Prednost digitalne igre

Savremeno doba podrazumeva digitalizaciju, deca su danas okružena računarima, tabletima i telefonima koji su primamljivi za njih i oni žele da ih istražuju. Zbog zanimljivih sadržaja koji su dostupni na digitalnim uređajima oni postaju veoma brzo deo svakodnevnice, kako odraslih tako i same dece. Tokom najranijeg uzrasta deca uče kroz igru. Igre su zabavne, motivišuće i okupiraju pažnju, deca provode sate igrajući igru dok se ona se savlada u potpunosti. Bez obzira da li je u pitanju igra u prirodi, društvena igra ili digitalna igra, bez obzira što većina igara nije obrazovnog karaktera, igranjem se uvek uči: saznaju se novi podaci, usvajaju nove veštine, razvija se društvenost i način mišljenja. Kroz igru deca otkrivaju svoje mogućnosti, razvijaju sposobnosti i veštine, steču iskustva, uče i stvaraju. Igra podstiče maštu i kreativnost. Za današnje generacije učenika digitalne igre prirodno su okruženje koje ih svojom dinamičnošću i aktivnošću uvlači u virtualni svet. Svrha digitalne igre je da aktivira dete i da kroz igru dete savlada sadržaje iz svih predmeta kako bi ih lakše usvojio, zbog toga nastavnici treba da prate promene i izaberu vaspitno-obrazovnu igru koja će najviše koristiti učenicima.

Digitalne igre imaju nekoliko povezanih obrazovnih prednosti. One mogu razvijati kognitivne, saznajne i motoričke veštine i mogu poboljšati informacione veštine učenika. ,, Osnovno obeležje digitalne igre jeste integracija obrazovnog sadržaja sa karakteristikama igre kao i motivisanost učenika da ponavlja cikluse u okviru igere.“. Digitalne igre pružaju učenicima rasterećenje svojim sadržajem, one se mogu koristiti za utvrđivanje činjenica (npr. znanje, prisećanje, mehaničko učenje ili pamćenje), principa i kompleksno rešavanje problema, kako bi se povećala kreativnost ili osigurali praktični primeri koncepata i pravila koje bi bilo teško ilustrirati u realnosti. Digitalne igre se temelje na pretpostavci da igrači moraju naučiti, zapamtiti, sarađivati, istraživati ili pronalaziti dodatne informacije kako bi dalje napredovali u igri. Igranje je učenje, a jedna od glavnih prednosti digitalnih igara je njihova mogućnost da igrači uče u izazovnom okruženju gde mogu pogrešiti i učiti delovanjem.

Igrom do znanja

Kroz igru deca otkrivaju svoje mogućnosti, razvijaju sposobnosti i veštine, stiču iskustva, uče i stvaraju. Igra podstiče maštu i kreativnost. Deca uživaju u igri, što ih motiviše za saradnju, a pozitivno raspoloženje tako se prenosi i na učenje. Igra je učenicima najzabavniji oblik učenja. Znanje stečeno kroz igru je trajnije od znanja stečenog na neki drugi način. Međutim korišćenje igara u nastavnom procesu zahteva velik angažman nastavnika. Nastavnici moraju znati zašto uvode neku igru u nastavu i što žele tom igrom postići. ,,Digitalna igra ne sme da sadrži sadržinske greške u odnosu na postojeća naučna saznanja, ali ni sintaksičke ili gramatičke greške. Nastavnici treba da se potrude da učenici razumeju ciljeve igre i da precizno znaju šta se od njih očekuje“ . Da bi se igre efikasno koristile najvažnije je prvo upoznati učeničke potrebe. Treba voditi računa da je igra prilagođena uzrastu i intelektualnim sposobnostima učenika, a izuzetno je važno individualno prilagođavanje igre pojedinim učenicima u razredu. Igra prilagođena slabijim i prosečnim učenicima često će biti prelagana i nezanimljiva boljim učenicima, dok će igra prilagođena boljim učenicima biti preteška slabijim učenicima, pa je oni jednostavno neće moći pratiti. Kako bi igra bila što dinamičnija, zadaci ne bi trebalo da budu predugački, treba proceniti koliko će igra trajati, a da ne postane dosadna. Igre se mogu koristiti pri ponavljanju. usvajanju različitih novih sadržaja, uvežbavanju ili kao uvod u novo gradivo. mogu se koristiti za individualni rad, rad u parovima ili grupni rad.

Učenje kroz digitalne igre

Učenje kroz digitalne igre može biti dopuna predavanju u učionici. Učenje kroz digitalne igre otkriva nove načine dizajna nastave pomoću informatičke i komunikacijske tehnologije i istovremeno pruža učenicima mogućnost sticanja veština i sposobnosti. Učenicima korišćenje igara za učenje može predstavljati učenje i zabavu, suočavanje s izazovom i postizanje boljih rezultata, isprobavanje različitih uloga, razvijanje sposobnosti eksperimentisanja i posmatranja rezultata, sposobnost izražavanja osećaja, razmišljanje o određenim konfliktnim situacijama. Nastavnici primenom igara za učenje efikasno dopiru do nove generacije učenika koji takve alate koriste od ranog detinjstva. Kroz igru nastavnici mogu dati uvod u novu temu učenja, kojom se povećava zanimanje učenika za tu temu ili kao dodatnu aktivnost za mnoge druge svrhe, npr. Za stvaranje složenih mogućnosti učenja, povećanje motivacije učenika, ili kao drugi način interakcije i komunikacije. Istraživanja su pokazala da je učenje kroz igru često osnova za efikasniji i brži način učenja. Uspešnost učenja kroz igru je potvrđena činjenicom da učenje postaje zabavno, a nastavnici dobijaju mogućnost da prenose znanje na način koji je istovremeno interaktivan i interesantan.

