Politički sistem Novog Zelanda
Ovaj članak je nedovršen. |
Novi Zeland je ustavna monarhija i parlamentarna demokratija,[1] iako nema kodifikovan ustav.[2] Kralj Čarls III je kralj Novog Zelanda.
Kralja u svakodnevnom životu predstavlja generalni guverner Novog Zelanda. Iako ustav daje široka ovlašćenja generalnom guverneru, ali su ona ograničena saglasnošću kabineta ministara.
Sistem podele vlasti na Novom Zelandu čine:
- Zakonodavna vlast: Parlament Novog Zelanda, i čine ga suveren (predstavlja ga generalni guverner) i Predstavnički dom.
- Izvršna vlast: Izvršno veće, na čijem se čelu nalazi generalni guverner, kog „savetuju“ većnici; u praksi, oni koji zapravo savetuju guvernera su premijer i državni ministri. Osmišljen je po ugledu na Tajni savet Ujedinjenog Kraljevstva i kao protivteža kasnije ukinutom gornjem domu Parlamenta Zakonodavnom savetu.
- Sudska vlast: Vrhovni sud Novog Zelanda je najviši sud od 2004. pre čega je to bio Sudski komitet Državnog savjeta u Londonu. Ispod njega su Apelacioni sud, Visoki sud, oblasni sudovi i posebni Maorski sud i Vajtangi tribunal.
Gotovo svi izbori od 1853. do 1996. održani su po većinskom sistemu (stranka sa većinom glasova pobeđuje, nije potrebna apsolutna većina).[3] Od 1930. političkom scenom dominiraju dve stranke, Nacionalna i Laburistička.[3] Od 1996. u upotrebi je proporcionalni izborni sistem koji se zove mešovito proporcionalno predstavništvo (engl. Mixed-member proportional representation).[2] Po ovom sistemu svako ima dva glasa, jedan za poslanika za sedamdeset izbornih jedinica (sedam je rezervisano za Maore),[4] a drugi za stranku kao listu. Preostalih 50 poslanika se bira upravo sa liste, uz neophodnost da stranka osvoji makar jednu izbornu jedinicu da pređe cenzus od pet procenata kao lista da bi imala pravo da uđe u parlament.[5] Između marta 2005. i 2006. Novi Zeland je bio jedina država na svetu u kojoj su sve najviše funkcije (šefa države, generalnog guvernera, predsednika vlade, predsednika parlamenta i predsednika vrhovnog suda) istovremeno držale žene.[6]
Reference uredi
- ^ „Queen and New Zealand”. The British Monarchy. Arhivirano iz originala 02. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 4. 2010.
- ^ a b „Factsheet – New Zealand – Political Forces”. The Economist. The Economist Group. 15 februar 2005. Arhivirano iz originala 14. 05. 2006. g. Pristupljeno 4 avgust 2009. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=, |date=(pomoć) - ^ a b „First past the post – the road to MMP”. Ministry for Culture and Heritage. septembar 2009. Pristupljeno 9. 1. 2011.
- ^ „Reviewing electorate numbers and boundaries”. Electoral Commission. 8. 5. 2005. Arhivirano iz originala 09. 11. 2011. g. Pristupljeno 23. 1. 2012.
- ^ „Sainte-Laguë allocation formula”. Electoral Commission. 30. 3. 2005. Arhivirano iz originala 04. 06. 2012. g. Pristupljeno 23. 1. 2012.
- ^ Collins, Simon (maj 2005). „Women run the country but it doesn't show in pay packets”. The New Zealand Herald.
