Википедија

Očevidac

Očevidac je lice koje je bilo na mestu nekog događaja, i jasno videlo i čulo šta se desilo na tom mestu. Obično očevice ako je u pitanju neko teško krivično delo pozivaju pred sud, kako bi posvedočili šta se zaista desilo na tom mestu.[1][2][3]

Tipovi uredi

Veštak ili ekspertni svedok je onaj koji navodno ima specijalizovano znanje relevantno za pitanje od interesa, čije znanje navodno pomaže da se dobiju drugi dokazi,[1] uključujući druga svedočenja, dokumentarne dokaze ili fizičke dokaze (npr, otisak prsta). Veštak može, ali i ne mora, biti i percipientni svjedok, kao kod lekara, ili može, ali ne mora, lečiti žrtvu nesreće ili zločina.

Krunski svedok je onaj koji inkriminiše bivše saučesnike u zločinu koji nakon toga dobija od strane suda nižu kaznu, imunitet ili/i zaštitu sebe ili/i svoje porodice. Nakon što sudu dostave svoje svedočenje, često ulaze u program zaštite svedoka.[2]

Tajni svedok ili anonimni svedok je onaj čiji identitet sud čuva u tajnosti.[3]

Pouzdanost uredi

Iako se često pretpostavlja da su iskazi očevidaca pouzdaniji od posrednih dokaza, studije su pokazale da je individualno, odvojeno svedočenje svedoka često manjkavo.[4] Pogrešna identifikacija svedoka može biti rezultat faktora kao što su pogrešno zapažanje i pamćenje, ili pristrasnost, ili može uključivati svesno lažno svedočenje svedoka. Ako je više ljudi svedočilo zločinu, moguće je tražiti zajedničke tačke u njihovom svedočenju, za koje je veća verovatnoća da će predstavljati događaje onako kako su se desili, iako su razlike očekivane i same po sebi ne ukazuju na nepoštenje. Identifikacija svedoka će pomoći istražiteljima da steknu predstavu o tome kako izgleda osumnjičeni za zločin, ali sećanje svedoka uključuje pogrešne ili obmanjujuće elemente.[5]

Jedna studija je uključivala eksperiment u kojem su subjekti delovali kao porotnici u krivičnom predmetu. Porotnici su čuli opis pljačke-ubistva, argument optužbe, a potom i argument odbrane. Neki porotnici su čuli samo posredne dokaze; drugi su čuli od službenika koji je tvrdio da identifikuje optuženog. U prvom slučaju, 18% procenata proglasilo je optuženog krivim, ali je u drugom slučaju 72% proglasilo optuženog krivim (Loftus 1988).[6]

Policijska postrojavanja u kojima očevidac izdvaja osumnjičenog iz grupe ljudi u policijskoj stanici često su grubo sugestivna i daju lažan utisak da se svedok setio osumnjičenog. U drugoj studiji, studenti su gledali montirani zločin. Sat vremena kasnije pregledali su fotografije. Nedelju dana kasnije od njih je zatraženo da izaberu osumnjičenog iz reda ljudi. 8% postrojenih ljudi pogrešno je identifikovano kao kriminalci. 20% nevinih ljudi čije su fotografije bile uključene greškom je identifikovano.[7]

Jedna druga studija je razmatrala 65 slučajeva „pogrešnih krivičnih osuda nevinih ljudi“. U 45% slučajeva krive su greške očevidaca.[8]

Proučavanje sećanja svedoka dominiralo je u oblasti istrage. Kao što Haf i Ratner[9] primećuju, pojedinačno najvažniji faktor koji doprinosi pogrešnoj osudi je pogrešna identifikacija svedoka.[10]

Kredibilitet uredi

Verodostojan svedok je osoba koja deluje kao svedok, uključujući i svedočenje na sudu, čije se svedočenje doživljava kao istinito i uverljivo.[11][12] Drugi svedoci se mogu smatrati manje verodostojnim ili nemaju kredibilitet.[13] Procena kredibiliteta se vrši za svakog svedoka i na nju ne utiče broj svedoka koji svedoče.[14] Na kredibilitet svedoka utiče nekoliko faktora. Generalno, svedoci se doživljavaju kao verodostojniji kada se percipiraju kao tačniji i manje sugestivni.[15][16]

