Panceršrek
Panceršrek (nem. Panzerschreck — teror za tenkove) bilo je popularno ime za protivtenkovsku raketnu pušku (Racketenpanzerbuchse ili skraćeno RPzB) kalibra 88 mm, za višekratnu upotrebu, koja je proizvedena u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata. Bila je namenjena pešadiji kako bi se povećala njena sposobnost da samostalno napada i uništava protivnička oklopna vozila. Pešadinac je najčešće dejstvovao iz ležećeg ili klečećeg položaja sa bacačem oslonjenim na rame. Panceršrek je ispaljivao granatu na raketni pogon, sa krilatim stabiliztorom i kumulativnim punjenjem. Napravljen je u mnogo manjem broju nego što je to bio slučaj sa Pancerfaustom koji je bio predviđen za jednokratnu upotrebu.
Istorijat
urediKada su Nemci zarobili američki raketni bacač M1A1 «Bazuka» u Africi, odmah su uočili prednosti ovog oružja u odnosu na protivoklopne puške koje su se tada nalazile u naoružanju Nemačke vojske zbog čega je ovo oružje poslato na ispitivanje u Nemačku. Bazuka nije bila ništa više od obične čelične cevi zbog čega je bila veoma pogodna za masovnu proizvodnju. Mogla se koristiti višekratno (za razliku od Pancerfausta koji je bio predviđen za jednokratnu upotrebu). Kao razultat nemačkih ispitivanja, nastao je Panceršrek, koji je bio jači od američke Bazuke i koji je imao efektivni domet od oko 150 m.
Prva verzija imala je oznaku RPzB 43, bila je dugačka 164 cm i teška 9.25 kg. U oktobru 1943. godine zamenjena je modelom RPzB 54 koji je bio opremljen štitnikom koji je štitio operatera od raketnog mlaza koji je nastajao prilikom opaljenja. Zatim je usledio model RPzB 54/1 sa poboljšanim raketnim punjenjem, kraćom cevi i povećanim dometom koji je iznosio oko 180 m.
Prilikom opaljenja RPzB je stvarao puno dima sa obe strane oružja. Zbog toka su ga nemački vojnici prozvali Ofenror (na nemačkom: Ofenrohr – čunak). To je takođe značilo da je Panceršrek odmah nakon opaljenja odavao svoj položaj i izlagao operatera opasnosti da bude pogođen. Zbog toga je operater odmah nakon otvaranja vatre bio prinuđen da promeni položaj.
Panceršrek je bio veoma efikasno oružje. Prvi modeli Bazuke imali su problem da probiju oklop nemačkih tenkova, a naročito oklop nemačkih tenkova tipa Tigar, čija je najveća debljina iznosila 100 mm. U poređenju sa Bazukom, Panceršrek je bio znatno moćniji jer je mogao da probije oklop čija je debljina bila veća od 200 mm. Jedan hitac je obično bio dovoljan da uništi bilo koje savezničko oklopno vozilo. U rukama dobro obučenih vojnika, Panceršrek je postajao zaista smrtonosno oružje zbog čega su posade savezničkih oklopnih vozila bile prinuđene da na svoja vozila stavljaju, dodatnu, improvizovanu zaštitu u vidu oklopnih ploča, balvana, vreća sa peskom, žičane mreže i dr.
Vidi još
uredi
Spoljašnje veze
uredi