Википедија

Pokrajinski park dinosaurusa

Pokrajinski park dinosaurusa je prostor dobro očuvanih prirodnih odlika hidrografije, pedologije, geomorfološki i geoloških karakteristika reljefa, u kome preovlađuju prirodni ekosistemi i fosilni tragovi života iz praistorije. Park je smešte u dolini reke Red Dir u središtu bedlenda ili „rđava zemlja“ (engl. badland) u kanadskoj provincji Alberta, oko 48 km severoistočno od grada Bruksa.

Pokrajinski park dinosaurusa
Park dinosaurusa u srcu „rđave zemlje“
Mapa sa lokacijom zaštićene oblasti Pokrajinski park dinosaurusa
Lokacija Pokrajinskiog parka Midlend u Alberti
MjestoAlberta, Kanada
Najbliži gradBruks (Alberta) (48 km)
Površina73,29 km2 (28,30 sq mi)
Osnovano27. juna 1955.
Upravljačko tijeloParkovi Kanade

U njemu je otkrivena jedna od značajnih kolekcija dinosaurusa i drugih oblika praistorijskog života na Zemlji, zbog čega je i osnovan ovaj park prirode 1955. godine kako bi se zaštitilo jedno od najbogatijih nalazišta fosila dinosaurusa na svetu. U parku je otkriveno oko 40 vrsta dinosaurusa, od čega je blizu 500, potpuno očuvanih skeleta iz ovog parka izloženo dana u muzejima širom sveta. Sveukupno, u Provincijskom parku dinosaurusa otkriveno je približno 500 fosila živih vrsta od miskroskopskih paprati do džinovskih dinosaurusa, starih oko 75 miliona godina.

Pojam i status provincijskog parka uredi

Pokrajinski park dinosaurusa je oblast zemlje, u vlasništvu pokrajine Alberta i države Kanade, koja se većim delom nalazi zaštićena od ljudskog uticaja. Ovaj park je zaštićena oblast Međunarodnog udruženja za zaštitu prirode - Kategorija II.[1]

Kao pojam, nacionalni park, se prvi put definiše na području Jeloustouna u Sjedinjenim Američkim Državama, 1872. godine na površini od 888.708 hektara.

Na 10 Generalnoj Skupštini UICN (Međunarodna unija za očuvanje prirode), održanoj 1969. godine u Nju Delhiju, data je definicija parka prirode,u kojoj je navedeno da je to:

Šire prostorno područje koje predstavlja jedan ili više ekosistema malo ili nikako izmenjen ljudskom delatnošću ili nastanjivanjem, u kome se životinjskim i biljnim vrstama, geomorfološkim elementima i biljnim i životinjskim staništima daja poseban naučni, obrazovni i rekreativni značaj ili u kome postoje prirodni pejzaži velike lepote.

Parkovi prirode na svetu mogu se svrstati u najmanje dva tipa: američki i evropski. Američki tip nacionalnog parka, (u koji spadaju i Nacionalni i pokrajinski parkovi Kanade), formirani su u cilju turizma i rekreacije građana, za razliku od evropskog tipa, koji npr. odgovara parku Engaden u Švajcarskoj, i više imaju karakteristike rezervata. U rezervatima se živi svet potpuno slobodno razvija i živi, a samo je zaštićen od svakog uticaja čoveka.[2]

Polazeći od navedenih stavovova Pokrajinski park dinosaurusa upisan je u UNESKO-ov spisak mesta svetske baštine u Americi 5. jun 1979. godine, kao naučno-istraživačka, obrazovna, turistička i rekreativna oblast u pokrajini Alberta, zaštićena od negativnih uticaja ljudskih delatnosti, sa sledećim obrazlođenjem:

Pokrajnski park dinosaurusa sadrži neke od najznačajnijih fosilnih primeraka iz „doba dinosaurusa“ ikada otkrivenih u istoriji Zemlje. Ovo imanje ima neprevaziđene karakteristike po broju i visokom kvalitetu sačuvanih primeraka do sada koji predstavljaju više od 44 vrste, 34 roda i 10 porodica dinosaurusa, starih između 75 i 77 miliona godina. Park ima izuzetne karakteristike priobalnog staništa, kao i bezozemlje izuzetne estetske vrednosti.[3]

Zaštita uredi

Posebna pažnja u Parku pridaje se dugoročnom praćenju i preduzimanju odgovarajućih zaštitnih radnji u vezi sa nizom faktora u samom parku i u njegovoj blizini. Konkretno, ovo uključuje potencijalni razvoj infrastrukture i objekata, ispašu stoke, vađenje nafte i gasa, uticaje turizma, posetilaca i njihove rekreacije, potencijalne uticaje klimatskih promena, kao i nelegalno uklanjanje (otuđenje) paleontoloških resursa sa prostora parka.[4]

