Pobačaj u Južnoafričkoj Republici
Abortus u Južnoj Africi bio je legalan samo u određenim okolnostima sve do 1. februara 1997. godine kada je stupio na snagu Zakon o slobodnom izboru prekida trudnoće, koji je dozvolio podnošenje zahteva za abortus u raznovrsnim slučajevima.
Pravni položaj uredi
U Južnoj Africi, svaka žena različite starosne dobi, bez ikakvih razloga, može zahtevati i izvršiti abortus ukoliko je trudnoća manja od trinaest nedelja. Ukoliko je trudnoća između trinaeste i dvadesete nedelje, žena može abortirati ukoliko:
- je njeno fizičko ili mentalno zdravlje dovedeno u pitanje;
- postoji mogućnost da će novorođenče imati ozbiljne mentalne ili fizičke abnormalnosti;
- je dete plod incesta;
- je dete začeto silovanjem;
- samostalno proceni da su njena ekonomska ili socijalna situacija dovoljan razlog za prekid trudnoće.
Ukoliko je u pitanju trudnoća preko dvadeset nedelja, žena može abortirati samo ukoliko je život fetusa u opasnosti ili postoji verovatnoća anomalije novorođenčeta. [1]
Ženi mlađoj od osamnaest godina se preporučuje da se, pre samog čina, konsultuje sa svojim roditeljima, ali ona samostalno donosi odluku da li će ih obavestiti o tome ili ne. Slična je situacija i sa ženama koje su u braku koje mogu da obaveste partnera o abortusu, ali i ne moraju to da učine. Jedini izuzetak predstavljaju žene sa težim oblikom mentalne bolesti ili žene koje su duže vreme u nevesnom stanju, te je tada neophodna saglasnost bračnog partnera ili zakonskog staratelja.
Ustav ne naglašava eksplicitno abortus, ali dva odeljka Zakona o pravima pominju reproduktivna prava. Odeljak 12(2)(a) Ustava kaže:“Svako ima pravo na telesni i psihički integritet, a koji uključuje i pravo […] da donosi odluke o reprodukciji”, dok odeljak 27(1)(a) Ustava kaže da “Svako ima pravo da pristupi […] zdravstvenim uslugama, uključujući i one u pogledu reproduktivnog zdravlja”. Christian Lawyers Association v Minister of Health, organizacija koja se zalaže za borbu protiv abortusa, osporila je važnost Zakona o slobodnom izboru prestanka trudnoće navodeći da se time krši pravo na život u odeljku 11 Zakona o pravima. Pokrajinski odsek Višeg suda odbacio je ovaj argument navodeći da se ustavna prava odnose samo na rođene, ali ne i na fetuse. [2][3]
Generalno, samo lekari mogu izvoditi abortus. Medicinske sestre koje su prošle specijalnu obuku, takođe mogu izvoditi abortus, ali samo do dvanaeste nedelje trudnoće. Farmakološki indukovan abortus može izvršiti bilo koji lekar u svojim prostorijama, do sedam nedelja od prvog dana poslednjeg menstrualnog perioda. Uobičajena doza je gram antiprogestrina, a potom, dva dana kasnije, doza prostaglandina. [4]
Zdravstveni radnici nisu u obavezi da sprovode ili učestvuju u abortusu ukoliko to ne žele, ali su ipak u zakonskoj obavezi da pomognu ukoliko je neophodno spasiti život pacijenta.[5] Zdravstveni radnik kojem se žena obrati za abortus može odbiti da to uradi, ali je u obavezi da je obavesti o njenim pravima, kao i da je uputi na drugog zdravstvenog radnika ili ustanovu u kojoj bi mogla izvršiti abortus. [6]
Abortus se može izvršiti besplatno u određenim bolnicama ili klinikama, mada ponekad samo u slučaju ukoliko je žena upućena od strane zdravstvenog radnika. [5] Većina centara za abortus će insistirati na pružanju savetovanja pre i nakon abortusa. Iako i žena to može zakonski zahtevati, centri za abortus nisu u zakonskoj obavezi da joj to i obezbede.
Statistika uredi
Od legalizovanja zahteva za abortus evidentno je opadanje u pogledu mortaliteta u odnosu na nelegalne abortuse, ali stopa smrtnosti koja parti abortuse je i dalje poprilično visoka. Prema statističkim podacima prikupljenim u Gauteng provinciji – 5% smrtnosti žena na porođaju su povezane sa abortusom, dok se 57% njih dovodi u vezu sa nelegalnim abortusom.[7]
Nedavna studija u Sovetu je ukazala na sledeće: stopa abortusa kod žena starijih od 20 godina je smanjena sa 15,2% 1999. godine na 13,2% 2001. godine. Stopa abortusa za žene starosti između 16 i 20 godina je smanjena sa 21% na 14,9%, dok je kod osoba ženskog pola starosti između 13 i 16 godina smanjena sa 28% na 23%. 2001. godine, 27% abortusa bilo je u drugom tromesečju. [7]
Literatura uredi
Susanne M. Klausen: Abortion under Apartheid. Oxford. . Oxford University Press. 2015. ISBN 9780199844494.
Reference uredi
- ^ „Welcome to the official South African government online site! | South African Government”. www.gov.za (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ Christian Lawyers Association of SA and Others v Minister of Health and Others. 1998.
- ^ sahoboss (16. 3. 2011). „An application to the Pretoria Supreme Court, to declare the Freedom of Choice to Terminate Pregnancy Law unconstitutional, fails.”. South African History Online (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 10. 2018. g. Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). 6. 3. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2007. g. Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ a b „CHOICE ON TERMINATION OF PREGNANCY”. 27. 4. 2007. Arhivirano iz originala 27. 04. 2007. g. Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ „Termination of Pregnancy (TOP)”. Western Cape Government (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 9. 2018.
- ^ a b „Wayback Machine” (PDF). 26. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 07. 2011. g. Pristupljeno 13. 9. 2018.