Преображај

Preobražaj (nem. Die Verwandlung; takođe se sreće naziv Metamorfoza) jeste pripovetka Franca Kafke, napisana 1912. a prvi put objavljena 1915. Jedno je od najslavnijih njegovih dela uz romane Proces i Zamak.

Preobražaj
Naslovna strana izdanja izdavačke kuće Areté
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Die Verwandlung
Autor	Franc Kafka
Zemlja	Austrougarska
Jezik	nemački
Žanr / vrsta dela	pripovetka
Izdavanje
Izdavač	Kurt Volf Verlag, Lajpcig
Datum	1915.
Broj stranica	56
Klasifikacija
ISBN ?	9788680426297

Preobražaj je jedno od Kafkinih najsimboličnijih dela te je i dan danas jedna od ključnih tema analiza na brojnim univerzitetima širom sveta, a smatra se jednim od najznačajnijih dela književnosti XX veka. Takođe postoji dosta filmskih i drugih adaptacija ovog dela.

Nobelovac Elijas Kaneti opisao je delo kao jedno od nekolicine velikih i savršenih dela poetske maštovitosti napisanih tokom XX veka. Delo počinje preobražajem marljivog trgovačkog putnika Gregora Samse u monstruozno velikog insekta.

Fabula

Prva stranica nemačkog izdanja iz 1915. godine.

Gregor Samsa, vredni trgovački putnik, probudio se jednog jutra i primetio je da se pretvorio u golemog insekta. U početku je pomislio da je ovaj preobražaj samo privremen i rešio je da se pozabavi trenutnim problemima koje je on uzrokovao. Bio je zaglavljen na svojim leđima i nije uspevao da ustane i napusti svoj krevet. Ne mogavši da se uzdigne, počeo je da razmišlja o tome koliko je naporno zanimanje izabrao — morao je stalno da bude na raznim putovanjima van kuće i često se uzrujavao zbog posla. Morao je da ustaje rano i njegov posao je bio teži u odnosu na druge trgovačke putnike. Potom je pomislio kako bi najradije dao otkaz. Međutim, na kraju odustaje od te ideje, jer zna da na neki način mora da održava svoju porodicu koju čine njegov otac, njegova majka i sestra. Takođe je neophodno otplatiti dug firme njegovog oca, koja je otišla pod stečaj. Pogledao je na budilnik i primetio je da je već 6.30 sati — već je odavno prošao voz na koji je trebalo da stigne kako bi otišao na posao. Budući da je debelo kasnio, rešio je da se što pre spremi i uhvati sledeći voz. Međutim, novonastalo stanje je to onemogućavalo — Gregor je vrlo teško koordinisao svoje pokrete i bila mu je potrebna večnost da ustane iz kreveta. Već je prošlo 7.00 sati kada je u kuću došao prokurista iz preduzeća u kome je radio kako bi proverio zašto se Gregor nije pojavio na poslu. Pre toga su se i njegovi članovi porodice pitali zašto nije otišao i šta toliko vremena radi u svojoj sobi. Gregor je pokušao da im odgovori, ali ga ništa nisu razumeli. Najzad, nekako je uspeo da se dovuče do vrata svoje sobe i otvori ih. Prokurista nije mogao da veruje svojim očima i odmah je pohitao ka izlazu, a porodica se takođe zaprepastila. Želeći da mu objasni šta se desilo, Gregor je pošao za prokuristom, ali ga je u tome sprečio otac koji ga je štapom i novinama terao nazad u sobu. Dok se vraćao, Gregor se zapeo na vratima nakon čega ga je otac snažno udario. Od posledica udarca, Gregor se povredio.

