Википедија

Preseljenje Mađara u Češku

Preseljenje Mađara u Češku bio je niz masovnih deportacija mađarskog stanovništva iz južne Slovačke u Češku od strane čehoslovačkih vlasti. Deportacije su se odvijale po okončanju Drugog svetskog rata u periodu od 1945. do 1947. godine.

Preseljenje Mađara u Češku
Mađari prisilno raseljeni iz grada Guta (danas Kolarovo) raspakuju imovinu iz voza u Mladoj Boleslavi, februara 1947.
Datum1946. - 1947.
MetaMađari

Primarni cilj preseljenja Mađara bio je izmena etničkog sastav Južne Slovačke.[1][2] Ove regrutacije radne snage češki istoričar Karel Kaplan nazvao je unutrašnjom kolonizacijom, a prema njemu njihov politički cilj ... bio je premeštanje dela mađarske manjine sa mađarske granice u cilju uništavanje kompaktnosti ove teritorijalne jedinica. Ova kolonizacija takođe je imala neposredni industrijski cilj - obezbediti osiromašenim delovima radnu snagu.[1]

Pozadina uredi

Čehoslovački zvaničnici, imajući u vidu prethodnu mađarsku ofanzivnu iredentističku politiku, prisustvo mađarske manjine doživljavali su kao trajnu pretnju miru i stabilnosti države. Posle neuspelih pokušaja da se postigne njegovo jednostrano raseljavanje po principu kako je to obavljeno sa Nemacim, fokus rešenja mađarskog pitanja zamenjeno je idejom o razmena stanovništva sa Mađarskom, jednim delom i, reslovakizacijom i prisilnim preseljenjem unutar države, drugim delom.[1]

Ovim merama trebalo je:[3]

  • smanjiti koncentraciju mađarske manjine u južnoj Slovačkoj, razmeštanjem po celoj teritoriji Čehoslovačke,
  • nakon raseljavanja pripremiti uslove za postepenu asimilaciju Mađara.
  • rešiti problem nedostatak radne snage u Češkoj nakon raseljavanja Nemaca, raseljenim Mađarima iz slovačke.[1] Međutim, Mađari nisu preseljeni isključivo na češku granicu gde su nekada živeli Nemci, već i u druge centralne okruge.

Raseljavanje u fazama uredi

 
Pod maskom „regrutovanja radne snage”, vršena je deportacija Mađara iz Južne Slovačke

Predsednički ukaz br. 071/1945 zb. („u vezi sa radnom dužnošću lica koja su izgubila čehoslovačko državljanstvo“) i br. 88/1945 Col. („u vezi sa univerzalnom radnom obavezom“) ovlastio je čehoslovačku administraciju da ljude zaposli u plaćenoj radnoj službi na najviše godinu dana kako bi nadoknadio deo ratne štete.[1]

Pod maskom „regrutovanja radne snage”, deportacija Mađara iz Južne Slovačke započela je uz nedavno ispražnjene češke granice.[1][2] Onima koji nisu mogli da dokažu da su bili/ili ostali lojalni Čehoslovačkoj tokom rata ili da su učestvovali u oslobađanju ili da su bili izloženi nacističkom teroru, oduzeta je imovina prema predsedničkoj uredbi br. 108/1945 Col. („u vezi sa oduzimanjem neprijateljske imovine i Fondom za nacionalnu obnovu“).[1] Tranzitni vozovi bili su označeni oznakom „dobrovoljni poljoprivredni radnici“.[1]

Prvi talas raseljavanja

Prvi talas preseljenja dogodio se od septembra do decembra 1945. godine, kada je 9.247 Mađara deportovano u Češku.[4] Akcija je zaustavljena relativno brzo, pošto se Čehoslovačka Republika u to vreme fokusirala na zaključivanje sporazuma o razmeni stanovništva.