Značaj izbora digitalne igre u nastavi

Kvalitetne digitalne igre trebalo bi da budu koncipirane tako da stimulišu školske situacije (vežbanje, ispitivanje, rešavanje zadataka). One kod učenika moraju podsticati aktivnost, razmišljanje, pamćenje i brzinu. Međutim, ono što je najvažnije za digitalnu igru je da pozitivno utiče na sposobnost mišljenja, zaključivanja, rešavanja problema kao i na sposobnost snalaženja u novim situacijama. Učenje i rad na kompijuteru korisni su za decu, stoga ih treba usmeravati na igre obrazovnog tipa, u kojima se na zabavan način vežba opažanje, brzina zaključivanja, čitanje i slično. Iskustva pokazuju da s digitalnim igrama učenici mnogo lakše i angažovanije pristupaju učenju, duže vremena aktivno uče, teže boljem rezultatu i ređe odustaju ako nema uspeha tokom prvog pokušaja.

Rezultati učenja su merljivi i boljim uspehom u školi. Kroz digitalne igre deca uče na jednostavan i njima zanimljiv način, razvijaju saznajne veštine, inteligenciju, veštine rešavanja problema. Igre imaju i pozitivan uticaj na motoriku. Ipak, da bi digitalne igre bile prihvaćene među učenicima, one moraju biti puno više od strogog vežbanja umotanog u lep dizajn. Ukratko, digitalne igre u nastavi moraju razvijati kreativnost učenika, biti podsticajne i motivišuće. Zbog toga nastavnici treba da budu u toku sa promenama i izaberu digitalnu igru koja će najviše koristiti učenicima i koju će sa zadovoljstvom prihvatiti.

Primeri digitalnih igara u razrednoj nastavi

U Srbiji sajt na kome se mogu naći primeri digitalnih igara za određene predmete je Zvrk, iako je ovaj sajt namenjen za decu i postoje pored kvizova znanja, zanimljivosti, stripova, priča i igre koje su u odnosu na druge sajtove u svetu dosta zastarele, postoje određene igrice koje mogu služiti za razvijanje motoričkih sposobnosti i uočavanja određenih pojmova. Postoji dosta besplatnih edukativnih sajtova gde učitelji mogu pronaći igre koje pomažu učenicima u lakšem usvajanju matematičkih pojmova, muzičkih instumenata, poznavanju prirode i društva uz pomoć kojih će savladati i engleski jezik.,, Pripremanje mladih za život i rad u 21. vijeku podrazumijeva nastavniku kompetentnost za primjenu savremenijih strategija poučavanja, tako da informaciono-komunikacione tehnologije busu sastavni dio nastave, kao što su dio svakodnevnog života učenika“ . To znači da učenici mogu i sami da istražuju i iskoriste slobodno vreme na najbolji mogući način u potrazi za igrom koja je njima najzanimljivija. Uloga nastavnika je da ih usmeri i uputi na pravi način kako bi oni shvatili da uz pomoć digitalne igre mogu na zanimljiviji način da usvoje sadržaje iz nastavnih predmeta.

Ovo su neki od primera digitalnih igara na sajtu Educational Games for Kids' Early Learning čija primena može koristiti učenicima prilikom usvajanja i uvežbavanja nastavnih sadržaja:

Primer 1: Igrica Seven Times Tables Practice uz pomoć koje će deca proveriti svoje znanje o tablici množenja. Postoji uputstvo iznad igrice, prate je i zvučni efekti tako da deca po zvuku lako mogu proceniti da li su pogrešili ili ne. Kako se činjenice razmnožavanja menjaju, deca mogu pronaći proizvod koji se poklapa i spaja mehuriće. Nema satova, tako da deca neće osetiti pritisak da se završi u određenom vremenskom periodu. Ova igra je sve o vežbanju i umnožavanju zabave!

[[|mini|182x182px| Igra Stop the Clock (dostupno na:  https://www.education.com/game/stop-the-clock/) ]] Primer 2: Igrica Stop the Clockl, brzina i tačnost su ključni u ovoj brzoj igri, uz pomoć koje će deca proveriti znanje gledanja na satu. Deca moraju pažljivo slušati kako bi zaustavili sat kada dostigne ciljno vreme. Data su audio i vizuelna uputstva deci da ih podsećaju na vreme. Odgovori unutar 5-minutnog prozora su tačni, dok se nešto izvan toga mora ponoviti.

Literatura

• Stanojlović S., Mandić D. (2016): Hipermedija u nastavi učenja. Učiteljski fakultet.   Beograd.
• Mandić D., Ristić M. (2017). Obrazovanje na daljinu. Beograd. Učiteljski fakultet
• Ristić M., Radovanović I. (2013): Internet u obrazovanju. Učiteljski fakultet. Beograd.
• Mandić D. ( 2010): Internet tehnologije. Čigoja štampa. Beograd.
• Maravić, J. (2007). Igra u nastavi. Portal za škole. http://www.skole.hr/nastavnici/strucni-suradnici?news_id=405.
• Nemet, M. (2007). Deca današnjice - digitalni urođenici. Udruga spužva.
• Nonis, D. (2006). Digitalne igre u obrazovanju.http://edulab.moe.edu.sg/edulab/slot/fm3_posts/ah01/74fedb633_u5891.pdf

Spoljašnje veze

• https://www.education.com