Плинска светлост (film iz 1944)
Plinska svetlost (engl. Gaslight) je američki psihološki triler iz 1944. godine, režisera Džordža Kjukora, u kome glavne uloge tumače Čarls Bojer, Ingrid Bergman, Džozef Koten, Mej Viti i Andžela Lensberi. Scenario su napisali Džon van Druten, Valter Rajš i Džon L. Balderston na osnovu istoimene predstave Patrika Hamiltona, a radnja prati mladu ženu čiji muž njome polako manipuliše kako bi poverovala da počinje da ludi.[4][5]
| Plinska svetlost | |
|---|---|
.jpg) Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Gaslight |
| Režija | Džordž Kjukor |
| Scenario | Džon van Druten Valter Rajš Džon L. Balderston[1] |
| Producent | Artur Hornblou Mlađi |
| Temelji se na | Plinska svetlost (Patrik Hamilton) |
| Glavne uloge | Čarls Bojer Ingrid Bergman Džozef Koten Mej Viti Andžela Lensberi |
| Muzika | Bronislav Kaper |
| Direktor fotografije | Džozef Rutenberg |
| Montaža | Ralf E. Vinters |
| Producentska kuća | Metro-Goldwyn-Mayer |
| Distributer | Loew's, Inc.[2] |
| Godina | 1944. |
| Trajanje | 114 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 2 miliona dolara[3] |
| Zarada | 4,6 miliona dolara[3] |
| IMDb veza | |
Kao rimejk istoimenog britanskog filma iz 1940. u režiji Torolda Dikinsona, Kjukorova verzija imala je veći obim i budžet od prvog filma, i uzima određene slobode u odnosu na materijal. Da bi se izbegla zabuna sa prvim filmom, Kjukorova verzija je prvobitno nosila naziv Ubistvo na Tornton skveru u Ujedinjenom Kraljevstvu.[6] U filmu postoje brojna odstupanja od originalne pozorišne predstave, iako centralna drama ostaje priča o mužu koji pokušava da izludi svoju ženu kako bi je odvratio od svojih kriminalnih aktivnosti.
Film je bioskopski objavljen 4. maja 1944. i ostvario je kritički i komercijalni uspeh, zaradivši 4,6 miliona dolara u odnosu na budžet od 2 miliona dolara. Bio je nominovan za sedam Oskara (uključujući onaj za najbolji film), a osvojio je dva: za najbolju glumicu i najbolju scenografiju. Kongresna biblioteka je 2019. odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog, ili estetskog značaja”.[7][8][9]
Radnja
urediGodine 1875, nakon što je svetski poznata operska pevačica Alis Alkvist ubijena u svojoj kući u Londonu, njena nećaka Pola bez roditelja poslata je u Italiju da prati njene stope. Sada odrasla, Pola se udaje za svog korepetitora Gregorija Antona nakon dvonedeljne burne romanse. Dogovaraju se da odu u London i usele se u dugo praznu gradsku kuću Poline pokojne tetke.
Pola se bori sa sećanjem na ubistvo svoje tetke, a Gregori predlaže da Alisin nameštaj odlože na tavan. Kada Pola pronađe pismo tetki od čoveka po imenu Serdžis Bauer, Gregori burno reaguje, a potom se izvinjava. On zapošljava mladu sobaricu, Nensi, i insistira od nje da nikada ne gnjavi njegovu senzitivnu ženu.
Pola je iznenađena kada Gregori prekori njenu navodnu zaboravnost, ali tokom posete Londonskoj Kuli ne može da pronađe broš njegove majke koji joj je poklonio, iako se sve vreme nalazio u njenoj torbici. Muče je zvukovi koji dopiru sa zaključanog tavana i primećuje kako se gasna svetla gase bez očiglednog razloga kada Gregori nije kod kuće, za šta je on uverava da je samo proizvod njene mašte.
Gregori flertuje sa Nensi, čiji prezir prema njegovoj ženi samo pogoršava Poline živce. Njeno uznemireno ponašanje primećuje inspektor Brajan Kameron iz Skotland Jarda, Alisin obožavalac od detinjstva. Zapanjen Polinom sličnošću sa njenom tetkom, Kameron pokušava da ponovo otvori slučaj, otkrivajući da poklon kraljevskih dragulja nije vraćen nakon Alisinog ubistva.
Izolujući svoju suprugu od sveta, Gregori je ubeđuje da je ona kleptomanka, odgovorna za skrivanje jedne slike i da joj nije dovoljno dobro da bi izašla u javnost. Ne mogavši da je spreči da prisustvuje zabavi koju organizuje njen stari porodični prijatelj, Gregori optužuje Polu da mu je ukrala sat. Kada ga on „pronađe” u njenoj torbici, Pola postaje histerična pred gostima. Odvodeći Polu kući, Gregori ljutito tvrdi da joj je majka umrla u mentalnoj bolnici, a da pismo Serdžisa Bauera koje je otkrila nikada nije postojalo. Sumnjajući u sopstveni zdrav razum, Pola se slomi.
