Википедија

Пропаст која је дошла у Сарнат

„Propast koja je došla u Sarnat” (engl. The Doom That Came to Sarnath) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, prvi put objavljena u časopisu The Scot u junu 1920. godine.[1]

Propast koja je došla u Sarnat
Originalni rukopis
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Doom That Came to Sarnath
AutorH. F. Lavkraft
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delafantastika
Izdavanje
Datum1920.

Radnja uredi

Prema priči, pre više od 10.000 godina, narod pastira kolonizovao je obale reke Aj, u zemlji zvanoj Mnar, formirajući gradove Traa, Ilarnek i Kadateron, koji su se uzdigli do velikih intelektualnih i trgovačkih sila. Žudeći za više zemlje, grupa ovih izdržljivih ljudi migrirala je na obale usamljenog i ogromnog jezera u srcu Mnara, osnivajući grad Sarnat.

Međutim, doseljenici nisu bili sami. Nedaleko od Sarnata nalazio se Ib, drevni grad od sivog kamena, naseljen neobičnom rasom koja je sišla sa Meseca. Oni su opisani kao „zelene boje poput jezera i magle koja se uzdiže iznad njega... Imali su izbuljene oči, napućene, mlohave usne i radoznale uši, i bili su bez glasova”. Ova bića su obožavala čudnog boga poznatog kao Bokrug, Velikog vodenog guštera. Njihova fizička forma naterala je ljude Sarnata da ih preziru.

Građani Sarnata su pobili sva stvorenja koja su naseljavala Ib, uništili grad i uzeli njihovog idola kao trofej, stavljajući ga u glavni hram Sarnata. Sledeće noći, idol je misteriozno nestao, a Taran-Iš, prvosveštenik Sarnata, pronađen je mrtav. Pre nego što je umro, ucrtao je jednu reč na praznom oltaru: „PROPAST”.

Hiljadu godina kasnije, Sarnat je bio na vrhuncu svoje moći i dekadencije. Na gozbu u čast uništenja Iba pozvani su plemići iz dalekih gradova. Te noći, međutim, veselje su poremetila čudna svetla nad jezerom, teška zelenkasta magla, a talasomer, granitni stub Akurion, bio je uglavnom potopljen. Ubrzo su mnogi posetioci pobegli izbezumljeni od straha.

Nakon ovog događaja, neki od preživelih su govorili da su videli davno umrle stanovnike Iba kako vire sa prozora gradskih kula umesto kralja i njegove pratnje, dok su drugi odbili da kažu šta su tačno videli. Oni koji su se vratili nisu videli ništa od onih koji su bili dovoljno nesrećni da budu ostavljeni; samo praznu močvaru, mnogo vodenih guštera, i što ih je najviše uznemirilo, nestalog idola. Od tada je Bokrug ostao glavni bog u zemlji Mnar.

Inspiracija uredi

Uticaj lorda Dansenija na priču može se videti u prikazu trona kao „izrađenog od jednog komada slonovače, iako nijedan živi čovek ne zna odakle je mogao da dođe tako ogroman komad”, što evocira „kapiju izrezanu od jednog komada slonovače” u Dansenijevoj pripoveci „Besposleni dani na Janu”.[1]

Iako je Sarnat istorijski grad u Indiji — mesto gde je Buda održao prvu propoved nakon prosvetljenja — Lavkraft je izjavio da je mislio da je sam izmislio ovo ime.[1]

Povezana dela uredi

U priči „Iranonova potraga”, naslovni junak kaže: „Gledao sam u močvaru gde je nekada stajao Sarnat”. Kada pripovedač „Bezimenog grada” ugleda naslovne ruševine, kaže da je „mislio na Sarnat prokleti, koji se nalazio u zemlji Mnar kada je čovečanstvo bilo mlado, i na Ib, koji je isklesan od sivog kamena pre nego što je čovečanstvo postojalo”. U noveli U planinama ludila, grad Drevnih je opisan kao „megalopolis u rangu sa takvim tajanstvenim predljudskim bogohuljenjima kao što su Valusija, ​​R'lieh, Ib u zemlji Mnar i Bezimeni grad arapske pustinje”.

Stanovnici Iba poznati su u delima Lina Kartera kao Tuum'ha.

Reference uredi

  1. ^ a b v Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 69—70. ISBN 978-0974878911. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пропаст_која_је_дошла_у_Сарнат&oldid=27360420”