Панонски звездан

Panonski zvezdan (Tripolium pannonicum) je dvogodišnja zeljasta biljka koja raste na zaslanjenom zemljištu i tipičan je predstavnik slatinskih zajednica. U Srbiji je naročito česta u Vojvodini.

Panonski zvezdan
Panonski zvezdan (Tripolium pannonicum)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Asterales
Porodica:	Asteraceae
Rod:	Tripolium
Binomno ime
Tripolium pannonicum (Jacq.) Dobrocz
Sinonimi
Aster longiculis Desf. ex DC. Aster longicaulis (DC.) Dufour Aster pannonicus Jacq. Aster tripolium subsp. longicaulis (DC.) Nyman Aster tripolium subsp. pannonicus (Jacq.) Soó Aster tripolium var. pannonicus (Jacq.) Sadler Tripolium longicaule Duf. Tripolium pannonicum (Jacq.) Schur Tripolium pannonicum subsp. pannonicum Tripolium vulgare Nees Tripolium vulgare var. longicaule DC. Tripolium vulgare var. vulgare

Opis biljke

Dvogododišnja je biljka, od 10 do 70 centimetara visoka sa valjkastim korenom. Stabljika je često crveno prevučena, ustajuća ili uspravna, gola ili skoro gola, pri osnovi često granata.

Listovi su nešto mesnati, goli ili po obodu slabo trepljasti; u donjem delu stabljike listovi su duguljasto eliptični, postepeno suženi u dršku, sa jednom do tri nerva, a ostali su lancetasti, sedeći, jasno sa tri nerva.

Glavica ima mnogo, 2—3 centimetra u prečniku, u razređenoj gronjastoj cvasti. Listići involukruma su duguljasti, poređani kao crepovi na krovu, skoro u dva reda, prilegli, goli; spoljašnji listići po obodu su usko kožičasti, zeljasti, mnogo kraći od unutrašnjih, ovi sa širokim, crvenim kožastim obodom. Središni cvetovi su žuti. Obodni cvetovi su ženski, ljubičasti ili svetloplavi, retko beli. Cveta od juna do oktobra. Ahenija je 2—3 milimetra dugačka, sa dugačkim papusom (cipsela).

• 
  Cvetovi panonskog zvezdana
• 
  Panonski zvezdan plodonosi
• 
  Panonski zvezdan — ahenija sa papusom

Rasprostranjenost

Opšte rasprostranjenje: Pored morskih obala u Evropi, obala Kaspijskog jezera, centralna Azija, Sibir, Evroazijski florni element. U Srbiji je naročito česta u Vojvodini.

Stanište

Pored obala bara, presušene bare, pored obala reka, vlažne livade — česta je na zaslanjenim mestima. Karakteristična halofita.

Status zaštite

Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva nalazi se na Prilogu II Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva.

Literatura

• Josifović, M. (1964—1980). Flora SR Srbije VII. САНУ, Београд.

Спољашње везе

• Taxon: Genus Tripolium