Nakon Gregorovog preobražaja, ostali članovi porodice bili su zabrinuti kako će finansijski podneti njegov gubitak. Odlučili su da Gregora drže zatvorenog u sobi, a on je to prihvatio i počinjao je da se polako navikava na svoje novo telo. Njegova sestra, Greta, jedina je koja mu donosi hranu. Počela je da mu prija samo ona hrana koja je bila zahvaćena truljenjem. Većinu vremena, Gregor je provodio tako što bi koračao po podu ili bi se penjao po zidovima i plafonu. Greta je to primetila pa je odlučila da skloni nameštaj iz sobe kako bi Gregor imao više mesta. Ona i njihova majka počele su da prazne sobu. Iznele su sav nameštaj, osim sofe, koju Gregor koristi kako bi se ispod nje sakrio kad god bi neko ušao u sobu. Gregora je pražnjenje njegove sobe počelo da uznemirava. Očajnički želi da barem spase jedan portret na zidu. Kada je videla kako Gregor pokušava da, penjući se po zidu, sakrije tu sliku, njegova majka pala je u nesvest. Uvidevši to, Greta je brzo potrčala da uzme neke lekove, a Gregor ju je pratio. Ispustila je jednu bocu koja se polomila i malo ga je ranila. Ubrzo je sreo oca koji se vratio kući. Otac, besan jer je mislio da je Gregor naškodio svojoj sestri i majci, počeo je da ga gađa jabukama pri čemu se jedna zarila u Gregorova leđa što će ostaviti ozbiljnu povredu.

Niko se nije usudio da skloni jabuku s Gregorovih leđa. Nedeljama je patio od povreda koje je zadobio i vrlo je malo jeo. Otac, majka i sestra uskoro su se zaposlili i sve više počeli da ga zanemaruju, a njegova soba počinje da se koristi kao skladište, a kasnije i kao smetlište. Porodica je uskoro počela da ostavlja vrata od Gregorove sobe otvorena uveče kako bi mogao bolje da sluša njihove razgovore koji više nisu bili živahni kao pre. Uskoro u kuću dolaze trojica kirajdžija, koji ne znaju ništa o Gregoru. Jednog dana, bedinerka, koju su zaposlili ukućani, sasvim je slučajno videla Gregora u njegovoj sobi i od tada je s vremena na vreme namerno odškrinala vrata i virila u njegovu sobu, što ga je veoma nerviralo. Zadivljen sestrinom numerom koju je izvodila na violini u dnevnom boravku, Gregor je odlučio da izađe iz svoje sobe i da se približi kako bi bolje čuo muziku. Ubrzo su ga uvidele kirajdžije koje su potom izjavile da ne žele više da ostanu zbog nehigijenskih uslova koji vladaju domom i da ništa neće platiti. Greta potom govori roditeljima da ovako više ne može i da se moraju rešiti Gregora. Takođe je spomenula da „to” uopšte ni ne može biti Gregor, zato što, da jeste, nastavila je Greta, on bi već davno shvatio i sam da nije dobro da ostane da živi s njima i otišao bi svojom voljom. Gregor je shvatio da više nije poželjan i jedva se dovlači do svoje sobe i konačno umire od gladi i povreda. Rano ujutro, njegovo beživotno telo otkrila je bedinerka koja obaveštava ostale članove porodice. Porodici kao da je laknulo nakon Gregorove smrti. Rasterećeni i optimistični gospodin i gospođa Samsa i Greta uzeli su slobodan dan. Otputovali su tramvajem na selo i počeli su da planiraju svoju selidbu u manji stan kako bi uštedeli novac. Gospodin i gospođa Samsa zaključili su kako sve njih čeka bolja budućnost, pogotovo zbog toga što imaju lepu i mladu ćerku koja bi se mogla dobro udati. Nijednu reč nisu izustili o Gregoru.

