Parabolična antena

Parabolična antena je antena koja koristi parabolični reflektor, površina čiji je poprečni presek parabola, za usmeravanje radio talasa u jednu tačku žarišta. S obzirom da se najviše koristi za prijem TV signala sa satelita u našem jeziku se odomaćio i izraz satelitska antena .

Predajna parabolična antena

Namena

Osnovna karakteristika je visoka usmerenost, slično kao reflektor projektora ili džepne baterije. Parabolična antena ima jedan od najvećih radnih učinaka od svih vrsta antena. Koristi se za radio, televizijske i druge vrste komunikacija, te za radar, talase čija je frekvencija od 300 Mhz do 30 Ghz. Relativno male talasne dužine omogućavaju optimalne veličine reflektora, da bi se dobio zadovoljavajući signal. Sa otkrićem prijema satelitskih televizijskih programa, parabolične antene su veoma prisutne kao deo modernog izgleda naselja. Pored prijema one se često koriste za predaju i neizbežan su deo svake zemaljske satelitske stanice. Koristi se i za mikrotalasni prenos, radarske antene na tlu i u avionu, bežične WAN (Wide Area Network)/LAN (Local Area Network) veze, komunikacije za satelitske i svemirske letelice, te za radio teleskope.

Prijem TV signala sa satelita

Jedna od najprisutnijih namena je prijem digitalnog TV signala sa satelita. Antene koje se koriste po domaćinstvima su prečnika od 50 do 120 cm. Kako bi se antena podesila na odgovarajući satelit neophodno je znati tačnu poziciju satelita. Svi geostacionarni (pod uticajem zemljine teže) sateliti se nalaze na Ekvatoru, pa je antene na našim prostorima (severna hemisfera) neophodno okrenuti ka jugu i onda zavisnosti od satelita uraditi fina podešavanja. Ovako primljen signal treba proslediti set-top boksu (elektronskoj kutiji za obradu i reprodukciju) koji signal dešifruje (ako je šifrovan), dekoduje i prosleđuje televizoru.

Karakteristike

Postoje više karakteristika paraboličnih antena ali sve one najviše zavise od neophodnog dobitka antena kao i širinom frekventnog opsega koji prima.

Dobitak antene

Ovo je osnovna osobina antena i direktno utiče na korisni signal koji predaje ili prima. Dobitak antene sa računa po sledećoj formuli:

$G={\frac {4\pi A}{\lambda ^{2}}}e_{A}={\frac {\pi ^{2}d^{2}}{\lambda ^{2}}}e_{A}$

gde:

$A$ je korisna površina antene,

$d$ je dijametar parabolične antene, ako je kružna

$\lambda$ je talasna dužina prijemnog talasa.

$e_{A}$ je dimenzioni parametar koji je između 0 i 1 i zove se antenska efikasnost. Tipična efikasnost paraboličnih antena je od 0,55 do 0,70.

Iz ove formule se može zaključiti da dobitak antene najviše zavisi od same površine. Dakle što je antena većeg prečnika prijemni signal je znatno boljeg kvaliteta.

Zračenje antene

Kod paraboličnih antena, praktično sav koristan signal koncentrisan je duž ose antene. Preostala snaga koja se zrači okolo je obično mnogo manja. To se bazira na činjenici da je reflektor kod parabolične antene mnogo veći od talasne dužine emitovanog talasa. Zbog difrakcije talasi koji se rasipaju su takođe veoma uski. Ugaona širina zračenja kod visoko efikasnih antena se označava parametrom koji se meri na polovini snage zračenja. On označava ugaonu dužinu između tačaka zračenja na kojima snaga signala padne na polovinu od maksimlane vrednosti (-3 dB). Za parabolične antene ovaj parametar θ se računa po formuli :

$\theta =k\lambda /d\,$

gde je k faktor koji zavisio od oštrine reflektora i obično kod paraboličnih antena iznosi 70.

Zanimljivosti

Najveća parabolična antena je u stvari radio teleskop (za astronomiju) i nalazi se u Portoriku. Sagrađena je na tlu u dolini tako da je fiksna. Prečnik ove entene je 305 m i ima dobitak od 10 miliona što je oko 70 dBi, na frekvenciji 2.38 GHz. U našoj zemlji najveća antena se nalazi u Prilikama i ima prečnik od 18 m. Do bombardovanja 1999. godine postojale su još dve antene od 36 m.

Vidi još

• Antena