Википедија

Orbitofrontalni korteks

Orbitofrontalni korteks (OFK) je prefrontalni region korteksa u frontalnim režnjevima mozga koji je uključen u kognitivni proces donošenja odluka. Kod neljudskih primata sastoji se od područja asocijacije korteksa Brodmanovo područje 11, 12 i 13; kod ljudi se sastoji od Brodmanove oblasti 10, 11 i 47.[1]

Orbitofrontalni korteks
Položaj OFK-a u mozgu.
Orbitalna površina levog frontalnog režnja.
Detalji
DeoFrontalni režanj mozga
Identifikatori
Latinskicortex orbitofrontalis
NeuroNames91
NeuroLex IDbirnlex_1049
FMA242003
Anatomska terminologija

OFK se smatra anatomski sinonimom za ventromedijalni prefrontalni korteks.[2] Zbog toga se region razlikuje zbog različitih neuronskih veza i različitih funkcija koje obavlja.[3] Definiše se kao deo prefrontalnog korteksa koji prima projekcije od medijalnog dorzalnog jezgra talamusa, i smatra se da predstavlja emociju, ukus, miris i nagradu u donošenju odluka.[4][5][6][7]

Ime je dobio po svom položaju neposredno iznad orbita u kojima se nalaze oči. Uočena je značajna individualna varijabilnost u OFK kod ljudi.[8] Srodno područje se nalazi kod glodara.[9]

Funkcija kod ljudi uredi

Ljudski OFK je među najmanje shvaćenim regionima ljudskog mozga. Predloženo je da je OFK uključen u senzornu integraciju, u predstavljanje afektivne vrednosti potkrepljivača, i u donošenje odluka i očekivanja.[1] Posebno, čini se da je OFK važan u signaliziranju očekivane nagrade/kazne za akciju s obzirom na posebne detalje situacije.[10]

Radeći ovo, mozak je sposoban da uporedi očekivanu nagradu/kaznu sa stvarnom isporukom nagrade/kazne, što čini OFK kritičnim za adaptivno učenje. Ovo je podržano istraživanjem na ljudima, neljudskim primatima i glodarima.

Aferenti uredi

OFK prima projekcije od više senzornih modaliteta. Primarni mirisni korteks, gustatorni korteks, sekundarni somatosenzorni korteks, gornji i inferiorni temporalni girus (koji prenosi vizuelne informacije) svi projektuju na OFK.[11] Dokazi za slušne inpute su slabi, iako neki neuroni reaguju na slušne stimuluse, što ukazuje na postojanje indirektne projekcije.[12] OFK takođe prima podatke od medijalnog dorzalnog jezgra, ostrvskog korteksa, entorhinalnog korteksa, peririnalnog korteksa, hipotalamusa i amigdale.[12]

Psihijatrijski poremećaji uredi

Orbitofrontalni korteks ima ulogu u: graničnom poremećaju ličnosti,[13] shizofreniji, težoj depresivnoj epizodi, bipolarnom poremećaju, opsesivno-kompulzivnom poremećaju, zavisnosti, posttraumatskom stresnom poremećaju, autizmu[14]i panični poremećaj. Iako su studije neuromidžinga pružile dokaze za disfunkciju kod širokog spektra psihijatrijskih poremećaja, zagonetna priroda uloge OFK-a u ponašanju komplikuje razumevanje njegove uloge u patofiziologiji psihijatrijskih poremećaja.[15]

Funkcija OFK-a nije poznata, ali njegove anatomske veze sa ventralnim strijatumom, amigdalom, hipotalamusom, hipokampusom i periakveduktalnom sivom bojom podržavaju ulogu u posredovanju ponašanja povezanih sa nagradom i strahom.[16]

