Портал:Medicina/Izabrani članak maj 2014.
Angiogeneza je fiziološki proces neovaskularizacije koji se karakteriše rastom novih krvnih sudova iz već postojećih malih venula i kapilara. Ona je regulisana delikatnom ravnotežom između proangiogenih i antiangiogenih molekula, koja nastaje kao prirodni odgovor tela na ishemiju u tkivima. Angiogeneza je složen biološki proces, koji obuhvata četiri povezana i precizno koordinisana stadijuma; vazodilataciju i uvećanje propustljivosti zida krvnog suda, destabilizaciju krvnog suda i razgradnju matriksa, proliferaciju i migraciju endotelnih ćelija i Formiranje i stabilizaciju novog krvnog suda. Angiogeneza je integralni deo kako u normalnim razvojnim procesaima u organizmu, tako i u brojnim patološkim stanjima kao što su tumorski rast i metastaziranje, inflamatorne i vaskularne bolesti, povrede, rane.
Proces angiogeneze može se odvijati na dva načina; neovaskularizacijom i/ili mobilizacijom prekursora ili progenitora endotelnih vaskularnih ćelija (engl. endothelial progenitor cells (EPCs)) iz kostne srži.
Angiogenezu treba razlikovati od vaskulogeneze u kojoj se iz prekursora hemangioblasta formiraju novi krvni sudovi. Vaskulogeneza označava spontano formiranje krvnih sudova tokom embrionalnom razvoj, za razliku od termina angiogeneza kojim se označava;... proces formiranje novih krvnih sudova u odraslih osoba umnožavanjem (račvanjem) iz već postojećih (prethodnom vaskulogenezom formiranih krvnih sudova). Zato se termin vaskulogeneza koristi za formiranje krvnih sudova, a termin intusuuscepcija za nastajanje krvnih sudova odvajanjem od postojećih.
Iako je angiogeneza normalni vitalni (fiziološki) proces rasta i razvoja organizma i procesa zarastanje rana i granulacije tkiva, ona može biti i patološki proces koji je izražen u fazi intenzivnog rasta tumora kao jedan od bitnih faktora maligniteta (metastaziranja). Angiogenezu kao uzročnika ekspanzije tumora prvi su opisali Grinblat i Šubik (Greenblatt i Shubik) u 1968.