Položaj i prostranstvo uredi

Pokrajinski park dinosaurusa nalazi se u neposrednoj bilizini gradića Dramheler u kandaskoj pokrajini Alberta. Park se prostire na površini od 70 km² oko doline reke Red Dir u jogoistočnom delu Alberte, na zemljištu egzotične lepote koje nije obradivo, jer sadrži slojeva peščara i drugih sedimentnnih depozite, koje su nanosile praistorijske reka nastale pre više od 75 miliona godina, u zapadnoj unutrašnjosti otvorenog mora, koje je u potpunosti pokrivalo region Severne Amerike.

 

Prirodne odlike uredi

 
Erodovani teren u parku, poznat kao „rđava zemlja“.

Zemljišni prostor na kome je razmešten Park dinosaurusa u geološkom smislu je tip značajno erodovanog terena, poznatog kao „rđava zemlja“ ili bedlend (engl. badland). Kod ovog tipa zemljišta tlo je bogato glinovitom komponentom, koja je značajno zahvaćena pojavom intenzivnog jaružanja. Agensi geomorfološkog procesa usled koga su nastali ovi procesi su voda i vetar.

Ovakvi tereni su često teško prohodni i nisu pogodni za izgradnju.

Sedimenti su nastali u periodu od oko 1,5 miliona godina tokom kampanske faze u epohi kasne krede i pripadaju trima različitim geološkim formacijama. Najstariji je vrh zemaljske formacije Oldman, koji izlazi u podnožju niza. Formacija parka dinosaurusa, koja sadrži većinu zglobnih skeleta dinosaurusa, nastala je između 76,5 i 74,8 miliona godina. Taloženo je u plavnim i priobalnim ravničarskim sredinama preko rečnih sistema koji su tekli na istok i jugoistok do zapadnog unutrašnjeg morskog puta.[4]

Klima i vodno zemljište uredi

Klima Dramhelera (norm. 1981—2010, ekstr. 1923—danas)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 15,5
(59,9) 		18,0
(64,4) 		28,0
(82,4) 		33,9
(93) 		37,0
(98,6) 		39,4
(102,9) 		40,6
(105,1) 		38,1
(100,6) 		37,2
(99) 		33,3
(91,9) 		23,9
(75) 		17,3
(63,1) 		40,6
(105,1)
Maksimum, °C (°F) −6,0
(21,2) 		−0,4
(31,3) 		3,7
(38,7) 		12,9
(55,2) 		18,4
(65,1) 		22,1
(71,8) 		26,7
(80,1) 		26,1
(79) 		20,0
(68) 		13,2
(55,8) 		3,1
(37,6) 		−2,5
(27,5) 		11,4
(52,5)
Prosek, °C (°F) −12,3
(9,9) 		−7,5
(18,5) 		−2,7
(27,1) 		5,9
(42,6) 		11,5
(52,7) 		15,8
(60,4) 		19,4
(66,9) 		18,3
(64,9) 		12,5
(54,5) 		5,9
(42,6) 		−3,0
(26,6) 		−8,8
(16,2) 		4,5
(40,1)
Minimum, °C (°F) −18,6
(−1,5) 		−14,6
(5,7) 		−9,2
(15,4) 		−1,1
(30) 		4,5
(40,1) 		9,4
(48,9) 		12,0
(53,6) 		10,4
(50,7) 		4,9
(40,8) 		−1,4
(29,5) 		−9,1
(15,6) 		−15,1
(4,8) 		−2,3
(27,9)
Apsolutni minimum, °C (°F) −43,9
(−47) 		−41,4
(−42,5) 		−37,8
(−36) 		−26,7
(−16,1) 		−9,4
(15,1) 		−2,8
(27) 		−2,8
(27) 		−6,7
(19,9) 		−11,7
(10,9) 		−22,5
(−8,5) 		−35,1
(−31,2) 		−42,8
(−45) 		−43,9
(−47)
Količina padavina, mm (in) 12,3
(0,484) 		10,2
(0,402) 		15,0
(0,591) 		25,7
(1,012) 		47,7
(1,878) 		69,3
(2,728) 		64,4
(2,535) 		51,4
(2,024) 		41,2
(1,622) 		13,4
(0,528) 		11,2
(0,441) 		10,4
(0,409) 		372,1
(14,65)
Količina kiše, mm (in) 0,0
(0) 		0,1
(0,004) 		1,5
(0,059) 		20,5
(0,807) 		43,6
(1,717) 		69,3
(2,728) 		64,4
(2,535) 		51,0
(2,008) 		40,5
(1,594) 		9,7
(0,382) 		1,1
(0,043) 		0,0
(0) 		301,7
(11,878)
Količina snega, cm (in) 12,2
(4,8) 		10,1
(3,98) 		13,5
(5,31) 		5,2
(2,05) 		4,0
(1,57) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,4
(0,16) 		0,7
(0,28) 		3,8
(1,5) 		10,1
(3,98) 		10,4
(4,09) 		70,5
(27,76)
Izvor #1: Environment Canada[5][6][7][8][9][10][11]
Izvor #2: Weatherbase[12]
 
