Prangija

Prangija (fr. Franc Franak, tur. frengi, firengi^[1]) je sprava, odnosno vrsta malog topa iz kojeg se puca prilikom veselja; figurativno se može odnositi na tvrdoglavog čoveka^[2]. Iz prangije se pucalo da bi se najavili razni narodni skupovi, pa i sabori, ili, s vrha brega, da se rasteraju gradobitni oblaci. Jedan od običaja je da se na Badnji dan u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak.

Saborska prangija

Prangija je stari liveni, nepokretni, primitivni top za posebne namene. Uvek stoji stabilno i cev mu je polukoso usmerena u nebo. Sa postoljem nije bila veća (duža) od šezdeset santimetara. Bila je veoma teška, tako da je nije mogao podići ni najjači čovek. Pre pucanja u nju se prvo stavljao fitilj i kroz posebnu rupu, pri dnu cevi, izvlačio napolje. Onda se u cev, od vrha do dna stavljao barut, pa lomljena cigla i kamen. Sve se to dobro nabijalo metalnom šipkom. Kada se puca, zapali se fitilj, preko koga vatra stiže prangiju, pali barut i izaziva detonaciju koja se čuje u široj okolini^[3].

Reference

^ Milan Vujaklija (1954). Leksikon stranih reči i izraza (na jeziku: (jezik: srpski)) (2. izd.). Beograd: Prosveta.
^ „Pojam prangija” (na jeziku: (jezik: srpski)). Internet Vokabular: www.vokabular.org. Pristupljeno 29. jul 2010.
^ „Saborska prangija” (na jeziku: (jezik: srpski)). Sabor trubača u Guči: www.saborguca.com. Arhivirano iz originala 14. 08. 2010. g. Pristupljeno 29. jul 2010.

Literatura

Milan Vujaklija (1954). Leksikon stranih reči i izraza (na jeziku: (jezik: srpski)) (2. izd.). Beograd: Prosveta.

[Вујаклија-1] Milan Vujaklija (1954). Leksikon stranih reči i izraza (na jeziku: (jezik: srpski)) (2. izd.). Beograd: Prosveta.

[2] „Pojam prangija” (na jeziku: (jezik: srpski)). Internet Vokabular: www.vokabular.org. Pristupljeno 29. jul 2010.

[3] „Saborska prangija” (na jeziku: (jezik: srpski)). Sabor trubača u Guči: www.saborguca.com. Arhivirano iz originala 14. 08. 2010. g. Pristupljeno 29. jul 2010.

[1]

[2]

[3]