Prva gimnazija (Sarajevo)

Prva gimnazija u Sarajevu je najstarija srednjoškolska ustanova u Bosni i Hercegovini. Osnovana je 1879. godine ukazom Zemaljske vlade, a odlukom austrijskog cara i ugarskog kralja Franca Jozefa. Dan škole se proslavlja 6. aprila.

Prva gimnazija
TipGimnazija
LokacijaGimnazijska 3
 Sarajevo
Država Bosna i Hercegovina
Koordinate43° 51′ 26″ S; 18° 25′ 25″ I / 43.857296° S; 18.423716° I / 43.857296; 18.423716
DirektorLejla Tuzlak
Veb-sajtZvanični veb-sajt

Istorija

uredi
 
Godišnji izvještaj Realne gimnazije 1881/82. školske godine

Prvi direktor škole je bio dr Ivan Branislav Zoh. Prve školske godine škola je imala 42 učenika. Do 1919. godine gimnazija je bila muška škola. Prva zgrada u kojoj se škola nalazi bila je zgrada Ruzdije u Halilbašićevoj ulici, poslije koje se škola seli u Salomovu zgradu na uglu Jefićeve ulice kod Sarajevske katedrale. U današnju zgradu škola se preselila 1889. godine.

Škola je 1883. godine u Trstu osvojila drugu nagradu na austrougarskoj školskoj izložbi, ostavljajući iza sebe škole iz Beča i Budimpešte.

Nastavni jezik škole je bio „balkanski zemaljski jezik sa latinskim i ćiriličknim pismom”. Škola je bila veoma dobro opremljena, a kabineti, učila i udžbenici su bili uređeni po najvišim didatičkim mjerilima i dostignućima tadašnjeg vremena.

Nazivi

uredi
  • Carska-kraljevska realna gimnazija
  • Klasična (humanistička) gimnazija, 1883—1884;
  • Velika gimnazija, 1884—1922;
  • Prva gimnazija, 1922—1925;
  • Prva muška realna gimnazija, 1925—1953;
  • Državna klasična gimnazija — Prva muška gimnazija, 1953—1954;
  • Državna klasična gimnazija, 1954—1960;
  • Prva klasična gimnazija, 1960—1961;
  • Prva gimnazija, 1961—1982;
  • Revolucionari i narodni heroji Prve gimnazije, 1982—1991;
  • Javna ustanova Prva gimnazija, 1991

Učenici

uredi

Za 120 godina postojanja kroz školu je prošlo skoro 40.000 učenika. Najpoznatiji učenici su

Direktori

uredi

Tokom postojanja gimnazije, škola je imala direktora, i to:

  • Ivan Branislav Zoh
  • Gustav Johan Jili, 1882—1884;
  • Davorin Nemanić, 1884—1890;
  • Martin Bedjanić, 1900—1910;
  • Dragan Kudlih, 1910—1915;
  • Ivan Kovačić, 1916—1918;
  • Milan Čuović, 1918—1926;
  • Vladimir Perinović, 1926—1928;
  • Lazar Kondić, 1931—1940;
  • Milenko Vidković, 1945—1950;
  • Obren Vukomanović, 1950—1951;
  • Ivan Barbadić, 1951—1956;
  • Momčilo Jovanović, 1959—1965;
  • Blanka Popović, 1965—1973;
  • Adila Muhamedagić, 1974—1982;
  • Amir Avdagić, 1983—1987;
  • Zlata Bukvić, 1987—2000;
  • Ešrefa Gačanin, 2000—2009;
  • Jasmina Hadžimurtezić, 2009—2013;
  • Kenan Novalija, 2013—2016;
  • Jasmina Melkić, 2016—2017;
  • Lejla Tuzlak od 2017.

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi