Opsada tvrđave Akasaka

Opsada tvrđave Akasaka
	Deo Genko rata
	; Car Go-Daigo (1318—1339).
Vreme	1-21. oktobar 1331. (po lunarnom kalendaru).
Mesto	provincija Kavači, Japan.
Uzrok	Pobuna cara Godaigo-a protiv diktature Kamakura šogunata.
Ishod	Pobeda šogunata.
Teritorijalne; promene	tvrđava osvojena.
Sukobljene strane
Carski lojalisti	Kamakura šogunat
Komandanti i vođe
Kusunoki Masašige;	Sasaki Tokinobu;
Jačina
500+;	20.000; 200.000
Žrtve i gubici
20-30 poginulih	oko 2.000

Opsada tvrđave Akasaka (1331), druga bitka Genko rata (1331-1333), između snaga šogunata Kamakura i pristalica cara Go-Daigoa, koji se pobunio protiv vojne diktature klana Hodžo u Japanu. Kusunoki Masašige branio je malu tvrđavu skoro 3 nedelje od čitave vojske šogunata.^[1]^[3]^[2]

Pozadina

Kada je car Go-Daigo u avgustu 1331. pobegao iz Kjota i preneo svoj dvor u utvrđeni manastir Kasagi u provinciji Jamato kod Nare, uputio je poziv na oružje svim vernim ratnicima protiv šogunata u Kamakuri pod upravom šikena iz klana Hodžo. Dok je vojska šogunata iz Rokuhare (štab šogunata u Kjotu) opsedala tvrđavu Kasagi (1-30. septembra), početkom septembra na carev poziv okupile su se dve manje vojske - Kusunoki Masašige okupio je oko 500 ljudi u provinciji Kavači, a sveštenik Sakurajama Širo oko 700 u provinciji Bingo.^[1]

Bitka

Nakon pada tvrđave Kasagi (30. septembra 1331), sva vojska šogunata (po Taiheikiju do 300.000 ljudi, što je svakako preterano) krenula je na provinciju Kavači, gde se Kusunoki Masašige na brzinu utvrdio na planini Akasaki sa oko 500 ratnika.^[1] Po Taiheikiju, utvrđenje je bilo malo i podignuto na brzinu, obima ne većeg od 180 metara, sa samo jednim plitkim šancem i drvenim zidom, oblepljenim blatom, iza koga je bilo dvadesetak sklepanih drvenih osmatračnica. Samo je istočna strana utvrđenja bila na bregu, dok su tri strane bile u ravnici. Snage branilaca iznosile su oko 200 strelaca u tvrđavi i 300 konjanika, koji su bili van utvrđenja, u planini.^[2]

Uprkos velikom samopouzdanju i brojnoj nadmoći napadača, prvi juriš odbijen je sa preko 1.000 poginulih. Kad su se napadači povukli i razmestili za odmor, sa istoka i zapada napali su ih konjanici koji su se dotle krili u šumi, a posada je učinila juriš iz zamka - mada je branilaca bilo malo, gubici i nered kod napadača bili su veliki. Drugi juriš na tvrđavu odbijen je tako što su branioci sami srušili ogradu tvrđave (iza koje je već bila podignuta nova ograda) na napadače, a treći ključalom vodom. Posle ova dva napada, u kojima su izgubili još 1.000 mrtvih i ranjenih, napadači su sasvim odustali od juriša i ograničili se na opsadu.^[2]

Međutim, pošto je Kusunoki opremio utvrđenje na brzinu, hrane je bilo za samo dvadesetak dana. Pošto je hrana potrošena, branioci su tokom olujne noći u malim grupama napustili tvrđavu i pomešali se među napadače, prošavši mirno kroz njihov logor, pretvarajući se da su deo šogunove vojske. Kada su se svi udaljili na sigurno, jedan ratnik koji je ostao u utvrđenju zapalio je pripremljenu lomaču na kojoj su bila tela tridesetak poginulih, kao i glavnu zgradu tvrđave. Kada su napadači prodrli u zamak, našli su samo zgarište i nagorele kosti, verujući da je Kusunoki spalio zamak i izvršio sepuku.^[2]

Posledice

Na vesti o padu tvrđava Kasagi i Akasaka, pobunjenička vojska u provinciji Bingo se rasula, a njen vođa, sveštenik Sakurajama, izvršio je sepuku sa 23 najvernijih rođaka i sledbenika.

^[3] Međutim, Kusunoki je nastavio rat - sa princom Morinagom i svega stotinak ratnika, nastavio je gerilske prepade na posede šogunata u provincijama Kavači i Jamato sve do carevog povratka iz izgnanstva 1333.^[3]

Napomene

^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d Friday, Karl F. (2004). Samurai, warfare & the state in early medieval Japan (1st ed izd.). New York, NY: Routledge. str. 126—128. ISBN 0-203-39216-7. OCLC 56560070.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž The Taiheiki : a chronicle of medieval Japan. Kojima Hōshi, Helen Craig McCullough. New York: Columbia University Press. 1959. str. 85—91. ISBN 0-8048-1322-1. OCLC 298105331.
^ ^a ^b ^v Morris, Ivan (2014). The Nobility of Failure : Tragic Heroes in the History of Japan. Cork: BookBaby. str. 175—230. ISBN 978-4-902075-68-7. OCLC 896799260.

Literatura

The Taiheiki : a chronicle of medieval Japan. Kojima Hōshi, Helen Craig McCullough. New York: Columbia University Press. 1959. ISBN 0-8048-1322-1. OCLC 298105331.

[3] Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.

[:1-1] v ^g ^d Friday, Karl F. (2004). Samurai, warfare & the state in early medieval Japan (1st ed izd.). New York, NY: Routledge. str. 126—128. ISBN 0-203-39216-7. OCLC 56560070.

[:2-2] v ^g ^d ^đ ^e ^ž The Taiheiki : a chronicle of medieval Japan. Kojima Hōshi, Helen Craig McCullough. New York: Columbia University Press. 1959. str. 85—91. ISBN 0-8048-1322-1. OCLC 298105331.

[:3-4] v Morris, Ivan (2014). The Nobility of Failure : Tragic Heroes in the History of Japan. Cork: BookBaby. str. 175—230. ISBN 978-4-902075-68-7. OCLC 896799260.

[1]

[3]

[2]

[a]