Википедија

Otvoreni istraživački podaci

Otvoreni istraživački podaci predstavljaju jedan od osnovnih elemenata pokreta Otvorene nauke. Prema definiciji Evropske komisije, otvoreni istraživački podaci podržavaju rezultate naučnih istraživanja i pristup im nije ograničen tj. svi bi trebalo da imaju pristup istraživačkim podacima[1]. Pripadaju široj grupi otvorenih podataka, a odvaja ih to što predstavljaju rezultat naučnih istraživanja.

Principi otvorenih istraživačkih podataka uredi

U januaru 2014. godine u Lajdenu u Holandiji, održan je sastanak na temu osnovnih elemenata koji su neophodni za globalnu infrastrukturu koja bi omogućila pouzdano objavljivanje istraživačkih podataka, njihovo pronalaženje, deljenje i ponovnu upotrebu (naziv sastanka na engleskom je Jointly designing a Data FAIRPORT)[2]. Na ovom sastanku je postignut konsenzus i definisane su preporuke za efikasno deljenje i pronalaženje podataka. Posebno se izdvaja princip mašinske i ljudske čitljivosti[3]. Principi koji su tom prilikom doneti, detaljno su razrađeni od strane FORCE11 radne grupe[4]. Ovi principi se popularno nazivaju FAIR od engleskih reči koje označavaju mogućnost pronalaženja tj. pretraživost (eng. Findable), dostupnost (eng. Accessible), interoperabilnost (eng. Interoperable) i ponovnu upotrebljivost (eng. Reusable).[5][6]

FAIR podaci ne moraju biti u otvorenom pristupu, dovoljno je da budu dostupni tj. otvoreni njihovi metapodaci. Prema tome, ima otvorenih istraživačkih podataka koji ne zadovoljavaju FAIR principe i nisu uređeni, ali i obrnuto: postoje istraživački uređeni FAIR podaci koji nisu otvoreni[7].

Primena FAIR principa uredi

Na više mesta u svetu pokrenuta je inicijativa da se FAIR principi definišu i za istraživački softver (eng. research software), a glavni zaključci ovih inicijativa su da je potrebno sa posebnom pažnjom redefinisati FAIR stavke[8][9]. U 2020. godini pokrenuta je i inicijativa da se FAIR principi primene i u oceni organizacija tj. da se uspostave kriterijumi po kojima je moguće kvantitativno oceniti da li ustanova podržava FAIR prakse, a nalik na FAIR proceni infrastrukture podataka, servisa za podatke i podrške za upravljanje podacima[10].

Upravljanje istraživačkim podacima uredi

Vrlo često se u radu sa istraživačkim podacima koristi termin životni ciklus[11]. Da bi istraživački podaci mogli ponovo da se koriste, potrebno je da prođu sledeće faze u životnom ciklusu: kreiranje/prikupljanje podataka, obrada podataka, analiza podataka, čuvanje podataka i omogućavanje pristupa podacima. Kao pokazatelj dobre prakse u radu sa podacima, uobičajeno se priprema Plan upravljanja istraživačkim podacima (DMP od eng. Data Management Plan). Sve je veći zahtev finansijera naučnih istraživanja, da se podaci dele kad god je moguće, kao i da naučno-istraživački projekti imaju svoj DMP. Jedan od prvih programa koji su usvojili ovu praksu je Horizont 2020 projektni ciklus Evropske komisije[12]. DMP je dokument za koji je predviđeno da se menja i dopunjuje tokom trajanja projekta, a u kome su detaljno opisane procedure za rukovanje podacima, kao i šta se dešava sa podacima kada se projekat završi[13].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Facts and Figures for open research data”. European Comission. Pristupljeno 20. 09. 2020. 
  2. ^ „Data FAIRport conference: Jointly designing a Data FAIRPORT”. Data FAIRport. Pristupljeno 20. 09. 2020. 
  3. ^ „Guiding Principles for Findable, Accessible, Interoperable and Re-usable Data Publishing version b1.0”. FORCE11. Pristupljeno 20. 09. 2020. 
  4. ^ Martone, Maryann E. (2015-07-01). „FORCE11: Building the Future for Research Communications and e-Scholarship”. BioScience (na jeziku: engleski). 65 (7): 635. ISSN 1525-3244. doi:10.1093/biosci/biv095. 
  5. ^ Wilkinson, Mark D.; Dumontier, Michel; Aalbersberg, IJsbrand Jan; Appleton, Gabrielle; Axton, Myles; Baak, Arie; Blomberg, Niklas; Boiten, Jan-Willem; da Silva Santos, Luiz Bonino (2016). „The FAIR Guiding Principles for scientific data management and stewardship”. Scientific Data (na jeziku: engleski). 3 (1): 160018. Bibcode:2016NatSD...360018W. ISSN 2052-4463. PMC 4792175  . PMID 26978244. doi:10.1038/sdata.2016.18. 
  6. ^ „FAIR Principles”. GO FAIR. Pristupljeno 20. 09. 2020. 
  7. ^ Vučkovac, Obrad; Miljković, Nadica; Ševkušić, Milica (2020-07-09). „RADIONICA: Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače” (na jeziku: srpski). doi:10.5281/ZENODO.3726233. 
  8. ^ Lamprecht, Anna-Lena; Garcia, Leyla; Kuzak, Mateusz; Martinez, Carlos; Arcila, Ricardo; Martin Del Pico, Eva; Dominguez Del Angel, Victoria; van de Sandt, Stephanie; Ison, Jon (2020-06-12). Groth, Paul; Groth, Paul; Dumontier, Michel, ur. „Towards FAIR principles for research software”. Data Science. 3 (1): 37—59. doi:10.3233/DS-190026. 
  9. ^ „FAIR for Research Software (FAIR4RS) WG”. RDA (na jeziku: engleski). 2020-04-28. Pristupljeno 2021-02-06. 
  10. ^ Bruin, Taco De; Coombs, Sarah; Jong, Jutta De; Haslinger, Irene; Hoogen, Henk Van Den; Huigen, Frans; Jetten, Mijke; Koster, Jacko; Miedema, Margriet (2020-11-03). „Do I-PASS for FAIR. A self assessment tool to measure the FAIR-ness of an organization” (na jeziku: engleski). doi:10.5281/ZENODO.4080866. 
  11. ^ „Otvoreni podaci: Upravljanje podacima, FAIR principi, CC licence”. Nacionalni portal otvorene nauke Republike Srbije. Arhivirano iz originala 22. 06. 2020. g. Pristupljeno 20. 09. 2020. 
  12. ^ „H2020 Programme: Guidelines on FAIR Data Management in Horizon 2020” (PDF). European Comission. 26. 07. 2016. Pristupljeno 20. 09. 2020. 
  13. ^ Michener, William K. (2015-10-22). Bourne, Philip E., ur. „Ten Simple Rules for Creating a Good Data Management Plan”. PLOS Computational Biology (na jeziku: engleski). 11 (10): e1004525. Bibcode:2015PLSCB..11E4525M. ISSN 1553-7358. PMC 4619636  . PMID 26492633. doi:10.1371/journal.pcbi.1004525. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворени_истраживачки_подаци&oldid=26966728”