Likovi

• Gregor Samsa — Gregor je glavni junak priče. Radi kao trgovački putnik u cilju da finansira svoje roditelje i sestru. Iako ne voli svoj posao i iako su mu primanja izrazito skromna, trudi se pomogne svojoj porodici najbolje što može kako bi uspeo da otplati dugove. Pri tome, ništa ne traži zauzvrat. Jednog jutra se probudio i uvideo da se pretvorio u insekta. Nakon preobražaja, Gregor više nije bio u mogućnosti da radi i uglavnom ostaje zatvoren u svojoj sobi. Ovo podstiče njegovu porodicu da i oni počnu da rade. Iako je bio zapostavljan, njemu porodica i dalje ostaje na prvom mestu. Ne misli na sebe, već isključivo na svoje članove porodice — brine se kakve će sve nelagodnosti i nevolje da im stvori sad kad je postao velika buba. Smatrao je da će mu porodica, nakon početnog zaprepašćenja, svakako pružiti utehu, podržati ga i brinuti o njemu, čak iako je u ovakvom stanju. Međutim, Gregor je nasilno odbačen od sopstvene porodice i na kraju umire sam samcit, u tuzi i bolu.
• Greta Samsa — Greta je Gregorova mlađa sestra. U početku se brinula o Gregoru nakon njegove metamorfoze. Bili su vrlo bliski, ali to nije dugo potrajalo. Najpre se dobrovoljno javila da ga hrani i da mu čisti sobu, ali ubrzo potom gubi strpljenje i prestaje da mu sređuje sobu i da brine o tome koliko i šta jede. Njena početna odluka da se brine o Gregoru možda je proizašla iz želje da se pokaže roditeljima budući da se odjednom naljutila i uznemirila kada je majka po prvi put očistila njegovu sobu. Uskoro postaje jasno da se Grete gadi svog brata — svaki put kad bi ulazila u sobu, počela je da otvara prozor da ne bi osetila mučninu i odlazila bi potpuno zanemarujući Gregorovo prisustvo. Takođe svira violinu i sanja da ide na konzervatorijum da studira, a to je upravo san koji joj je Gregor nameravao ostvariti. Greta je prva koja je otvoreno predložila da se otarase Gregora, ubeđujući majku i oca da „to” više nije on.
• Gospodin Samsa — Gospodin Samsa je Gregorov otac. Nakon sinovljevog preobražaja, primoran je da ponovo počne da radi kako bi porodica počela da dobija neki novac. Njegov odnos prema sinu je vrlo grub. Gleda na preobraženog Gregora s gađenjem, strahom i mržnjom — napao je Gregora u nekoliko navrata. Smatra da mu on više nije sin i na kraju ne oseća nikakvo sažaljenje. Čak i kada je Gregor bio čovek, gospodin Samsa ga je smatrao glavnim izvorom prihoda za porodicu i nije hteo da radi. Bio je preduzetnik, ali mu je biznis propao i sada porodica mora da vraća njegove dugove. Gregorov odnos s ocem osmišljen je po uzoru na piščevu vezu sa sopstvenim ocem. Tema otuđenosti ovde postaje očigledna.
• Gospođa Samsa — Gospođa Samsa je Gregorova majka. Prikazana je kao pokorna žena. Boluje od astme, zbog čega Gregor stalno brine. U početku je bila prestravljena Gregorovim preobražajem, ali ipak kasnije iskazuje želju da uđe u njegovu sobu kako bi ga videla. Bila je protiv premeštanja nameštaja iz njegove sobe, jer je upravo nameštaj predstavljao poslednju uspomenu na njegovu ljudsku prošlost, ali je sestra mislila drugačije. Kada je svojim očima videla kako Gregogor usplahireno pokušava da spasi sliku sa zida, bilo joj je previše i pala je u nesvest. U njoj se odvija sukob majčinskog instinkta i saosećanja i straha i odbojnosti koju oseća prema „novom” Gregoru. Na kraju je i njoj laknulo nakon Gregorove smrti i nije ga uopšte spominjala, poput oca i sestre.

Analiza dela

Postoje tri teme u Preobražaju. Jedna je fizička transformacija Gregora Samse, kao rezultat otuđenja od samog sebe jer je već dugo živeo kao buba. Zatim, duhovna transformacija Gregora Samse, kao njegovo duhovno buđenje (sestrino sviranje na violini, pokušaj da sačuva sliku sa zida — svest o sebi kao duhovnom biću, ali sada te potrebe više ne može ispuniti). I na kraju, transformacija Gregorove okoline — članovi njegove porodice koji su, dok se Gregor za njih brinuo bili lenji, statični i apatični, sada postaju aktivni, pokretni, snalažljivi, sposobni, a na kraju izlaze u šetnju i planiraju budućnost.

