Parlamentarni izbori u Srbiji 1992.
Prevremeni parlamentarni izbori održani su pošto je 27. aprila 1992, nakon raspada SFRJ, proglašena SR Jugoslavija.
| |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
|
Nakon zahteva opozicionih stranaka, većinski izborni sistem sa 250 izbornih jedinica je zamenjen proporcionalnim sa 9 izbornih jedinica.[1]
Izbore su bojkotovale stranke koje reprezentuju Albance sa Kosova i Metohije, koji su činili oko 17% stanovništva Srbije.[1]
Izlaznost
urediU biračke spiskove bilo je upisano 6.774.995 građana, na izbore je izašlo 4.723.711[2] ili 69,72%.
Rezultati
urediOvaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
U parlament su ušle sledeće izborne liste:
Naziv izborne liste | Broj glasova | % | Broj mandata |
---|---|---|---|
Socijalistička partija Srbije | 1.359.086 | 28,77 | 101 |
Srpska radikalna stranka | 1.066.765 | 22,58 | 73 |
DEPOS − Demokratski pokret Srbije | 797.831 | 16,89 | 50 |
Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara | 140.825 | 2,98 | 9 |
Demokratska stranka | 196.347 | 4,16 | 6 |
Grupa građana − Željko Ražnatović Arkan | 17.352 | 0,37 | 5 |
Seljačka stranka Srbije | 128.240 | 2,71 | 3 |
Koalicija Demokratske stranke i Reformske demokratske stranke Vojvodine | 71.865 | 1,52 | 2 |
Demokratska reformska stranka Muslimana | 6.336 | 0,13 | 1 |
Srpska opozicija: Narodna stranka, Srpska demokratska stranka, Srpski rojalistički blok | 130.139 | 0 | |
Srpska narodna obnova | 84.568 | 0 |
Na izborima su učestvovale 104 izborne liste.
Na izborima je bilo 9 izbornih jedinica za izbor ukupno 250 narodnih poslanika: 1. Beograd sa 46 poslanika, 2. Zrenjanin sa 28 poslanika, 3. Kragujevac sa 29 poslanika, 4. Leskovac sa 25 poslanika, 5. Niš sa 24 poslanika, 6. Novi Sad sa 28 poslanika, 7. Priština sa 24 poslanika, 8. Smederevo sa 22 poslanika i 9. Užice sa 24 poslanika.[2]
Saziv parlamenta i nova vlada
urediSocijalistička partija Srbije je izgubila apsolutnu većinu u parlamentu, ali je uz pomoć glasova poslanika Srpske radikalne stranke formirala manjinsku vladu na čijem čelu se nalazio Nikola Šainović.[1]