Pozivanje na autoritet
Pozivanje na autoritet (lat. Argumentum ad autocritate - argument iz autoriteta) je logička greška koja nastaje kada se zaključak smatra validnim samo zato što ga podržava neki autoritet. Dodatani problemi ove logičke greške je da li se zapravo radi o pravom autoritetu ili da li postoje drugi autoriteti koji imaju suprotno mišljenje. Ali, glavni problem kod ove greške je to što nijedna tvrdnja nije tačna samo zato što ju je izneo neko ko ima autoritet. I autoriteti moraju izneti dokaze za ono što govore, jer autoritet nimalo ne utiče na tačnost neke tvrdnje.
Kod greške nije problem što tvrdnju iznosi autoritet, naprotiv, to je dobro. Ne treba odbaciti mišljenje autoriteta sa iskustvom zato što ga on zastupa, već je samo potrebno analizirati dokaze koje iznosi autoritet.
Primeri uredi
- Doktor Semir Osmanagić tvrdi da je Visoko zapravo piramida i to je tačno.
Ovde se radi o lažnom autoritetu, jer je Osmanagić doktorirao sociologiju, a ne arheologiju. Ali, nije problem njegovo neadekvatno školovanje, već to što nema dokaza da se radi o piramidi.
- Marko je završio Biološki fakultet i misli da se evolucija nije dešavala niti se trenutno dešava.
Pitanje je gde je Marko studirao, jer se biologija kao nauka zasniva na tome da postoji evolucija, a ima neverovatna količina dokaza da se ona desila i da se dešava. Moglo bi se reći da Marko ima pravo da misli da se evolucija nije desila, ali to je logička greška pravo na mišljenje
Literatura uredi
- Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 36—37. ISBN 978-86-86059-45-1.
