Pankration

Pankration ili pankracija (grčki „sveborba") je bio borilačka veština u starogrčkim antičkim igrama. Prvi se prvi put pouzdano javlja 648. p. n. e., za vreme 33. olimpijskih igara.^[1] Grci su verovali da je legendarni Tezej osnovao pankration. Jedna naročito među Grcima popularna teorija jeste da je pankration uz vojsku Aleksandra Velikog stigao do Indije, gde je pokrenuo tamošnje borilačke veštine i time onda i današnje dalekoistočne borilačke veštine poput kungfua i karatea.

Pankration je bio spoj rvanja (pale) i boksa (pigme). Uz to su se koristile tehnike sa nogama, i za razliku od boksa borilo se suvim rukama (bez rukavica odnosno bandaža). Nadmetanje u pankrationu održavalo se petog, poslednjeg dana olimpijskih igara. Pobeda se dobijala jedino uz nokaut, predaju ili smrt protivnika. Za razliku od rvanja ili boksa, u pankrationu nisu postojala tehnička pravila. To znači da su bili dozvoljeni udarci rukama, nogama, laktovima, kolenima i prstima, kao i bacanje, poluge i bolni hvatovi, u stajanju i na podu. Jedino su bili zabranjeni ujedanje i udaranje u oči. Na osnovu tih pravila koristila se svaka metoda da se protivnik savlada. Čak ni od proboda stomaka rukom i čupanja unutrašnjih organa stari grčki borci nisu zazirali, mada je ovo važilo za beščasno. Mnogi pobeđeni borci tako su našli smrt ili su napustili arenu kao invalidi. Bilo je slučajeva da je pobeđeni platio borbu životom, ali mu se zbog dobre borbe posmrtno priznavala pobeda.^{[traži se izvor]}

Borci su se nazivali pankratijasti. Sudija, heladonik, nadgledao je poštovanje pravila i određivao pobednika.

Jedan od poznatih atleta koji je više puta pobeđivao u ovoj disciplini bio je Teagenes iz Tasosa. Na internet-strani Olimpijskog komiteta stoji da je i Platon dva puta pobedio u disciplini pankration.

Danas postoje pokušaji da se pankration u jednoj civilizovanijoj varijanti vrati među olimpijske igre, ili barem ustanovi kao samosvojni i ozbiljni sport u formi „pankration altimet“. Takođe, brazilski vale tudo i sve popularniji "Mixed Martial Arts (MMA)" i "Freefights" oživljavaju tradicije sveborbe slobodnog stila.

Reference uredi

^ Kyle, Donald G. (31. 12. 2014). Sport and Spectacle in the Ancient World. John Wiley & Sons. str. 115. ISBN 978-1-118-61356-6.

Literatura uredi

Kyle, Donald G. (31. 12. 2014). Sport and Spectacle in the Ancient World. John Wiley & Sons. str. 115. ISBN 978-1-118-61356-6.

Spoljašnje veze uredi

[1] Kyle, Donald G. (31. 12. 2014). Sport and Spectacle in the Ancient World. John Wiley & Sons. str. 115. ISBN 978-1-118-61356-6.

[1]