U običajnom pravu, termin bi se mogao koristiti u vezi sa davanjem svedočenja, ili za svedočenje dokumenata.[17] U savremenom engleskom pravu, verodostojan svedok je onaj koji „ne govori iz druge ruke“.[18] U škotskom zakonu, verodostojan svedok je onaj „čiji se kredibilitet preporučuje predsedavajućem sudiji... čija je pouzdanost” dobra.[18]

Reference uredi

  1. ^ a b „Discovery”. www.justice.gov (na jeziku: engleski). 2014-11-07. Pristupljeno 2020-10-22. 
  2. ^ a b „Good practices for the protection of witnesses in criminal proceedings involving organized crime” (PDF). United Nations. 2008. str. 19. Pristupljeno 21. 10. 2020. 
  3. ^ a b „Witness protection and anonymity | The Crown Prosecution Service”. www.cps.gov.uk. Pristupljeno 2020-12-14. 
  4. ^ „APA PsycNet”. psycnet.apa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-05. 
  5. ^ Ebbesen, Ebbe B.; Rienick, Cynthia B. (1998). „Retention interval and eyewitness memory for events and personal identifying attributes.”. Journal of Applied Psychology. 83 (5): 745—762. PMID 9806014. doi:10.1037/0021-9010.83.5.745. 
  6. ^ Loftus, Belinda; Coppock, Christopher (1988). „Bridging the Gulf”. Circa (38): 25—28. ISSN 0263-9475. JSTOR 25557277. doi:10.2307/25557277. 
  7. ^ „University of Nebraska Center for Great Plains Studies”. Plains Anthropologist. 22 (75): 50. februar 1977. ISSN 0032-0447. doi:10.1080/2052546.1977.11908818. 
  8. ^ Convicting the Innocent: Sixty-Five Actual Errors of Criminal Justice by Borchard, pg 367
  9. ^ „NCJRS Abstract - National Criminal Justice Reference Service”. www.ncjrs.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-04-16. 
  10. ^ Huff, C. Ronald; Rattner, Arye; Sagarin, Edward; MacNamara, Donal E. J. (5. 9. 2016). „Guilty Until Proved Innocent: Wrongful Conviction and Public Policy”. Crime & Delinquency. 32 (4): 518—544. S2CID 145281693. doi:10.1177/0011128786032004007. 
  11. ^ Dowd, Rebecca; Hunter, Jill; Liddell, Belinda; McAdam, Jane; Nickerson, Angela; Bryant, Richard (11. 7. 2018). „Filling Gaps and Verifying Facts: Assumptions and Credibility Assessment in the Australian Refugee Review Tribunal”. International Journal of Refugee Law. 30 (1): 71—103. doi:10.1093/ijrl/eey017. 
  12. ^ Hill, Gerald N. (2002). The people's law dictionary : taking the mystery out of legal language. New York, NY: MJF Books. ISBN 9781567315530. 
  13. ^ Tenney, Elizabeth R.; MacCoun, Robert J.; Spellman, Barbara A.; Hastie, Reid (januar 2007). „Calibration Trumps Confidence as a Basis for Witness Credibility”. Psychological Science. 18 (1): 46—50. PMID 17362377. S2CID 10464801. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01847.x. 
  14. ^ Lehman, Jeffrey; Phelps, Shirelle (2005). West's Encyclopedia of American Law. Detroit: Thomson/Gale. str. 407. ISBN 9780787663773. 
  15. ^ Newcombe, Peter A.; Bransgrove, Jennifer (jul 2007). „Perceptions of witness credibility: Variations across age”. Journal of Applied Developmental Psychology. 28 (4): 318—331. doi:10.1016/j.appdev.2007.04.003. 
  16. ^ Leippe, Michael R.; Manion, Andrew P.; Romanczyk, Ann (avgust 1992). „Eyewitness persuasion: How and how well do fact finders judge the accuracy of adults' and children's memory reports?”. Journal of Personality and Social Psychology. 63 (2): 181—197. doi:10.1037/0022-3514.63.2.181. 
  17. ^ Wong, Anna (2020). „Looks Can Be Deceiving: The Irrelevance of Demeanour in Witness Assessments”. Criminal Law Quarterly. 68. 
  18. ^ a b Words and phrases legally defined, Vol. 1 (3rd izd.). London: Butterworths. 1988. str. 373-374. ISBN 9780406080431. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Očevidac na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Очевидац&oldid=27699174”