Psihoistorija (Zadužbina)

Za nauku koja proučava psihološku motivaciju grupa u istorijskim i tekućim događajima, pogledajte članak psihoistorija.

Psihoistorija je izmišljena nauka u univerzumu Zadužbine pisca Isaka Asimova. Ova nauka kombinuje istoriju, sociologiju i matematičku statistiku kako bi načinila opšta predviđanja o budućnosti ponašanja vrlo velikih grupa ljudi, kao u Galaktičkom Carstvu. Psihoistorija se prvobitno javlja u pet kratkih priča napisanih između 1942. i 1944, koje su potom 1951. spojene u roman Zadužbina.

Aksiome

Psihoistorija se zasniva na ideji da, iako nije moguće predvideti dela konkretnog pojedinca, statistički zakoni primenjeni na velike grupe ljudi mogu da predvide načelni tok budućih događaja. Asimov je koristio analogiju sa gasom: posmatraču bi bilo vrlo teško da predvidi kretanje pojedinačnih molekula u gasu, ali on može da predvidi kretanje gasa sa velikom preciznošću. (U fizici je ovo poznato kao kinetička teorija.) Asimov je primenio ovaj koncept na stanovništvo fikcionog Galaktičkog Carstva, koje je brojalo trilion ljudi. Lik Hari Seldon, koji je u romanima razvio ovu nauku je uspostavio dva aksioma:

• populacija čije ponašanje se modeluje mora da bude dovoljno velika
• populacija ne sme da bude svesna rezultata primene psihoistorijske analize

Postoji i treći pozadinski aksiom psihoistorije, koji je trivijalan, i stoga ga Seldon ne navodi u svom Planu:

• ljudska bića su jedina inteligentna bića u Galaksiji.

Praradijant

Asimov je predstavio „praradijant“, uređaj koji je osmislio Hari Seldon, a izgradio ga je Jugo Amaril. Ovaj uređaj služi za skladištenje psihoistorijskih jednačina koje prikazuju budući razvoj čovečanstva.

Praradijant projektuje jednačine na zidove na neki neobjašnjen način, ali ne baca senke, i stoga dopušta jednostavnu interakciju. Uređaj se kontroliše snagom uma, i dopušta korisniku da zumira u detalje jednačina, kao i da ih izmeni. Dodavanje anotacija je moguće, ali po konvenciji, svi amandmani ostaju anonimni.

Učenik koji treba da postane „govornik“ mora da predstavi amandman na plan. Pet različitih odbora zatim rigorozno proverava matematičku ispravnost amandmana. Učenici moraju da odbrane svoje predloge od udruženih i nemilosrdnih napada. Nakon dve godine, izmena se ponovo razmatra. Ako i nakon drugog ispitivanja i dalje prolazi inspekciju, amandman postaje deo Seldonovog plana.

Praradijant, osim što je interaktivan, koristi i različite boje za prikaz jednačina kako bi ih psihoistoričari lakše razumeli.

• Crna (Seldon): Crnom bojom su predstavljene jednačine originalnog Seldonovog plana koje su razvili Seldon i Amaril tokom prve četiri decenije Seldonovog rada na Univerzitetu u Stirlingu, i definišu Seldonove krize, dužinu trajanja plana, i dolazak Drugog galaktičkog carstva.
• Crvena (govornik): Crvenom bojom su obeleženi dodaci koje su načinili govornici (viši mentalistički psihoistoričari Druge zadužbine) nakon Seldonovog vremena.
• Plava (devijacije): Plavom bojom su obeležene devijacije od psihoistorijskih projekcija udaljene više od 1,5 standardnih devijacija od predviđenih ishoda (1,5 σ). „Era devijacija“ nakon uspona Mazgova je proizvela devijacije u Seldonovom planu koje su iznosile od 0,5 do 10 σ, i za vraćanje Galaksije natrag na Plan je Drugoj galaksiji bilo potrebno čitavih stotinu godina.

Druge boje su osmislili ljubitelji romana a i sam Asimov ih je pominjao, kao što su:

• Zelena (notacije) — dodaci relevantnih naučnih radova priloženi uz rezultate (Prema Zadužbini)
• Ljubičasta (projekcije) — korisne za određivanje ograničenja budućih crvenih jednačina govornika, korišćenjem projekcija događaja u skladu sa vrlo opštim ali ipak monumentalnim crno obeleženim Seldonovim jednačinama. Alat prve tri generacije psihoistoričara nakon Seldona, a do 5. veka Plana, korišćene uglavnom u nastavne svrhe. (Prema Zadužbini)

Razvoj

Kasnije tokom karijere, Asimov je opisao neke istorijske (pre Seldona) korene psihoistorije. U Robotima zore (1983), čija se radnja odvija hiljadama godina pre Zadužbine (1951), on opisuje pokušaje robotičara Hana Fastolfa da stvori nauku zasnovanu na pažljivom proučavanju drugih, konkretno, svoje ćerke Vasilije. U Preludijumu za Zadužbinu (1988) se sugeriše da je jedan od Fastolfovih robota, R. Danil Olivov, uticao na Seldona da razvije praktičnu primenu ove nauke.

