Ploidija
Haploidan je broj hromozoma u polnim ćelijama (gametima).[1][2] Kod vrsta koje nisu poliploidne on predstavlja jednu garnituru hromozoma i istovremeno je upola manji od diploidnog broja. Kod poliploidnih vrsta je to broj koji je upola manji u odnosu na broj hromozoma u telesnim ćelijama iste vrste. Kod čoveka broj hromozoma u telesnim ćelijama je 46, a u polnim duplo manje, 23. Drugim rečima normalne ćelije sadrže dve garniture hromozoma.
Diploidan broj hromozoma imaju telesne ćelije. Duplo je veći od broja hromozoma u polnim ćelijama (haploidan). Kod vrsta koje nisu poliploidne on predstavlja dve garniture hromozoma: jedna je poreklom od majke, a druga od oca. U ljudskim ćelijama on iznosi 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma.
U ćelijama koje imaju ovaj broj hromozoma dolazi do obrazovanja parova homologih hromozoma. Svaki par ima jedan majčin, a drugi hromozom iz očeve garnitura.
U humanom kariotipu je 22 para homologih i jedan par su polni hromozomi koji su u:
- ženskom polu homologi (XX);
- muškom polu heterologi (XY).
Reference
uredi- ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
- ^ Clark, David P. (2009). Molecular Biology. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-378589-3.
Literatura
uredi- Griffiths, Anthony J. F. (1999). An Introduction to genetic analysis. San Francisco: W.H. Freeman.
- Clark, David P. (2009). Molecular Biology. Boston: Academic Press.