Motivi u kojima se razrađuju tema ili tematski slojevi jeste otuđeni čovek u svetu ljudskih odnosa, zatim apsurdan život neosmišljene egzistencije; strah i nesigurnost koji čoveka čine malim i neznatnim, poput bube, pred samim sobom i pred drugima; podela ljudske ličnosti; „abnormalnost normalnoga”; šta čoveka čini čovekom, po čemu prepoznajemo čoveka, šta od čoveka ostaje kad mu se ukine spoljašnje obeležje „čovekolikosti” po kojem ga drugi ljudi prepoznaju kao čoveka — ogoljenje egzistencije same; odnosi među ljudima — određuje li čovek odnose ili odnosi određuju njega; bespomoćnost pojedinca i njegova nemoć da se odupre rutini koju je jednom prihvatio i tako pristao da bude delić nehumanog sistema.

Vreme Gregorovog života pre preobražaja je dug period s relativno malo događaja, proveden u automatizovanoj rutini. Zapravo, taj celi period vodi prema fizičkoj transformaciji koja je samo manifestacija njegova duhovnog stanja; vreme nakon preobražaja — samo neposredno nakon preobražaja zadržava stari osećaj vremena (boji se kašnjenja, brine se kada će i kako nadoknaditi propušteno…), ali to vreme koje nužno određuje „normalan” život u Gregorovom novom životu postepeno gubi značenje i smisao — sada je vreme zaustavljeno u onim trenucima koji su važni njemu kao osobi, njegovom unutrašnjem svetu: premeštanje nameštaja, spašavanje slike sa zida kao spašavanje delića ljudskog sveta koji pokušava da mu se otme, pokušaj da pomogne onesvešćenoj majci, ranjavanje od strane oca i sestrino sviranje.

Preobražaj se dogodio u Gregorovoj sobi čime se njegov lični prostor i sveo samo na prostor sobe — enterijer, sužen, skučen, određen mestom koje treba da predstavlja mir i sigurnost, iza zatvorenih vrata, izolacija, stešnjenost, sužavanje svesti, ukidanje postojanja egzistencije koja nije otkrila svoj smisao i opravdanje; upravo sada kad je fizički ograničen prostorom, baš kao što je celog života njegov duh bio ograničen spoljašnjim okolnostima, Gregorova želja za izlaskom iz skučenih okvira se pojačava, ali je sada u tome svaki put fizički sprečen (očev napad štapom, gađanje jabukom).

Nakon preobražaja, Gregor postaje beskoristan i kao takav smetnja, opterećenje, predmet gađenja, višak, nisu spremni ni da pokušaju da ga razumeju. Kako je njegov povratak u normalno čovekoliko stanje sve manje moguće, tako ga sve više napuštaju i sve manje doživljavaju kao čoveka s bilo kakvim ljudskim potrebama (za razliku od njih, Gregor njih razume, saoseća sa njihovim problemima, spreman je i da prašta).

Vrhunac Gregorovog poniženja je njegovo tužno i samotno umiranje i kraj kada završava na smetlištu kao da je i sam otpad i smeće; društvo — kako je bio nesposoban da nastavi da ispunjava svoje obaveze, brzo je bio zamenjen, a da se niko zaista nije zapitao ni zabrinuo šta se to Samsi dogodilo — društvo u kojem je živeo i radio počiva na iskorišćavanju slabijih, na strogoj i otuđenoj hijerarhiji koja se temelji na novcu i društvenom položaju.

Zaključak

Kafkin svet je apstraktan i abnormalan. Za njega je sve što je normalno abnormalno. Okolni likovi u Kafkinim romanima smatraju junake funkcionere u obliku šahovskih figura. Međutim te figure žive u svojim nepojmljivim zakonitostima i umesto da im koriste pripremaju im neodgodivi mat.

Svet u kome je Kafka vođen i u kome je on živio jeste onaj iz Starog zaveta. On je taj svet napustio, ali ga se nije rešio, prebacio ga je u svoje vreme, zapravo ga je učinio bezvremenskim. Posebni značaj sveta Starog zaveta jeste apsolutni suverenitet Božji. On je slobodan na strašan besprigovoran način.

Izvori:

Spoljašnje veze

• Izvorni tekst pripovetke na nemačkom jeziku
• Audio-knjiga na srpskom jeziku na Jutjubu