Пресуда (pripovetka)
„Presuda” (nem. Das Urteil) je pripovetka koju je Franc Kafka napisao 1912. godine, a koja se bavi odnosom između čoveka i njegovog oca.
| Presuda | |
|---|---|
 Korice izdanja iz 1916. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Das Urteil |
| Autor | Franc Kafka |
| Zemlja | Austrougarska |
| Jezik | nemački |
| Izdavanje | |
| Datum | 1913. |
Radnja
urediMladi trgovac Georg Bendeman sedi u svojoj sobi i piše pismo svom dragom prijatelju u Rusiji, koji je nekoliko godina ranije napustio svoj rodni grad da bi osnovao posao koji, iako u početku uspešan, sada nalazi u zastoju. Georg piše da bi svom prijatelju rekao, između ostalog, da se verio sa Fridom Brandenfeld, devojkom iz dobrostojeće porodice.
Georg prekida sanjarenje i odlučuje da proveri svog oca. Iako prilično bolestan, Georgov otac deluje golemo. Georg obaveštava oca da je upravo napisao pismo prijatelju u kojem ga obaveštava o svom predstojećem braku. Njegov otac dovodi u pitanje postojanje prijatelja u Rusiji, nakon čega Georg menja temu razgovora. Georgov otac ga optužuje da ga je obmanuo o poslovnim dešavanjima. Tvrdi da ga je smrt njegove žene (Georgove majke) pogodila teže nego Georga.
Georg insistira na tome da njegov otac neko vreme legne u krevet. Zbog toga, Georgov otac tvrdi da njegov sin priželjkuje očevu smrt. Štaviše, priznaje da poznaje prijatelja svog sina i, u stvari, da je s njim sve vreme vodio prepisku. Tvrdi da je pokolebao prijateljevu lojalnost od Georga sebi, kao i da prijatelj čita očeva pisma, a da Gregorova baca. On čini da se Georg oseća užasno, sugerišući da je Georg ignorisao svog prijatelja otkako se odselio u Rusiju. Otac ne ceni Georgovu ljubav i brigu, tvrdeći da može da se brine o sebi. Georg je sateran u ćošak, uplašen svog oca i njegovih grubih reči.
Georgov otac ga optužuje da je sebičan i na kraju ga osuđuje na „smrt davljenjem”. Georg vidi da je izgnan iz sobe i počinje da trči od svoje kuće do mosta. Prebacuje se preko ograde i pada u svoju smrt.
Kontekst
urediFranc Kafka je napisao ovu pripovetku sa 29 godina. On je završio studije prava na Karl-Ferdinandovom univerzitetu u Pragu pet godina ranije i radio je razne poslove, među kojima su bili zaposlenje u osiguravajućem društvu, kao i pokretanje fabrike azbesta sa svojim zetom, Karlom Hermanom.
Kafka je 22. septembra 1912. napisao „Presudu”. U kasnijim spisima, opisao je kreativni izliv „Presude” kao „potpuno otvaranje tela i duše”, rekavši da je „priča evoluirala kao istinsko rođenje, prljavo i sluzavo.” Kafka je ovo delo smatrao „jednom od svojih najuspešnijih i najsavršenijih književnih kreacija” koje je uspeo da napiše u „polu-nesvesnom stanju uma”. Kafka je bio neverovatno entuzijastičan u vezi sa delom i razgovarao je sa svojim dobrim prijateljom Maksom Brodom, koji je uredio i objavio veći deo njegovog opusa. „Presuda” je objavljena 1913. godine u književnom godišnjaku Arkadija.[1] Priča je bila posvećena „gospođici Felis Bauer” koju je upoznao neposredno pre pisanja priče, a u narednim izdanjima jednostavno „za F.”.[2] Brod je u svojoj biografiji zabeležio da ime glavnog lika, Georga Bendemana, aludira na Kafku (ime Franc ima slova koliko i Georg; Bende zvuči slično Kafki), a ime verenice aludira na Felis (imaju iste inicijale; Frida isto toliko slova koliko i Felis; „Branden” se može odnositi na pokrajinu Brandenburg oko Berlina gde je Felis živela; „feld” (polje na nemačkom) je povezano sa „Bauer” (farmer na nemačkom)).[3]
