko-iki, manastirima sa planine Hiei i šogunom Ašikaga Jošiakijem, koji su svi stali na stranu klana Azai i formirali koaliciju protiv Nobunage. Međutim, smrt Takeda Šingena, najopasnijeg člana koalicije u proleće 1573. dala je odrešene ruke Nobunagi da se obračuna sa ostalim članovima koalicije pojedinačno: šogun Jošiaki zbačen je i proteran 18. jula 1573, a klan Asakura, koji je pokušao da razbije opsadu zamka Odani, uništen je posle kratke kampanje i osvajanja provincije Ečizen (od 12. do 24. avgusta 1573).^[1]

Opsada uredi

Ostavljen bez saveznika, zamak Odani, poslednje uporište klana Asakura, napadnut je noću 27. avgusta 1573. od Nobunagine vojske koju je predvodio Tojotomi Hidejoši. Spoljašnje utvrđenje, koje je branio penzionisani gospodar Azai Hizamasa (Nagamasin otac) palo je za jedan dan, i Hizamasa je izvršio sepuku 28. avgusta. Tojotomi Hidejoši odneo je njegovu glavu Nobunagi, koji se sa glavninom vojske nalazio u obližnjem utvrđenju na planini Toragoze, južno od Odanija. Sutradan je Nobunaga lično napao unutrašnje utvrđenje Odanija, koje je palo 1. septembra: Azai Nagamasa i Ako Mimisaka, njegov glavni savetnik, izvršili su sepuku kako bi izbegli ropstvo. Nobunaga je poslao njihove glave u Kjoto, gde su bile javno izložene na kapiji zatvora, a Nagamasin desetogodišnji sin, iako Nobunagin sestrić, uhvaćen je i razapet u mestu po imenu Sekigahara (mestu kasnije bitke).^[1]

Posledice uredi

Posledi klana Azai u severnom Omiju dodeljeni su Tojotomi Hidejošiju, a zamak Namazue, poslednje uporište Sasaki Jotei-ja, svrgnutog gospodara južnog Omija koji je uz pomoć Iko-ikija vodio ustanak protiv Nobunage još od 1570, predao se 4. septembra 1573. Tako je cela provincija Omi konačno pala pod vlast Oda Nobunage.^[1]

Napomene uredi

^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 169—203. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[2] Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

[:1-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 169—203. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[1]

[a]