Projekat „Volga”
Projekat „Volga“ bio je jedna od aktivnost u okviru sovjetskog vazduhoplovnog programa za razvoj zaštitne letačke opreme, za pilote visokoletnog izviđačkog aviona Jakovljev Jak-25 RV, mlaznom presretaču strelastog krila. U okviru ovog programa 1. novembra 1962. dvočlana posada koju su činili; pukovnik Dologov Ivanovič (vođa vazduhoplova) i major Jevgenij Andrejev trebalo je, nazavisno jedan od drugog, da obavi skokove padobranom iz stratosfere iz specijalno konstruisanog stratosferskog balona sa gondolom „Volga“.[1]
.jpg)
Projekat je okončan tragično smrću pukovnika Dolgova, i mnogo decenija su njegovi detalji skrivani pod oznakom „Vrlo tajno“. Iako se posle ovog događaja stratosferski balon „Volga” više nikada nije digao u vazduh, zahvaljaujući njemu i dvojici hrabrih padobranaca, dobijen je odgovor na mnoga pitanja vezana za testeranja savremene letačke opreme, koja je u tom periodu bila u intenzivnom razvoju, i verovatno zahvaljujući tim saznanjima spašeni su živote mnogih budućih pilota, a nešto kasnije i kosmonauta.[1]
Istorija
uredi_at_Central_Air_Force_Museum_pic2.JPG)
Do realizacije projekta „Volga“, pukovnik Dologov Ivanović i major Jevgenij Andrejev (u to vreme jedan od najboljih svetskih padobranaca), u momentu skoka imali su svaki ponaosob preko 1.000 skokova, među kojima je bilo i dosta skokova u kojima su se borili za sopstveni života, testirajući mnogobrojne vrste katapulta, padobrana, sistema veza, padobranskih automata.[1]
Andrejev je prvi napustitio gondolu balona i njegov zadatak je bio da se sa visine od 25.500 metara, bez otvaranja padobrana spusti što niže zemlji, i pri tome telom dostigne brzinu približnu brzini zvuka. Nakon Andrejeva sa visine od 25.600 metara skok je izveo Ivanovič koji je trebalo da testira padobran sa automatskim otvaranjem, sopstvene konstrukcije. U stratosferskim uslovima približno sličnim vakuumu, to je bilo vrlo riskantno jer nije postojala adekvatna podrška vazduha za punjenje kupole padobrana.
- Skok majora Jevgenija Andrejeva
Ruski vojni probni padobranac i heroj SSSR[2] major Jevgenij Andrejev (1926—2004) u okviru sovjetskog kosmičkog programa 1. novembra 1962. skočio je iz stratosfere iznad Sovjetskog grada Voljsk, sa visine od 25.458 metara. Tokom slobodnog pada, do otvaranja stabilizacionog padobrana na visini od 958 metara, on se kretao brzinom od 900 kilometara na čas.[3] Ovo rastojanje Andrejev je savlado za 4 min i 30 sekundi. Ovim skokom on je postavio dva svetska rekorda; rekord u dužini slobodnog pada (24.500 metara) i rekord u trajanju slobodnog pada (4 min i 30 sek). Andrejev je za razliku od pukovnika Dologova, bezbedno sleteo u blizini grada Saratova.[4][5]
- Skok pukovnika Dolgova Ivanoviča
Drugi ruski probni padobranac i heroj SSSR pukovnik Dolgov Ivanovič (1920—1962), koji je nakon majora Andrejava skoči iz iste gondole, 1. novembra 1962. godine, tragično je okončao život nakon skoka iz stratosfere sa visini od 25.600 metara.[6] U test programu „Volga“, on je skočio iz specijalno konstruisane gondole u svemirskom odelu SI-3M od providnog materijala pod povišenim pritiskom, nakon čega je sledilo automatsko otvaralje padobrana i spuštanje do zemlje koje je trebalo da traje 38 minuta.
Međutim u momentu napuštanja gondole, Ivanovič je slučajno udario o oštar klin na kabini i ošteti zaštitnu kacigu. Pre gubitka svesti i smrtnog ishoda Ivanovič je imao samo toliko snage da aktivira padobran (i time dokazao ispravan rad svih padobranskoh sistema čiju je modifikaciju predlagao), koji je njegovo beživotno telo bez ikakvih telesnih povreda spustio do mest sa kojeg je poleto u starosferu.[1]
Komisija za ispitivanje udesa zaključila je, da je zbog stvaranja otvora na zaštitnoj kacigi pod povećanim pritiskom, u uslovima bliskim vakuumu došno do eksplozivne dekompresije i depresurizacije Ivanovičeve opreme, što je rezultiralo dekompresionom povredom i smrću izazvanom mehurićima gasa tokom hladnog ključanja krvi i hipoksije u uslovima sniženog parcijalnog pritiska kiseonika na velikim visinama.[7] Iako je padobranski sistem radio normalno, skok pukovnika Dolgova završio je smrtnim ishodom u vazduhu, pre njegovog prizeljenja.[8]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ a b v g „Pёtr Dolgov”. Arhivirano iz originala 24. 12. 2015. g. Pristupljeno 2. 12. 2019.
- ^ Geroi Sovetskogo Soюza. Kratkiй biografičeskiй slovarь. T.1. – M., 1987.
- ^ Gofman G.B. Prыžok ot solnca. M., 1963
- ^ Babkin V.S., Birюkov A.I. Prыžok iz stratosferы. M., 1963
- ^ Geroi i podvigi. Kniga 1. M.: Voenizdat, 1966
- ^ Geroi i podvigi. Kn. 1. M. : Voenizdat, 1963. 366 s. Iz soderž.: Dolgov P. I. S. 324-329.
- ^ Zelinskaя, G. Dolgov prositsя v nebo / G. Zelinskaя // Mir lюdeй. 1994. 27 okt. (№ 43). S. 4.
- ^ Romanюk, V. G. Zametki parašюtista-ispыtatelя / V. G. Romanюk. 4-e izd., pererab., dop. M. : Voenizdat, 1973. 304 s. Iz soderž.: [P. I. Dolgov]. S. 278-286.
Literatura
uredi- Ryan, Craig (1995). The Pre-Astronauts: Manned Ballooning on the Threshold of Space. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-732-7.
- Rendulić, Zlatko (1984). Aerodinamika. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. str. 14—15.
- Boczek, Boleslaw Adam (2005). International Law: A Dictionary. Scarecrow Press. str. 239—. ISBN 978-0-8108-5078-1.