U međuvremenu, Kameron je angažovao patrolu da posmatra Gregorija, za koga saznaju da često posećuje napuštenu kuću u blizini, i planira da institucionalizuje Polu. Dok je Gregori napolju, Kameron nudi Poli svoju pomoć, potvrđujući da su zvukovi na tavanu i treperenje gasnih svetala stvarni. Zaključuje da je Gregori ulazio u svoj tavan kroz svetlarnik preko susedne prazne kuće, da bi pretražio Alisine stvari. Kada upali svetla na tavanu, gas do svetla u prizemlju se smanjuje.
Kameron otvara Gregorijev sto, a Pola nalazi pismo od Bauera za koje je njen muž insistirao da je umislila. „Gregori” je zapravo Serdžis Bauer, koji je ubio Alis, ali je bio prinuđen da pobegne pre nego što je uspeo da pronađe njene dragulje. Njegov brak sa Polom bio je deo plana da osigura pristup domu njene tetke, praćen lukavom strategijom da se Pola institucionalizuje i tako dobije pun pristup Alisinom imanju.
U isto vreme, Serdžis pronalazi dragulje, ušivene u jedan od Alisinih čuvenih kostima. Vraća se dole i pronalazi svoj sto otključan. Psihički iscrpljena Pola priznaje da ju je posetio jedan muškarac. Da bi zaštitila Polu, ljubazna kuvarica Elizabet uverava Serdžisa da je to bio samo plod njene mašte, što dovodi Polu u očaj. Kameron se pojavljuje i suočava sa Serdžisom, juri ga na tavan i vezuje za stolicu.
Konačno uverena u sopstveni zdrav razum, Pola ostaje sama sa Serdžisom, koji je poziva da ga oslobodi. Umesto toga, Pola mu se izruguje, razmišljajući da nož u njenoj ruci možda nije stvaran i takođe pronalazi broš koji je „izgubila”. Dok policija odvozi Serdžisa, Kameron izražava interesovanje da ponovo vidi Polu.
Uloge
uredi.jpg)
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Čarls Bojer | Gregori Anton / Serdžis Bauer |
| Ingrid Bergman | Pola Alkvist Anton |
| Teri Mur (mlada) | |
| Džozef Koten | Brajan Kameron |
| Mej Viti | gospođica Besi Tvejts |
| Andžela Lensberi | Nensi Oliver |
| Barbara Everest | Elizabet Tompkins |
| Emil Ramo | maestro Guardi |
| Edmund Breon | general Hadlston |
| Halivel Hobs | gospodin Maflin |
Produkcija
urediOhrabren uspehom predstave i britanskog filma iz 1940. godine, Metro-Goldwyn-Mayer je kupio prava na rimejk, ali uz klauzulu u kojoj se insistiralo da sve postojeće verzije prvog filma budu uništene,[10] čak do te mere da pokušavaju da unište negativan.[11][12] Očigledno da ta naredba nije do kraja ispoštovana, pošto je Plinska svetlost iz 1940. godine danas dostupna i za bioskopske i za televizijske projekcije, kao i u vidu DVD izdanja.
