Planinarsko društvo „Železničar” Beograd

Planinarsko društvo Železničar se nalazi na Novom Beogradu i član je Planinarskog saveza Srbije i Planinarskog saveza Beograda.

Planinarski klub „Železničar“ Beograd

Pun naziv	Planinarsko društvo Železničar
Nadimci	PSD Železničar
Sportovi	planinarstvo, visokogorstvo, orijentiring
Osnovano	10. oktobar 1946.
Sjedište	Beograd
Rukovodstvo	Marić Radmilo
Veb-sajt	www.zeleznicar.org.rs

Istorijat

Ubrzo posle ospobođenja zemlje, došlo se na ideju da se organizuju i snortska društva. Tako je 1946. god. Sindikat saobraćaja i veza, kome je nripadala i železnica, brodarstvo i pošta. organizovalo snortsko društvo "Signal". Društvo je imalo više sekcija, a zbog interesovanja ljubitelja planina, osnovana je i smučarsko-planinarska sekcija. Prvi članovi sekcije bili su slovenci, koji su živeli u Beogradu i radili na železnici: Čurdar, Veselič, Urankar, Rovan i drugi, a njima su se priključili i ostali železničari. Prvi nredsednik sekcije bio je Baldo Svetličić. Sekcija je tada imala oko 50 članova. Prvi izlet bio je organizovan na Kosmaj, a zatim su svake nedelje organizovani izleti na planine bliže Beogradu: Avala. Kosmaj, Fruška gora, Rajac, Juhor, Davidovac (kod Paraćina) i druge.
Prva redovna godišnja skupština sekcije održana je 10. oktobra 1946. god. na skupštini je bilo 112 članova. Izabran je odbor u koji su ušli: Svetličić, Rovan, Linkeš. Petrović Ljubica, Vasić Nada, Antonijević, a kasnije kooptirani i Urankar, Vaselić i Kušić Zora. Druga godišnja skupština održa na je 26. novembra 1947 god. i tada je klub brojao 216 članova. Treća skupština održana je 15. septembra 1948 god. i tada su se planinari odvojili od centralnog društva kao samostalno društvo: Planinarsko smučarsko douštvo železničar. Za novog nredsednika izabran je Vlaho Antunović, činovnik u železničkom sindikatu. Sve do 1950. godine društvo je bilo zatvorenog tipa, samo za železničare i članove njihovih porodica. Tada se douštvo otvara i za ostale građane i u istoriji kluba zabeležen je i podatak da su čak i tri akademika bili članovi PSD Železničar iz Beograda. Društvo je vremenom postajalo sve brojnije, pa je po broju članova postalo najbrojnije u Srbiji. Na inicijativu članova našeg Društva, organizovana je 1950 god. prva planinarska škola na Ridskom jezeru. Tu je održan tečaj za vodiče izleta i tečaj za planinarske instruktore. Diplome za planinarske instruktore sa tog tečaja dobili su Dragomir Lazić i Borivoje Arapović. Tradicija školovanja mladih planinara u društvu tokom niza godina bila je jedna od osnovnih smernica u radu društva. Zato nije ni čudno da se u okviru društva u Srbiji iznedrila i jedina škola za visokogorstvo. 25. januara 1995 god. započela je sa radom Škola za planinare visokogorce u organizaciji društva. Glavni organizator ovog poduhvata, Vladimir Furlan angažovao je za rukovodioca škole iskusnog Zvonimira Blažinu, saveznog alpinističkog instruktora, a za predavače kompetentne stručnjake iz različitih oblasti.

Tradicionalne akcije

1. Noćni marš Kosmaj - Avala

Osvojeni planinarskih vrhova

• uspon na Triglav 1948.
• uspon na Kilimandžaro
• više puta Kavkaz
• više puta Mon Blan,
• uspon na Monte Rozu (Drugi vrh Evrope),
• uspon na Materhorn,
• uspon na Marmoladu,
• uspon na Gros Glokner,
• Valdske Alpe,
• Musalu,
• Ande,
• Akonkagvu (poslednji uspon 2005 god.),
• El brus,
• Damavand,
• Anapurnu,
• pa sve do mnogih vrhova Himalaja (usponi 1991 god, 1996god, 2005 god, 2008 god)
• kao i mnoge druge vrhove Evrope i sveta.