Izumi (jap. 和泉国) je jedna od 66 istorijskih provincija Japana, koja je postojala od početka 8. veka (zakon Taiho iz 703. godine) do Mejdži reformi u drugoj polovini 19. veka. Izumi se nalazio na južnoj obali ostrva Honšu, u oblasti Kansaj.[1]

Provincija Izumi obeležena na mapi japanskih provincija 1868. godine.

Carskim dekretom od 29. avgusta 1871. sve postojeće provincije zamenjene su prefekturama.[2]Teritorija provincije Noto odgovara jugozapadnom delu današnje prefekture Osaka.[3][4]

Geografija

uredi
 
Japanske provincije od 712. do 1870. godine.

Izumi je bio jedna od takozvanih Pet domaćih provincija Japana (oko prestonice Kjoto).[1] Izumi se graničio sa provincijama Secu na severu, Kavači na istoku i Kii na jugu, dok je na zapadu izlazio na zaliv Osaka u Unutrašnjem moru.[5]

Istorija

uredi

Tokom perioda Muromači (1333-1573) provincija Izumi bila je pod upravom guvernera (šugo) iz porodice Hosokava (rođaka šoguna Ašikaga), a prestonica je bila grad Sakaj, u to vreme jedan od glavnih centara međunarodne pomorske trgovine u Japanu. Prilikom pohoda Oda Nobunage na Kjoto (1568) provincija Izumi se predala bez borbe. Glavni budistički manastir u provinciji bio je Makinoodera (staro ime Sefukuđi), u to vreme centar škole Šingon. Po predanju, manastir je osnovan još u 6. veku, i sam Kukai (774-835), osnivač škole Šingon, učio je u njemu. Pošto su se monasi tog manastira 1581. oružjem oduprli Nobunaginim sakupljačima poreza, manastir je raspušten i spaljen, a sva pokretna imovina i posedi konfiskovani (20. aprila-10. maja 1581. po lunarnom kalendaru) [6]

Reference

uredi
  1. ^ a b Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  2. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 
  4. ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 7—31. ISBN 978-1983450204. 
  5. ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  6. ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 399—402. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801. 

Literatura

uredi
  • Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  • Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.