Prijem
urediZarada
urediFilm je zaradio 2.263.000 dolara u SAD i Kanadi i 2.350.000 dolara na drugim tržištima, što je rezultiralo profitom od 941.000 dolara.[3]
Kritike
uredi.jpg)
Kritičari generalno smatraju da je američki rimejk klasik, kao i britanski original. Bergmanina gluma, koja joj je donela Oskara, dugo se smatrala među najboljima koje su osvojile ovu nagradu, dok je Bojerova uloga Gregorija takođe bila nominovana za Oskara. Filmski kritičar Bosli Krauter u The New York Times-u je pohvalio glumačku ekipu. Napisao je: „I sa gospodinom Bojerom u svom najboljem ozbiljnom hipnotičkom stilu, dok plamenovi čudno trepere u gasnim svetiljkama i muzika odzvanja teškim pretnjama, nije ni čudo što se gospođica Bergman raspada na veoma uznemirujući način. Oba ova popularna izvođača igraju svoje uloge do kraja. Lepim malim vinjetama ličnosti zanimljivo su doprineli i Džozef Koten kao tvrdoglavi detektiv, dama Mej Viti i Andžela Lensberi kao sobarica.”[13]
Filmski kritičar Meni Farber napisao je za The New Republic:
Veliku zaslugu za kvalitet [filma] ima gospođica Bergman, koja je u stanju da ispolji varijacije histerije, zbunjenosti ili ljubavi zbog kojih zapravo statične epizode izgledaju adekvatno fleksibilne i smislene... ona je jedna od retkih glumica od kojih se očekuje — i dozvoljava — da to rade u filmovima. Njena glumačka revnost i sposobnost ponekad je bespotrebno pokreću... ali ona daje lepu predstavu neoprezne i nesvetske žene koja je povređena i zbunjena, a njena ozloglašenija sposobnost da prikaže najuboženiju i najljupkiju od žena čini da priroda tragedije i okrutnosti izgleda još ekstremnije.[14]
Na sajtu Rotten Tomatoes film ima rejting odobravanja od 89% na osnovu recenzija 35 kritičara.[15]
Nagrade
uredi| Nagrada | Kategorija | Nominovani | Ishod |
|---|---|---|---|
| Oskar[16] | Najbolji film | Artur Hornblou Mlađi | Nominacija |
| Najbolji glumac | Čarls Bojer | Nominacija | |
| Najbolja glumica | Ingrid Bergman | Osvojeno | |
| Najbolja sporedna glumica | Andžela Lensberi | Nominacija | |
| Najbolji scenario | Džon van Druten, Valter Rajš i Džon L. Balderston | Nominacija | |
| Najbolja scenografija – crno-bela | Umetnička režija: Sedrik Gibons i Vilijam Ferari; Dekoracija enterijera: Paul Hulđinski i Edvin B. Vilis |
Osvojeno | |
| Najbolja fotografija – crno-bela | Džozef Rutenberg | Nominacija | |
| Kanski filmski festival | Velika nagrada festivala | Džordž Kjukor | Nominacija |
| Nagrade Zlatni globus | Najbolja glumica u filmu – drama | Ingrid Bergman | Osvojeno |
| Nagrade Nacionalnog odbora za recenziju filmova | Najbolja gluma | Osvojeno | |
| Nacionalni odbor za očuvanje filmova | Nacionalni registar filmova | Uključen | |
| Nagrade Udruženja njujorških filmskih kritičara | Najbolja glumica | Ingrid Bergman | Nominacija |
| Nagrade onlajn filmskog i televizijskog društva | Galerija slavnih – filmovi | Uključen | |
Američki filmski institut je smestio film na 78. mesto liste 100 godina AFI-ja... 100 trilera.
Reference
uredi- ^ Van Druten (Screenplay), John; Reisch (Screenplay), Walter; Balderston (Screenplay), John L.; Hamilton (Original Theater Play), Patrick. „Gaslight screenplay (October 8, 1943)”. Scripts on Screen. Pristupljeno 19. 11. 2021.
- ^ Gaslight na sajtu AFI (jezik: engleski)
- ^ a b v The Eddie Mannix Ledger. Los Angeles..
- ^ Hoberman, J. (21. 8. 2019). „Why 'Gaslight' Hasn't Lost Its Glow”
. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 15. 11. 2021.
- ^ Wise, Sarah (7. 5. 2013). „Gaslight Stories: Driving 'Ingrid Bergman' Insane”. Psychology Today (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 4. 2022.
- ^ BBFC: The Murder in Thornton Square Linked March 8, 2014
- ^ Tartaglione, Nancy (11. 12. 2019). „National Film Registry Adds 'Purple Rain', 'Clerks', 'Gaslight' & More; 'Boys Don't Cry' One Of Record 7 Pics From Female Helmers”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 11. 12. 2019.
- ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 2. 10. 2020.
- ^ „Women Rule 2019 National Film Registry”. Library of Congress. Pristupljeno 2. 10. 2020.
- ^ „BFI Screenonline: Dickinson, Thorold (1903–1984) Biography”. BFI. Pristupljeno 22. 2. 2014.
- ^ "Gaslight (1944)" on Turner Classic Movies.
- ^ Horne, Philip (10. 10. 2008). „Thorold Dickinson's 1949 film The Queen of Spades has been called 'a masterpiece' by Martin Scorsese – so why is his work not better known?”. The Guardian. London. Pristupljeno 30. 5. 2009.
- ^ Crowther, Bosley (5. 5. 1944). „'Gaslight,' Adapted From Play 'Angel Street,' at Capitol -'Hardy's Blonde 'Trouble' Is Shown at Loew's State” . The New York Times. Pristupljeno 24. 7. 2013.
- ^ Farber, 2009 p. 165: from The New Republic, May 22, 1944
- ^ „Gaslight (1944)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 11. 10. 2022.
- ^ „Gaslight”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2012. Arhivirano iz originala 17. 8. 2012. g. Pristupljeno 18. 12. 2008.
Spoljašnje veze
uredi- Plinska svetlost na sajtu IMDb (jezik: engleski)
