Pežo tip 173
Pežo tip 173 (franc. Peugeot Type 173) je motorno vozilo proizvedeno između 1922. i 1925 godine od strane francuskog proizvođača automobila Pežo u njihovoj fabrici u Bolijeu. U tom periodu je proizvedeno 1002 jedinice. Ovaj model je zamenio proslavljeni tip 163 koji je i sam mnogo učinio mnogo da se ojača kompanija u teškim godinama neposredno nakon Prvog svjetskog rata.
| Pežo tip 173 | |
|---|---|
| Pregled | |
| Proizvođač | Pežo |
| Proizvodnja | 1922. - 1925. 1002 jedinice |
| Karoserija i šasija | |
| Raspored | Motor napred - zadnja vuča |
| Slični | Amilkar tip E Sitroen B2 Fijat 502 Matis tip G Panar i Levasor 10CV |
| Pogonski agregat | |
| Motor | Pežo, redni, četiri cilindra |
| Veličine | |
| Međuosovinsko rastojanje | 2.670 mm |
| Dužina | 4.000 mm |
| Širina | 1.460 mm |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Pežo tip 163 |
| Naslednik | Pežo tip 177 |
Mnoge od tehničkih karakteristika tog automobila bili su veoma inovativni u to vreme. U tip 173 je ugrađen novo razvijeni redni četvorocilindrični, četvorotaktni, zapremine 1.525 cm³ i bio je prvi Pežoov motor koji je na glavi imao ventile. Njegov položaj je bio ispred vozača i prenosio snagu na zadnje točkove preko kutije menjača sa četiri brzine u trenutku kada drugi proizvođači primenjivali četiri-brza zupčanika u kutiji kod većih i skupljih modela. Maksimalna izlazna snaga je 29 KS pri 1.900 obrtaja vratila. Motor/menjačka kutija, moderna kombinacija, dozvoljavala je relativno bolje ubrzanje i maksimalnu brzinu od 75 km/č. Sistem za kočenje kod tipa 173 je takođe moderan, sa doboš kočnicama montiranim na obe osovine, dok su Pežoovi konkurenti bili zadovoljni sa kočnicama samo na zadnjoj osovini.
Postojala je samo jedna verzija, označena kao 173 S, automobil dosta dobrih proporcija od drugih u klasi, što joj je omogućilo da ponudi neobično prostran enterijer. Međuosovinsko rastojanje od 2670 mm, podržavalo je ukupnu dužinu vozila od 4000 mm. Karoserija "torpedo", i "torpedo sportski" su u obe varijante mogli da prime četiri osobe.
Tip 173 se proizvodio više od tri godine, sa ukupno 1002 proizvedene jedinice. Naslednik tipa 173 je tip 177 koji je nasledio motor od 173, zajedno sa nekoliko svojih drugih inovativnih funkcija, a koji su sam po sebi bili oslonac Pežoa u rasponu gotovo do kraja ove decenije.
Literatura uredi
- Schmarbeck, Wolfgang (1990). Alle Peugeot Automobile 1890–1990. Stuttgart: Motorbuch-Verlag. ISBN 978-3-613-01351-3.