Asimov o psihoistoriji

25. septembra 1987, Asimov je dao intervju Teri Gros na njenom programu Fresh Air na Nacionalnom javnom radiju. U ovom intervju, Gros ga je pitala o psihoistoriji:

Gros: „Šta ste imali na umu kad ste osmislili naziv i koncept?“

Asimov: „Pa, želeo sam da napišem kratku priču o padu Galaktičkog Carstva. Upravo sam [po] drugi put završio čitanje Opadanja i propasti Rimskog carstva, i pomislio sam da bih mogao da prilagodim to delo mnogo većoj skali Galaktičkog Carstva i da iz toga dobijem priču. A mog urednika, Džona Kembela je ideja toliko osvojila, i rekao je da ne želi da ona bude protraćena na kratku priču. Želeo je seriju sa otvorenim krajem kako bi trajala možda i zauvek. I tako sam počeo da radim na tome. Kako bih održao priču od jedne do druge priče, praktično sam pisao buduću istoriju, i morao sam da je načinim dovoljno drugačijom od moderne istorije kako bih joj dao taj dah naučne fantastike. I tako sam pretpostavio da će doći vreme kada će postojati nauka u kojoj će biti moguće da se stvari predvide na probabilistički ili statistički način.“

Gros: „Mislite li da bi bilo dobro kada bi stvarno postojala takva nauka?“

Asimov: „Pa, ne mogu a da ne mislim da bi bilo dobro, osim što u mojim pričama uvek imam suprotstavljene stavove. Drugim rečima, ljudi iznose sve moguće... sve moguće... tačke gledišta prema psihoistoriji i odlučuju da li je ona dobra ili loša. Tako da ne možeš zaista da budeš siguran. Ja naginjem na optimističnu stranu. Mislim da ako bismo nekako mogli da prevaziđemo neke od problema sa kojima se sada suočavamo, čovečanstvo bi imalo blistavu budućnost, i ako bismo mogli da koristimo principe psihoistorije kao vodilju, mislim da bismo mogli da izbegnemo mnoge nevolje. Međutim, sa druge strane, psihoistorija bi mogla i da napravi probleme. Nemoguće je reći unapred.“

Vidi još

• Psihoistorija, prava (neizmišljena) oblast nauke koja istražuje psihološku motivaciju grupa u istorijskim i tekućim događajima
• Teorija igara, primena modela verovatnoće na analizu ljudskih (i drugih) interakcija vođenih strateškom racionalnošću, uz potencijalno predviđanje događaja
• Makroekonomija, grana ekonomije koja se bavi agregatnim ponašanjem
• Ekonomska istorija, grana ekonomije koja pokušava da otkrije dugotrajne trendove u ljudskom ponašanju (jednačine praradijanta)
• Prakseologija, ispitivanje ljudskog delovanja
• Robopsihologija, izmišljena nauka koja ispituje ličnosti inteligentnih mašina
• Kvantitativna psihologija, podgrana psihologije koja primenjuje alate statističke matematike na psihologiju
• Matematička sociologija, podgrana sociologije koja primenjuje alate statističke matematike i druge kvantitativne pristupe (kao što je analiza društvenih mreža) prilikom ispitivanja mikro i makro društvenih fenomena
• Teorija socijalne termodinamike, koja pokušava da opiše društvene fenomene koristeći se matematičkim strukturama termodinamike
• Kliodinamika, istraživačka oblast koja se bavi matematičkim modelovanjem istorijske dinamike
• Societika, izmišljena nauka o „interakciji pojedinaca unutar kulture, interakciji grupa koje ti pojedinci čine, jednačinama izvedenim iz tih interakcija, i primani tih jednačina u kontroli jednog ili više faktora te iste kulture“
• Analiza preživaljavanja, grana statistike koja se bavi smrću bioloških organizama i kvarovima mehaničkih sistema. Ova oblast se naziva teorijom pouzdanosti ili analizom pouzdanosti u inženjerstvu, analizom trajanja ili modelovanjem trajanja u ekonomiji, ili analizom istorije događaja u sociologiji.

Literatura

• Harrison, Harry (2009). Toy Shop and Two Others. Wildside Press LLC. str. 27. ISBN 978-1-4344-5896-4. Pristupljeno 2011-10-14. „The applied study of the interaction of individuals in a culture, the interaction of the group generated by these individuals, the equations derived therefrom, and the application of these equations to control one or more factors of this same culture” 
• Host: Terry Gross (25. 09. 1987). „Interview with Isaac Asimov”. Fresh Air. 12 min. Arhivirano iz originala 3. jun 2011. g.