Dok je Kafka vodio svoj posao, bio je uznemiren jer je vreme potrebno za njega ograničavalo njegovu književnu kreativnost. Ovaj sukob je inspirisao lik Georga Bendemana, glavnog junaka „Presude”.[4]
Inspiracija
urediTumačenja pripovetke kreću se od jednostavnog paralelizma između života Georga i Kafke do složenijih pogleda na sam pojam presude. Hajnc Policer, na primer, posmatra priču kao sredstvo kroz koje je Kafka istražio svoje misli o svojoj romansi sa Felis Bauer, navodeći kao dokaz predstojeće brakove Georga i Kafke. On tvrdi da je prekinuta veza između Georga i njegovog prijatelja predstavljala status neženje koje će Georg, a samim tim i Kafka, uskoro morati da odbace.[5]
Herbert Tauber je, s druge strane, na priču gledao kao na komentar sukoba dva odvojena sveta, prikazanog kroz sukob oca i sina. Svet sina je svet „vitalne egzistencije u kome vladaju verovatnoća i rezerva”, a svet oca je svet „u kome svaki korak ima neprocenjivu važnost jer je stavljen pod horizont apsolutnog poziva na put.”[6]
U međuvremenu, Rasel Berman vidi priču kao diskurs o prirodi presude uopšte, prepoznajući njen prikaz u priči kao slab i nelogičan, ali istovremeno neophodan. On takođe žali na takvo stanje u društvu kao što je sugerisano u priči koje bi podstaklo degradirane oblike pisanja i, što je još strašnije, negovalo ekstremnu spremnost da se povinuje naredbama bez brige o posledicama.[7] Berman dodatno ističe da je Georgova potreba da racionalizuje zašto ne želi da pozove otuđenog prijatelja na svoje venčanje rezultat zabrinutosti koju je zanemario, ali ipak opstaje. On kaže da Kafka deli ovu metodologiju istraživanja ljudske psihe analizirajući motivaciju iza akcija i misli sa čuvenim misliocima Fridrihom Ničeom i Zigmundom Frojdom.
U priči, prognani prijatelj u Rusiji ima značajnu moć nad drugim likovima — Georgom, njegovim ocem i njegovom verenicom Fridom. Kafka je u svojim dnevnicima pisao da je prijatelj najjača veza između Georga i njegovog oca, jer upravo kroz tu vezu njegov otac može ponovo da se potvrdi kao paterfamilias i neprijatelj svog sina, kao i da Georg može da ga pokorno prihvati kao takvog. Kafka dalje tvrdi da verenica postoji, u tangencijalnom smislu, samo zbog veze oca i sina koju stvara prijateljevo izgnanstvo.
Reference
uredi- ^ Gray, Richard T.; Gross, Ruth V.; Goebel, Rolf J. A Franz Kafka Encyclopedia. Greenwood Pub Group, 2005.
- ^ Kafka, str. 468
- ^ Brod, ps. 114, 115
- ^ Swanson, Roy Arthur. Franz Kafka. Cyclopedia of World Authors, 2004. Salem Press Inc.
- ^ Politzer, Heinz: “Franz Kafka, Parable and paradox”, 1962. Cornell University Press.
- ^ Tauber, Herbert. “Franz Kafka: An interpretation of his works”, 1948. Yale University Press.
- ^ Berman, Russel: "Tradition and betrayal in 'Das Urteil'". A Companion to the Works of Franz, Kafka 2002. Camden House.
Literatura
uredi- Das Urteil. Eine Geschichte von Franz Kafka. In: Max Brod, Kurt Wolff (ed.): Arkadia. Ein Jahrbuch für Dichtkunst. Leipzig 1913 (first print)
- Paul Raabe (ed.): Franz Kafka. Sämtliche Erzählungen. pocket book, S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main/Hamburg 1970, ISBN 3-596-21078-X.
- Roger Herms (ed.): Franz Kafka. Die Erzählungen. original version. S. Fischer Verlag, 1997, ISBN 3-596-13270-3.
- Wolf Kittler, Hans-Gerd Koch, Gerhard Neumann (ed.): Franz Kafka: Drucke zu Lebzeiten. S. Fischer Verlag. 1996, S. 41–61.
- Franz Kafka: Das Urteil. illustrations by Karel Hruška. Vitalis 2005, ISBN 3-89919-087-4.