Poverilačka docnja

Poverilačka docnja predstavlja slučaj da poverilac pada u docnju kada bez osnovanog razloga odbije prijem ispunjena od strane dužnika ili ga svojim ponašanjem sprečava da ispuni obavezu.

Uvod

Dužnik nema mogućnost da poverioca prinudnim putem nagna na saradnju (ne može npr. podneti tužbu protiv poverioca u slučaju kada te saradnje nema), ali zakonodavac propisuje da će poverilac koji neopravdano ne prihvata ispunjenje snositi zbog toga izvesne posledice. Otuda i postoji institut poveriočeve docnje koja ne predstavlja kršenje obaveze, ali rađa izvesne posledice za proverioca i dužnika.

Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči. Poverilac dolazi u docnju i ako je spreman da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze. Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja ili u vreme određeno za ispunjenje dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu izvrši.

ZOO prihvata subjektivno shvatanje poverilačke docnje, za razliku od dužničke docnje.

Uslovi poveriočeve docnje

1. dospela dužnikova obaveza
2. ponuda ispunjenja
3. neosnovano odbijanje te ponude

Ponuda dužnika da ispuni obavezu ujedno je i apel dužnika da poverilac prihvati ispunjenje. Ponuda mora da se poklapa sa sadržinom poveriočevog potraživanja (mora biti ponuđeno davanje onog što se duguje i kako se duguje). Uz sve to zahteva se da je dužnik u vreme ponude ispunjenja zaista bio u mogućnosti da izvrši ispunjenje. Ako poverilac dokaže da dužnik to nije bio u stanju neće biti reči o poverilačkoj docnji. Ponuda takođe mora biti stvarna i realna, da je dužnik preduzeo sve što je potrebno za ispunjenje tako da je poveriocu ostalo samo da činidbu prihvati. Ako je u pitanju novčani dug a dužnik je zapao u docnju, mora pored glavnice ponuditi i kamatu. Dužnik može ponuditi i delimično ispunjenje novčane obaveze osim ako poverilac ima opravdan interes da ga odbije. Ponudu mora učiniti sam dužnik ili treće lice koje je na to ovlašćeno, poveriocu ili licu koje je ovlašćeno da primi predmet obaveze. Ispunjenje pre roka može se ponuditi samo ako je rok bio ustanovljen u interesu dužnika ali i tada ne može biti ponuđen u nevreme.

Posledice poverilačke docnje

• Prestanak dužnikove docnje.

Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika. Ako je dužnik zapao u docnju i ponudi ispunjenje izvorne obaveze i svih obaveza koje su posledica docnje poveriočeva docnja isključuje docnju dužnika. Od tog trenutka prestaje teći kamata na glavnicu koju dužnik duguje.

• Prelaz rizika sa dužnika na poverioca.

Na poverioca prelazi rizik slučajne propasti i oštećenja stvari.

• Obaveza poverioca na nadoknadi štetu dužniku.

Poverilac u docnji dužan je naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje kao i troškove čuvanja stvari.

• Pravo dužnika da deponuje ili proda dužnikovu stvar.

Poverilačka docnja otvara mogućnost dužnika da izvrši svoju obavezu deponovanjem stvari kod suda. Ako se stvar ne može čuvati u sudskom depozitu može zahtevati od suda da odredi lice koje će stvar čuvati o trošku i za račun poverioca. Pod određenim uslovima on ima pravo i da proda stvar.

• Pravo dužnika da odustane od ugovora ako se obaveza sastoji u vršenju usluge.

Postoji kad se dužnikova obaveza ne sastoji u predaji stvari već u vršenju usluge pa može odustati od ugovora pod istim uslovima kao poverilac kod dužničke docnje.

Prestanak docnje

1. gašenjem potraživanja
2. kada se naknadno ugovori novi rok ispunjenja
3. povlačenjem ponude za ispunjenje od strane dužnika
4. naknadnom izjavom poverioca da je dužan da primi ispunjenje obaveze i da će dužniku naknadi štetu zbog docnje. U ovom slučaju ovo se može tumačiti kao opomena, prestanak poverilačke docnje i početak dužničke.

Literatura

• Jakov Radišić: Obligaciono pravo, Beograd 2004
• Slobodan Perović: Obligaciono pravo, Beograd 1982