Od jula do avgusta 1946. godine, Čehoslovačka Republika je organizovala regrutovanje radne snage u Češkoj na dobrovoljnoj osnovi pod motom Slovačka pomoć Češkoj u poljoprivrednim radovima, u čemu je mađarska manjina učestvovala u minimalnoj meri.

Nakon neuspeha akcije među mađarskim stanovništvom i u vezi sa mirovnom konferencijom u Parizu, koja je odbacila revizionističke mađarske tvrdnje, kao i jednostranim premeštajem mađarskog stanovništva, čeholovačke vlasti odlučile su da upotrebe prisilno proterivanje.[5]

Glavna faza raseljavanja

Glavna faza raseljavanja u Češku republiku odvijala se između novembra 1946. godine i februara 1947. godine, kada je preseljeno 41.666 ljudi mađarske nacionalnosti.[6]

Suprotstavljeni stavovi uredi

Iako je Čehoslovačka Republika opravdavala raseljavanja Mađara radnom obavezom na osnovu Ukaza predsednika Republike br. 88/1945 Kol. („u vezi sa univerzalnom radnom obavezom“), ona, nije ispoštovao nekoliko odredbi ove uredbe:[7]

  • Raseljavanje je imalo oblik nasilne deportacije uz učešće organa državne bezbednosti.
  • Zbog deportacije čitavih porodica, uključujući žene i decu, ceo događaj je bio vrlo nehuman i doneo je niz emocionalno napetih scena.

Situaciju je početkom godine pogoršalo nepovoljno zimsko vreme. Sukobi sa organima bezbednosti i pokušaji bekstva takođe su odneli više života.

Raspodela Mađara među češkim seljacima izvršena je na način koji je srozao ljudsko dostojanstvo. U takvim uslovima Mađari su masovno pobegli sa novih poslova i vratili se svojim kućama, gde je tada došlo do sukoba sa novim naseljenicima koje su zatekli na svom imanju.[8]

Danas je pitanje čehoslovačkog proterivanja Mađara i Nemaca i dalje izuzetno napet politički i kulturni sukob u Nemačkoj, Austriji i podeljenoj Češkoj i Slovačkoj. Slovačka, koja je proterala daleko manje dramatično stanovništvo od 3.000.000 poput Čeha, uspela je okriviti kriviti češki režim ili Crvenu armiju. Slovačka Republika se zvanično izvinila zbog proterivanja, iako je odbila da ponudi bilo kakvu finansijsku restituciju ili kompenzaciju.[9] Međutim, mađarska manjina tvrdi da trpi kontinuirano intenzivnu diskriminaciju kao deo etničke napetosti stare 1.000 godina. Njihovo iskustvo sa slovačkim proterivanjem verovatno je vrlo malo. Barem zvanično, mađarski jezik i svi drugi jezici manjina delimično su kriminalizovani u vladinim i političkim krugovima, što se kažnjava novčanom kaznom do 5.000 evra. Mađarski nacionalisti poput moćne krajnje desničarske stranke Jobik u Mađarskoj drsko optužuju slovačku vladu da je omraženu mađarsku manjinu degradirala u drugorazredni status. Čak je i mađarski premijer Viktor Orban opisao proterivanje mađarskih civila kao „još jedan sramotan događaj u 20. veku u kojem su Mađari bili na bolnoj, gubitničkoj strani“. Slovačka vlada insistira na tome da oni samo pokušavaju usmeriti administraciju i asimilirati Mađare. Bez obzira na to, njihova priča o proterivanju od strane Čehoslovačke je verovatno manje obeležena od proterivanja Nemaca.[9]

Statistika uredi

Između jula i avgusta 1946. godine, pod sloganom „Slovački poljoprivredni rad koji pomaže Češkoj“, više hiljada Mađara je deportovano u Češku.[1] Na kraju je 40.000,[10][11] do 45.000,[12] ili 50000,[2] Mađara deportovano na češke teritorije, nedavno očišćene od sudetskih Nemaca, ali i u druga područja u kojima je bila potrebna radna snaga. Za imanja koja su im u Slovačkoj oduzeta, dodeljena su im imanja bivših Sudetskih Nemaca.[13] Prema podacima Slovačkog nacionalnog arhiva, 41.666 Mađara je deportovano iz južne Slovačke.[14]

