Protuberance
Protuberance izgledaju kao plamenovi gasa u Sunčevoj atmosferi vidljivi izvan oboda Sunčevog diska. Protuberance imaju značajno manju temperaturu i oko 100 puta veću gustinu od okolnog gasa u koroni. Ipak, njihova gustina je nedovoljna za emitovanje kontinualnog spektra, tj. bele svetlosti. Vidljivo zračenje iz protuberanci sastoji se uglavnom od emisionih linija vodonika i jonizovanog kalcijuma i, izuzev tokom potpunih pomračenja Sunca, protuberance se posmatraju u monohromatskoj svetlosti (na talasnim dužinama koje odgovaraju određenim emisionim linijama, najčešće Hα linija u crvenom delu spektra). Postoje dve vrste protuberanci, mirne i aktivne. Mirne protuberance traju više nedelja ili čak meseci sa relativno malo promena na njima, dok aktivne protuberance se menjaju intenzivno tokom vremena i značajno su kraćeg veka. [1]
Mirne protuberance se prostiru od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada kilometara u dužini. Njihov oblik zavisi od magnetnog polja Sunca i većina izgleda kao zavese gasa vezanih za hromosferu sa protokom gasa vertikalno u koronu. Mirna protuberanca može da eksplodira ka spolja i nestane, ali uglavnom na istom mestu nastane nova protuberanca.[1]
Aktivne protuberance su vezane za aktivne oblasti na Suncu, i često su povezane sa Sunčevim bakljama. Većina su kratkoročne pojave trajanja svega nekoliko časova. Mogu imati različite oblike. Najaktivnije imaju oblik petlje i povezuju oblasti za suprotnim magnetnim polovima i u njima koronalni materija se kondenzuje i ponire u hromosferu. Velike eruptivne protuberance (često lučnog oblika) dostižu visinu od pola miliona kilometara i više od fotosfere.[1]
Na Sunčevom disku protuberance izgledaju kao tamni oblici (najčešće filamenti) na sjajnijoj površini Sunca.
Reference uredi
