Provincija Ijo
Ijo (jap. 伊予国) je jedna od 66 istorijskih provincija Japana, koja je postojala od početka 8. veka (zakon Taiho iz 703. godine) do Mejdži reformi u drugoj polovini 19. veka. Ijo se nalazio na zapadnoj obali ostrva Šikoku.[1]
Carskim dekretom od 29. avgusta 1871. sve postojeće provincije zamenjene su prefekturama.[2] Teritorija Ijoa pripada današnjoj prefekturi Ehime.[3][4]
Geografija uredi
Ijo je najzapadnija od četiri provincije ostrva Šikoku. Na severu i zapadu je izlazio na Unutrašnje more. Na istoku se graničio sa provincijama Sanuki i Ava, a na jugu sa provincijom Tosa.
Reference uredi
- ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. str. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
- ^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 7—31. ISBN 978-1983450204.