Broj Mađara deportovanih u Češku iz Južne Slovačke[14]
Okruzi Slovačke Broj Mađara (1930), [a] Preseljene mađarske porodice Preseljeni mađarski pojedinci
Šamorin (sada deo Dunajska Streda) 27,030 767 3,951
Dunajska Streda 39,070 698 3,551
Komoran 53,154 1,483 6,694
Galanta 41,474 874 3,972
Šalja 28,431 694 2,931
Nove Zamki 19,625 313 1,391
Hurbanovo (sada deo Okrug Komoran) 36,940 966 3,960
Šturovo (sada deo Okrug Nove Zamki) 39,483 1,008 3,956
Želiezovce (sada deo Okrug Ljevice) 24,164 864 3,282
Ljevice 12,190 198 675
Veljki Krtiš 11,023 97 437
Jasenske 25,195 547 2,156
Tornaža (sada deo Okrug Revuca) 17,701 631 2,615
Rožnjava 14,767 100 380
Spiš 16,737 83 390
Kralovski Hlmec (danas deo Okrug Trebišov) 24,514 116 590
Ukupno 448,481 9,610 41,666

Mađari koji su ostali u Slovačkoj postali su meta pokušaja slovačke asimilacije.[15]

Napomene uredi

  1. ^ U 1930. prema čehoslovačkom cenzusu

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z Breuning, Eleonore C.M.; Dr. Lewis, Jill; Pritchard, Gareth (2005). Power and the people: a social history of Central European politics, 1945-56. Manchester University Press. pp. 140–143 ISBN 978-0-7190-7069-3.
  2. ^ a b v Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. p. 90. ISBN 978-0-7146-5132-3.
  3. ^ BOBÁK, J. (1996): Maďarská otázka v Československu /1944-48/. Bratislava, 119 p.
  4. ^ Šutaj, Štefan (2005), Nútené presídlenie Maďarov do Čiech, Prešov: Universum, r. 28. ISBN 80-89046-29-0
  5. ^ BOTÍK, J. (1995): Etnokultúrne procesy v podmienkach etnického rozdelenia. Slovenský národopis 4/1995, pp. 431-445.
  6. ^ Šutaj, Štefan (2005), Nútené presídlenie Maďarov do Čiech, Prešov: Universum, r. 66 ISBN 80-89046-29-0
  7. ^ ČIERNA-LANTAYOVÁ, D. (1992): Political and Human Aspects of the Repatriation of Slovaks from Hungary. Human Affairs, 1992, pp. 173-182.
  8. ^ DIVIČANOVÁ, A. (1994): Etnokulturne zmeny na slovenskych jazykovych ostrovoch v Maďarsku. Slovenský narodopis 1994, pp. 264-283.
  9. ^ a b „History of Settlement, Culture, and the Nazi-Czech Conflict”. www.expelledgermans.org. Pristupljeno 14. 5. 2021. 
  10. ^ Kaplan, Karel (1987). The short march: the Communist takeover in Czechoslovakia, 1945-1948. C.Hurst & Co. Publishers. r. 29. ISBN 978-0-905838-96-0.
  11. ^ Mandelbaum, Michael (2000). The New European Diasporas: National Minorities and Conflict in Eastern Europe. Council on Foreign Relations. r. 40. ISBN 978-0-87609-257-6.
  12. ^ Kamusella, Tomasz (2009). The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe. Basingstoke, UK (Foreword by Professor Peter Burke): Palgrave Macmillan. r. 775. ISBN 978-0-230-55070-4.
  13. ^ „"Human Rights For Minorities In Central Europe: Ethnic Cleansing In Post World War II Czechoslovakia: The Presidential Decrees Of Edvard Beneš, 1945-1948”. web.archive.org. 2009-04-23. Arhivirano iz originala 23. 04. 2009. g. Pristupljeno 2021-05-14. 
  14. ^ a b Slovenský národný archív, Bratislava (Slovak National Archives, Bratislava Access date:11. 1. 2010) - Povereníctvo pôdohospodárstva a pozemkovej reformy - sekcia B ( ) box 304. Štatistický prehľad náborom pracovných síl odsunutých na práce do Čiech.
  15. ^ Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. p. 93. ISBN 978-0-7146-5132-3.

