Plaćenički rat (oko 240. p. n. e.-238. p. n. e.) - a koga Polibije naziva Libijski ili Rat bez primirja - bio je ustanak najamnika u kartaginskoj službi protiv svojih poslodavaca, a kome su se priključili libijski gradovi pod kartaginskom vlašću.[1] Uzrok pobune je bilo loše stanje kartaginskih finansija nakon isplate odštete Rimu posle poraza u Prvom punskom ratu, odnosno nesposobnost isplate velikog broja plaćenika u tom sukobu. Iako se ispočetka činilo da će Kartagina nakon nekog vremena moći isplatiti plaćenike, pobuna je eskalirala kada su na njeno čelo stali Spendije i Mat i nagovorili Libijce da im se pridruže. Kartagina, finansijski, materijalno i ljudski iscrpljena našla se u teškoj situaciji i na početku sukoba trpela niz poraza, ali je angažman darovitog i iskusnog vojskovođe Hamilkara Barke doveo do pobede nad pobunjenicima i gušenja ustanka.[2]

Plaćenički rat
Deo punskih ratova
Vremeoko 240. p. n. e.-238. p. n. e.
Mesto
severna Afrika (Kartagina, Utika)
Sukobljene strane
Kartagina
Komandanti i vođe
Hanon Veliki
Hamilkar Barka

On je ustanike pobeđivao u više odvojenih bitaka i nanosio im velike gubitke svojom taktičkom veštinom i iznenadnim napadima. I pored velikih gubitaka ustanici su dugo vodili rat sa Kartaginjanima, dok ih Barka nije napokon porazio u odlučujućoj bici 237. p. n. e. i time okončao trogodišnji Najamnički rat.[1]

Reference uredi


Literatura uredi

  • Harden, Donald (1962). The Phoenicians. Thames & Hudson. ISBN 978-0-14-021375-1. 
  • Warmington, B. H. (1969). Carthage. Robert Hale & Company. ISBN 978-0-7091-0953-2. 
  • F. W. Walbank; A. E. Astin, M. W. Frederiksen, R. M. Ogilvie, Assisted by A. Drummond (editors) (1984—1989). Cambridge Ancient History: Volume 7, Part 2, 2nd Edition. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23446-7. 

Spoljašnje veze uredi