Priča o radnicima u vinogradu
Priča o radnicima u vinogradu (ili priča o velikodušnom poslodavcu) je jedna od Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u Jevanđelju po Mateju.
Priča govori o tome kako je poslodavac isplatio istu dnevnicu radnicima koji su došli kasnije i radili manje kao i onima koji su od jutra radili u vinogradu. Uobičajeno tumačenje je da svako ko prihvati poziv Kraljevstva Božjeg, bez obzira koliko kasno, dobija nagradu jednaku onima koji su najduže verni.
Priča uredi
Jevanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu alegorijsku priču:
Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmi radnike u svoj vinograd. A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih u svoj vinograd. I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni, i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. I oni odoše. A kada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. I oko jedanaestoga časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd.
A kada nasta veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do prvih. I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po dinar. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar. Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. A on odgovori jednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. Ili zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja dobar?
Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.
— Isus u Jevanđelju po Mateju, glava 20:1–16 (prevod Emilijan Čarnić)
Tumačenja uredi
Dinar je u stvari antički denarius, srebrni novčić koji je u Isusovo vreme bio uobičajena radnička dnevnica. Priča se oslanja na saglasnost publike da je ovo fer nadnica za čitav dan rada.[1]
Radnici u vinogradu su bili siromasi koji rade kao privremeni poljoprivredni radnici tokom žetve.[2] Druga smena se priključila oko „trećeg časa“, što je po jevrejskom brojanju devet časova ujutro; dalje: šesti čas je podne, a jedanaesti čas je pet sati posle podne.[2] Poslodavac vidi da su oni sirotinja i da je svima potrebna puna dnevnica da prehrane svoje porodice.[1][2] Plaćanje uveče sledi starozavetne smernice:[1]
Za razliku od rabinskih priča slične tematike, ova priča naglašava Božiju nezasluženu milost, pre nego u bilo kom smislu „zarađivanje“ Božje naklonosti.[1][2] Iz ovog razloga je slična priči o bludnom sinu.[1] Parabola je često tumačena u smislu da čak i oni koji se kasnije pokaju u životu stiču jednaku nagradu, zajedno sa onima koji su preobraćeni ranije. Alternativna interpretacija identifikuje rane radnike kao Jevreje, od kojih neki osporavaju kasnije pridošlima jednaku dobrodošlicu u Kraljevstvu Božjem.[3]
Povodom rasprave o identitetu radnika u vinogradu Arland Hultgren piše:
| „ | Dok tumačimo i primenjujemo ovu priču, neminovno se javlja pitanje: Ko su radnici jedanaestog časa u naše vreme? Mi možda želimo da ih imenujemo kao preobraćenike na samrti ili kao osobe obično prezrene od dugogodišnjih veterana i onih vatrenijih u verskoj posvećenosti. Ali najbolje je ne sužavati polje isuviše brzo. Na dubljem nivou, svi smo mi radnici jedanaestog časa; svi smo mi počasni gosti Boga u kraljevstvu. Zaista nije neophodno odlučiti ko su radnici jedanaestog časa. Poenta priče – i na nivou Isusa i Matejevog jevanđelja uopšte – je da Bog spasava po milosti, a ne zbog naše dostojnosti. To važi za sve nas.[4] | ” |
Islamska tradicija uredi
Nešto drugačiju priču, verovatno izvedenu iz ove novozavetne[5], je koristio islamski prorok Muhamed u svojim besedama:
Vaš primer i primer naroda dvaju Knjiga je kao primer čoveka koji je zaposlio neke radnike i pitao ih: `Ko će raditi za mene od jutra do podneva za jedan srebrni novčić?` Jevreji su prihvatili i radili. Potom je upitao: `Ko će raditi za mene od podneva do popodnevne molitve za jedan srebrni novčić?` hrišćani su prihvatio i radili. On tada rekao: `Ko će raditi za mene od popodne do zalaska sunca za dva srebrna novčića?` Vi, muslimani ste prihvatili ponudu. Jevreji i hrišćani su se naljutili i rekli: `Zašto da radimo više i dobijemo manju platu?`Bog reče: `Da li sam uskratio nešto od vašeg prava?` Oni odgovoriše ne. On reče: `To je moj blagoslov, koji darujem kome god želim.`
— Muhamed u Sahih Buhari 3:468, 469; 1:533; 4:665
Izvori uredi
- ^ a b v g d France, R.T. (11. 07. 2007). The Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. str. 746—752. ISBN 978-0-8028-2501-8.
- ^ a b v g Keener, Craig S. (1999). A Commentary on the Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. str. 481—484. ISBN 978-0-8028-3821-6.
- ^ Oba tumačenja se razmatraju u Matthew Henry's Complete Commentary on the Whole Bible (1706).
- ^ Hultgren, Arland J. (2002). The Parables of Jesus: A Commentary. Wm. B. Eerdmans Publishing. str. 43. ISBN 978-0-8028-6077-4.
- ^ Guillaume, Alfred (2003). Traditions of Islam: An Introduction to the Study of the Hadith Literature 1924. Kessinger Publishing. str. 140. ISBN 978-0-7661-5959-4.
Literatura uredi
- France, R.T. (11. 07. 2007). The Gospel of Matthew. Wm. B. Eerdmans Publishing. str. 746—752. ISBN 978-0-8028-2501-8.