Stalni vodotoci su relativno retki i zauzimaju tek 6% površine parka, tako da zbog isušivanja obrazuju obalske terase krševite i vijugave reke Red Dir

Područje Provincijsog parka dinosaurusa je najtoplija i najsušim podregija Alberte. Stalni vodotoci su relativno retki i zauzimaju tek 6% površine parka, tako da zbog isušivanja obrazuju obalske terase krševite i vijugave reke Red Dir. Zato se ova reka odlikuju usecima, širokim terasama i usečenim obalama.

Flora uredi

Rečne terase podržavaju bujnu i raznoliku vegetacijom u uzastopnim slojevima, od šumaraka mladih vrba do složenih ravnica, šuma jablanova i šikara visokog žbunja, prolaznih močvara i gustih grmovitih visoravni (kojima dominiraju biljke roda Artemisia Gentileschi (pelin) i porodice Chenopodiaceae. Obalske zajednice ravničarskih jablanova su među najugroženijim staništima u ovom polu-sušnom regionu. Travnjaci se retko javljaju, i to na plavinama reke i velikim erodiranim površinama stena.

Fauna uredi

Mikroklima blagih zima, u kombinaciji s obilnim zalihama hrane, čine idealno područje za zimovanje domaćih papkara kao što je vitorog antilopa, ušati jelen (Odocoileus hemionus) i belorepi jelen (Odocoileus virginianus).

  • Domaći papkari koji zimuju u parku
  •  
  •  
  •  

Fauna je takođe bogata sa preko 150 vrsta ptica koje se ovde gnezde, uključujući i neke ugrožene kao što su suri orao, prerijski sokol (Falco mexicanus), rđavi jastreb (Buteo regalis), mali sokol, glavati svračak (Lanius ludovicianus), vrabac i vrabac skakavac (Ammodramus savannarum).

  • Ptice u parku
  •  
    Prerijski sokol
  •  
    Rđavi jastreb
  •  
    Glavati svračak
  •  
    Vrabac skakavac

Od gmizavaca mogu se pronaći i žaba vrste Spea bombifrons..

Paleontološka istorija parka dinosaurusa uredi

Retke reke su na prostoru park dinosaurusa na pojedinim mestima duboko urezale u stene, otkrivajući tako geloška područja iz perioda krede, i stvorile velike površine „rđave zemlje“ , najveći u Kanadi.

 
Replika parka dinosaurusa iz doba krede, kao muzejska postavka u Tirelovom muzeju paleontologije

Velike reke koje su tekle ovuda pre 75 miliona godina ostavile su naslage peska i blata koji čine obodne delove doline, brda i peščanike (peščane stubove) današnjeg parka dinosaurusa. Pre oko 15.000 godina ovo područje je bilo ravno i pokriveno glečerima debljine od oko 600 m. Nakon ledenog doba i topljenja glečera ostali su kanala i strme strne, a kristali leda, vetar i voda su nastavili dalje oblikovanje „rđave zemlje“.

I danas voda iz prerijskih potoka i odvoda i dalje nastavlja da oblikuje krajolik i otkriva njegove čvrste temelje.

Tokom kasne krede, pre 75 miliona godina, krajolik je bio potpuno drugačiji. Klima je bila suptropska sa bujnim šumama koje su pokrivale obalsku ravnicu. Reke su tekle istočno preko ravnice u toplo unutrašnje more Bearpaw ili „Medveđu šapu“. Niska močvarna zemlja bila je dom raznim životinjama, uključujući i dinosauruse. Uslovi koji su u kasnijem periodu vladali u Alberti bili su pogodni za očuvanje fosiliziranih kostiju.

