Prozodija

Prozodija (grč. προσῳδία — pesma pevana uz muziku; ton ili akcenat sloga) lingvistička je disciplina koja se bavi proučavanjem suprasegmentnih jedinica govora, to jest onim elementima govora koji su veći od vokala i konsonanata. Deli se na intonaciju, koja izučava prozodiju na nivou sintagme i rečenice, i akcentuaciju koja se bavi slogovima i rečima.

U jezicima u kojima je akcenatski sistem složen, kao što je srpski jezik, akcentuacija se izdvaja u posebnu naučnu disciplinu — akcentologiju. Ona se bavi izučavanjem akcenatskog sistema u savremenom srpskom jeziku dok je izučavanje razvoja akcenata kroz istoriju posao dijahronije, a proučavanjem akcenatskih sistema koji nisu u osnovici književnog jezika bavi se dijalektologija.

Vidi još

• Akcentologija
• Intonacija

Literatura

• Simić, Radoje; Ostojić, Branislv (1996). Osnovi fonologije srpskog književnog jezika. Beograd: Univerzitet u Beogradu. ISBN 978-86-81019-29-0. 
• Jokanović-Mihajlov, Jelica (2012). Prozodija i govorna kultura. Beograd: Čigoja štampa. ISBN 978-86-84885-55-7. 
• Jokanović-Mihajlov, Jelica. Akcentologija srpskog jezika (Govor). Predavanja na Filološkom fakultetu. Beograd.