Literatura uredi

  • Breuning, Eleonore C.M.; Dr. Lewis, Jill; Pritchard, Gareth (2005). Power and the people: a social history of Central European politics, 1945-56. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7069-3. 
  • Kamusella, Tomasz (2009). The Politics of Language and Nationalism in Modern Central Europe. Basingstoke, UK (Foreword by Professor Peter Burke): Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-55070-4. 
  • Kaplan, Karel (1987). The short march: the Communist takeover in Czechoslovakia, 1945-1948. C.Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-0-905838-96-0. 
  • Mandelbaum, Michael (2000). The New European Diasporas: National Minorities and Conflict in Eastern Europe . Council on Foreign Relations. ISBN 978-0-87609-257-6. 
  • Rieber, Alfred J. (2000). Forced Migration in Central and Eastern Europe, 1939-1950. Routledge. ISBN 978-0-7146-5132-3. 
  • Šutaj, Štefan (2005). Nútené presídlenie Maďarov zo Slovenska do Čiech [Deportation of population of Hungarian nationality out of Slovakia to Bohemia] (PDF) (na jeziku: slovački). Prešov: Universum. ISBN 978-80-89046-29-4. 
  • Sáposová, Zlatica; Šutaj, Štefan, edi. (2010), Povojnové migrácie a výmena obyvateľstva medzi Československom a Maďarskom, Prešov: Universum, ISBN 978-80-89046-64-5
  • Vadkerty, Katalin (2002), Maďarská otázka v Československu 1945-1948, Bratislava: Kalligram, ISBN 807149495X
  • BALOGH, Sándor. Az 1946. február 27-i magyar–csehszlovák lakosságcsere-egyezmény.Történelmi Szemle, 1979/1, s. 59-87;
  • BOBÁK, Ján. Výmena obyvateľstva medzi Československom a Maďarskom (1946 – 1948). In: BIELIK, František – BALÁŽ, Claude (Eds.). Slováci v zahraničí. 8. zv. Martin : Matica slovenská, 1982, s. 70-89;
  • SZABÓ, Károly. A magyar–csehszlovák lakosságcsere története dióhéjban. In: VERES, Géza (Ed.). Új Mindenes Gyűjtemény. 10. zv. Bratislava : Madách, 1993, s. 95-112;
  • ŠUTAJ, Štefan. Maďarská menšina na Slovensku v rokoch 1945 – 1948. Bratislava : Veda, 1993;
  • BOBÁK, Ján. Maďarská otázka v Česko-Slovensku (1944 – 1948). Martin : Matica slovenská, 1996;
  • KUGLER, József. Lakosságcsere a Délkelet-Alföldön. Budapest : Osiris–MTA Kisebbségkutató Műhely, 2000;
  • VADKERTY, Katalin. Maďarská otázka v Československu 1945—1948. Bratislava : Kalligram, 2002;
  • LÁSZLÓ, Péter. Fehérlaposok. Adalékok a magyar – csehszlovák lakosságcsere történetéhez. Bonyhád, 2003;
  • MOLNÁR, Imre – SZARKA, László (Eds.): Otthontalan emlékezet. Emlékkönyv a csehszlovák–magyar lakosságcsere 60. évfordulójára. Komárom : MTA Kisebbségkutató Intézet – Kecskés László Társaság, 2007.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пресељење_Мађара_у_Чешку&oldid=26982012”