Između 1979. i 1991. godine na ovom prostoru prikupljeno je ukupno 23.347 fosilnih uzoraka, uključujući i 300 kostura dinosaurusa, koji predstavljaju 35 vrste i 34 roda iz 12 porodice dinosaurusa, uključujući primere iz svih poznatih grupa dinosaurusa iz perioda krede.

Park je poznat po tome što je jedno od najvećih skladišta fosila dinosaurusa na svetu. Ovde su pronađeni ostaci više od 500  dinosaurusa koji pripadaju grupi od 39  vrsta.

Pronađeni su i očuvani ostaci različitih grupa slatkovodnih kičmenjaka, vodozemaca (žabe, daždevnjaci), gmizavaca i sisara. Sisari su češće predstavljeni fosilizovanim zubima nego kostima.

Najprisutniji palontološki primerci su oni iz porodice Hadrasauridae, Ornithomimidae, Tyrannosauridae, Nodosauridae, Pachycephalosauridae i Ceratopsidae.

Spisak vrsta dinosaurusa pronađenih u parku
Vrste Rodovi
Ceratopsia
Hadrosauridae
Ankylosauria
Hypsilophodontidae
Pachycephalosauria
Tyrannosauridae
Ornithomimidae
Caenagnathidae
Dromaeosauridae
Troodontidae

Albertosaurus (Albertosaurus sarcophagus) uredi

Albertosaurus je bio je glavni predator svog vremena, i blizak rođak tiranosaurusa reksa, koji je živeo nekoliko miliona godina kasnije. Prvi primerak Albertosaurusa otkrio je 1884. godine Džosef Tirel, tada mladi geolog tokom istraživanja nalazišta uglja u dolini reke Red Dir.

Albertosaurus je u periodu krede bio najčešći i najveći mesožder koji je živeo u Alberti (danas parku dinosaurusa). Teško je i predvideti šta se sve dešavalo u oblastima gde su živeli ovi giganti, krećući se kroz bujna, polu-tropska ekosistema u periodu krede bogate različitom faunom.

  • Albertosaurusi okruženi prašumom, deo su prve muzejske postavke koja prikazanim replikama, dočarava život u parku dinosaurusa u doba krede
  •  
  •  

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ Tatić, B, Kostić, G: Naša prirodna dobra i potreba njihove zaštite, CEA i ZUNS, Beograd, 1996.
  2. ^ Janković, M: Biodiverzitet, Beograd, 1995.
  3. ^ „Parc provincial Dinosaur”. UNESCO Centre du patrimoine mondial (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2023-06-28. 
  4. ^ a b Currie, P.J., and Koppelhus, E.B. (eds). 2005. Dinosaur Provincial Park: A Spectacular Ancient Ecosystem Revealed. Indiana University Press: Bloomington and Indianapolis, 648 p.
  5. ^ „Drumheller”. Environment Canada. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  6. ^ „Daily Data Report for July 1941”. Environment Canada. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  7. ^ „Daily Drumheller East”. Environment Canada. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  8. ^ „Daily Drumheller Institution”. Environment Canada. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  9. ^ „Daily Drumheller City”. Environment Canada. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  10. ^ „Daily Data Report for January 1996”. Environment Canada. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  11. ^ „Drumheller Andrew”. Environment Canada. Pristupljeno 7. 5. 2016. 
  12. ^ „Weatherbase: Historical Weather for Drumheller, Alberta, Canada”. Weatherbase.com. Pristupljeno 19. 9. 2010. 

Literatura uredi

  • Pierce, K. L. (1979). History and dynamics of glaciation in the northern Yellowstone National Park area. Washington, D.C: U.S. Geological Survey. str. 1—90. Professional Paper 729-F. 
  • Adams, R.P.; C.J. Earle,; D. Thornburg. (2011). „Taxonomy of infraspecific taxa of Abies lasiocarpa: leaf essential oils and DNA.”. Phytologia. 93 (1): 87—101. .
  • Harris, A.S. 1965. Subalpine fir Abies lasiocarpa (Hook.) Nutt. on Harris Ridge near Hollis, Prince of Wales Island, Alaska. Northwest Science 39:123-128.
  • Heusser, C.J. 1954. Alpine fir at Taku glacier, Alaska, with notes on its post glacial migration to the territory. Bulletin of the Torrey Botanical Club 81:83-86.
  • Luckman, B.H. 2003. Assessment of present, past and future climate variability in the Americas from treeline environments. IAI CRN03 Annual Report 2003.
  • Silba, J. 2008. Journal of the International Conifer Preservation Society 15(2):42.

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Pokrajinski park dinosaurusa na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покрајински_парк_диносауруса&oldid=26977117”