Pleroma
Pleroma (grč: πλήρωμα - punoća, ispunjenost) je grčki pojam koji znači punoću božanskog. Prema gnostiku Valentinu, pleroma je jedinstven božanski praizvor iz koga proizlaze sve emanacije života. Suprotan je pojmu „kenoma“ koji znači prazninu, tamu i haos.[1] U neoplatonizmu pojam ima značenje savršenosti inteligibilnog sveta ili božanskog bića, kome se suprotstavlja ograničenost, a time i konačnost čulnog sveta. Reč pleroma koristi apostol Pavle u svojoj poslanici Kološanima 2.9.[2]
Izvori uredi
- ^ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ^ „Pleroma”. Rječnik. Pristupljeno 20. 1. 2020.[mrtva veza]
