Википедија

Protokol spoljašnje kapije

Protokol spoljašnje kapije (engl. Exterior Gateway Protocol, EGP) je prevaziđeni protokol rutiranja koji je prvobitno definisao Erik K. Rozen (engl. Eric C. Rosen) iz preduzeća Bolt, Beranek and Newman, i Dejvid L. Mils (engl. David L. Mills) 1982. godine. Prvi put je opisan u RFC 827 i formalno definisan u RFC 904 (1984). EGP je jednostavan protokol dostupnosti i, za razliku od modernih protokola vektora udaljenosti i protokola vektora puta, ograničen je na stablolike topologije.

Tokom ranih dana Interneta EGP verzija 3 (EGP3) se koristila za povezivanje autonomnih sistema. Trenutno, BGP verzija 4 je prihvaćen standard za Internet rutiranje i u suštini je zamenio znatno ograničeniji EGP3.

Istorija i razvoj uredi

Kao i njegov interni pandan GGP, EGP je razvijen od strane Internet pionira preduzeća Bolt, Beranek and Newman početkom 80-ih godina XX veka. To je prvi put zvanično opisano kao Internet standard u RFC 827, Exterior Gateway Protocol (EGP), objavljen u oktobru 1982. godine. Ovaj nacrt dokumenta je zamenjena u aprilu 1984. godine sa RFC 904, Exterior Gateway Protocol Formal Specification. Kao i GGP, EGP se sada smatra zastarelo, pošto je protokolom BGP. Međutim i GGP i EGP su važan deo istorije TCP/IP rutiranja.

Pregled operacija uredi

EGP je odgovoran za prenos informacija o dostupnosti mreže između susednih rutera, koji mogu a ne moraju biti u različitim autonomnim sistemima. Rad protokola EGP je donekle sličan radu protokola BGP. Svaki EGP ruter održava bazu podataka o tome koje mreže su mu dostupne i na koji način može da dođe do njih. On šalje ove informacije redovno svakom ruteru sa kojim je direktno povezan. Ruteri primaju ove poruke i ažuriraju svoje tabele rutiranja (baze podataka), a zatim koriste tako dobijene informacije za obaveste njima direktno dostupne rutere, itd. Informacije o tome kako da se dođe do bilo koje mreže propagiraju se celom internom mrežom.

Proces razmene informacija o rutiranju uredi

Sam proces razmene informacija o rutiranju uključuje nekoliko koraka u cilju otkrivanja komšija, te postavljanja i održavanja komunikacije. Ukratko, to su sledeći koraci:

  • Pribavljanje informacija o susedima. Svaki ruter pokušava da uspostavi vezu sa svakim od susednih rutera slanjem Neighbor Acquisition Request poruke. Kada sused dobije zahtev, on može da odgovori Neighbor Acquisition Confirm porukom da bi obavestio pošaljioca da je prepoznao zahtev i da želi da se uspostavi veza ili može odbiti zahtev odgovarajući Neighbor Acquisition Refuse porukom. Za potencijalnu EGP vezu između dva suseda svaki sused mora prvo da potvrdno odgovori na zahtev.
  • Komšija Reachabiliti. Nakon sticanja sused, ruter proverava da li komšija je dostupna i funkcioniše pravilno na redovnoj osnovi. Ovo se vrši slanjem EGP Pozdrav poruku svakom komšija za koje je veza bila uspostavljena. Komšija odgovore sa sam Čuli ste (IHU) poruku. Ove poruke su donekle analogna BGP keepalive poruku, ali se koriste u parova.
  • Mreža Reachabiliti ažuriranje. ruter šalje Anketa poruke na redovnoj osnovi da svaki od njenih suseda. Komšija odgovara sa Ažuriranje poruku koja sadrži podatke o mrežama da je u stanju da dostigne. Ove informacije se koriste za ažuriranje tabele usmeravanja od uređaja koji je poslao anketu. Komšija može odlučiti da prekine vezu (koja se zove komšija de sticanja) slanjem prekid poruku, sused odgovara prekidu vatra (prizna) poruku.

Kao što sam pomenuo ranije, primarna funkcija u ranim Internet je za povezivanje perifernih rutera ili grupe rutera na Internet jezgra. Stoga je projektovan pod pretpostavkom da je bio povezan Internetvork kao hijerarhijskog stabla, sa Core kao root. EGP nije dizajniran da proizvoljne topologije autonomnih sistema BGP kao što su, i ne može da garantuje odsustvo rutiranja petlji ukoliko takve postoje u petlje povezivanje susednih rutera. Ovo je deo razloga zbog BGP je potrebno da se razvija kao internet preselila u više proizvoljne strukture autonomni sistem veza, sada je u potpunosti zamenio EGP.

Prijavljivanje grešaka uredi

Poruka o grešci je takođe definisana i ona je slična notifikacionoj poruci (engl. Notification message) protokola BGP kada je reč o ulozi i strukturi. Ona može da bude poslata od strane komšije kao odgovor na prijem EGP poruke u slučajevima kada sama poruka ima problem (kao što su pogrešna dužina poruke ili neočekivan podatak u nekom polju) ili kada je potrebno ukazati na problem u načinu korišćenja poruke (kao što su preterano česti prijemi poruke Hello ili Poll). Za razliku od notifikacione poruke protokola BGP, EGP ruter ne mora da raskinete vezu kada šaljete poruku o grešci.

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протокол_спољашње_капије&oldid=26983778”