Polihlorovani bifenili

Polihlorovani bifenil (PCB) je organohlorno jedinjenje.^[1] Najviše se upotrebljava u transformatorima kao rashladni medij (Piralensko ulje), ne provodi struju i podnosi visoke temperature (do 1700 °C). Sintetizovan je u Americi (otprilike 1925. godine), a zabranjen 1977. godine zbog kancerogenog mutagenog i teratogenog efekta.^[2] U Evropi je zabranjen 2001. godine a potpuna zamjena sa mineralnim uljem se očekuje do 2008. godine.

Reference uredi

^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
^ UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 04. 2008. g. Pristupljeno 7. 11. 2007.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 04. 2008. g. Pristupljeno 7. 11. 2007.
UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 04. 2008. g. Pristupljeno 7. 11. 2007.

Ovaj članak vezan za hemiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[Clayden-1] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[unep-2] UNEP Chemicals (1999). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs (PDF). United Nations Environment Programme. str. 2. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 04. 2008. g. Pristupljeno 7. 11. 2007.

[1]

[2]