Reference uredi

  1. ^ a b Kringelbach, Morten L. (2005). „The human orbitofrontal cortex: Linking reward to hedonic experience”. Nature Reviews Neuroscience. 6 (9): 691—702. PMID 16136173. S2CID 205500365. doi:10.1038/nrn1747. 
  2. ^ Phillips, LH., MacPherson, SE. & Della Sala, S. (2002). 'Age, cognition and emotion: the role of anatomical segregation in the frontal lobes: the role of anatomical segregation in the frontal lobes'. in J Grafman (ed.), Handbook of Neuropsychology: the frontal lobes. Elsevier Science, Amsterdam, pp. 73-98.
  3. ^ Barbas, H.; Ghashghaei, H.; Dombrowski, S.M.; Rempel-Clower, N.L. (1999-08-02). <343::aid-cne1>3.0.co;2-1 „Medial Prefrontal Cortices Are Unified by Common Connections With Superior Temporal Cortices and Distinguished by Input From Memory-Related Areas in the Rhesus Monkey”. The Journal of Comparative Neurology. 410 (3): 343—367. ISSN 0021-9967. PMID 10404405. S2CID 16245541. doi:10.1002/(sici)1096-9861(19990802)410:3<343::aid-cne1>3.0.co;2-1. 
  4. ^ Gottfried, J. A.; Zald, D. H. (2005). „On the scent of human olfactory orbitofrontal cortex: meta- analysis and comparison to non-human primates”. Brain Res Rev. 50 (2): 287—304. PMID 16213593. S2CID 15080603. doi:10.1016/j.brainresrev.2005.08.004. .
  5. ^ Rolls, E. T. (2004). „The functions of the orbitofrontal cortex”. Brain Cogn. 55 (1): 11—29. PMID 15134840. doi:10.1016/S0278-2626(03)00277-X. .
  6. ^ Dixon, M. L.; Thiruchselvam, R.; Todd, R.; Christoff, K. (2017). „Emotion and the prefrontal cortex: an integrative review”. Psychol Bull. 143 (10): 1033—1081. PMID 28616997. doi:10.1037/bul0000096. .
  7. ^ Damasio AR. Descartes’Error: Emotion, Reason and the Human Brain. New York: Putnam; 1994.
  8. ^ Isamah, Nneka; Faison, Warachal; Payne, Martha E.; MacFall, James; Steffens, David C.; Beyer, John L.; Krishnan, K. Ranga; Taylor, Warren D. (2010-10-26). „Variability in Frontotemporal Brain Structure: The Importance of Recruitment of African Americans in Neuroscience Research”. PLOS ONE. 5 (10): e13642. Bibcode:2010PLoSO...513642I. ISSN 1932-6203. PMC 2964318  . PMID 21049028. doi:10.1371/journal.pone.0013642  . 
  9. ^ Uylings, Harry B.M.; Groenewegen, Henk J.; Kolb, Bryan (2003). „Do rats have a prefrontal cortex?”. Behavioural Brain Research (na jeziku: engleski). 146 (1–2): 3—17. PMID 14643455. S2CID 32136463. doi:10.1016/j.bbr.2003.09.028. 
  10. ^ Schoenbaum, Geoffrey; Takahashi, Yuji; Liu, Tzu-Lan; McDannald, Michael A. (2011). „Does the orbitofrontal cortex signal value?”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1239 (1): 87—99. Bibcode:2011NYASA1239...87S. ISSN 0077-8923. PMC 3530400  . PMID 22145878. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06210.x. 
  11. ^ Passingham, R. E. (2012). The neurobiology of the prefrontal cortex : anatomy, evolution, and the origin of insight. Steven P. Wise (1st izd.). Oxford: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-163308-9. OCLC 806342041. 
  12. ^ a b Zald, David; Rauch, Scott, ur. (2006-10-12). „The Orbitofrontal Cortex”. ISBN 0198565747. doi:10.1093/acprof:oso/9780198565741.001.0001. 
  13. ^ Berlin, HA; Rolls, ET; Iversen, SD (oktobar 2005). „Borderline Personality Disorder, Impulsivity, and the Orbitofrontal Cortex”. Archives of Clinical Neuropsychology. 20 (7): 862—863. .
  14. ^ Ha, Sungji; Sohn, In-Jung; Kim, Namwook; Sim, Hyeon Jeong; Cheon, Keun-Ah (2015). „Characteristics of Brains in Autism Spectrum Disorder: Structure, Function and Connectivity across the Lifespan”. Experimental Neurobiology. 24 (4): 273—284. ISSN 1226-2560. PMC 4688328  . PMID 26713076. doi:10.5607/en.2015.24.4.273. 
  15. ^ Jackowski, Andrea Parolin; de Araújo Filho, Gerardo Maria; de Almeida, Amanda Galvão; de Araújo, Célia Maria; Reis, Marília; Nery, Fabiana; Batista, Ilza Rosa; Silva, Ivaldo; Lacerda, Acioly L. T. (2012-06-01). „The involvement of the orbitofrontal cortex in psychiatric disorders: an update of neuroimaging findings”. Revista Brasileira de Psiquiatria (na jeziku: engleski). 34 (2): 207—212. ISSN 1516-4446. PMID 22729418. doi:10.1590/S1516-44462012000200014. 
  16. ^ Milad, M. R.; Rauch, S. L. (2007). „The Role of the Orbitofrontal Cortex in Anxiety Disorders”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1121 (1): 546—561. Bibcode:2007NYASA1121..546M. PMID 17698998. S2CID 34467365. doi:10.1196/annals.1401.006. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орбитофронтални_кортекс&oldid=26965197”