Pulmanov štrajk

Pulmanov štrajk je bio veliki štrajk tokom koga je širom SAD 1894. bio gotovo potpuno obustavljen železnički saobraćaj. Sukob je započeo u Pulmanu u Ilinoisu 11. maja 1894, kada je 4.000 železničara započelo štrajk zbog smanjenja plata. Zbog štrajka obustavljen je sav saobraćaj zapadno od Čikaga. Radnici su živeli u planski izgrađenom gradu Pulmanu, gde su najamnine bile visoke. Američki sindikat železničara sa 250.000 članova u 27 država upustio se u sukob sa veoma uticajnim i bogatim vlasnicima železnica. Štrajk je bio direktna posledica ekonomske krize 1893. Štrajk je okončan nakon što se 12.000 vojnika krvavo obračunalo sa radnicima. Da bi postigli pomirenje sa sindikatima predsednik Grover Klivlend i Kongres SAD su odmah po okončanju štrajka Prvi maj proglasili federalnim praznikom.

Štrajk

Za vreme ekonomske krize 1893. kompanija za proizvodnju vagona Pulman zbog smanjenih prihoda smanjila je plate svojim radnicima. Radnička delegacija se onda žalila zbog niskih plata, zbog 16-časovnoga radnoga dana i zbog cena najamnina i hrane. Vlasnik kompanije Džordž Pulman je nadmeno odbio čak i da primi delegaciju na razgovore. Mnogi radnici bili su članovi Američkoga sindikata železničara. kojim je rukovodio Judžin Debs. Sindikat je donio odluku da odbija da vozi kompozicije u kojim se nalaze vagoni, koje je proizvela Pulmanova kompanija. Štrajk je faktički obustavio proizvodnju u Pulmanovim fabrikama. Širom SAD železničari su odbijali da voze kompozicije u kojima su bili Pulmanovi vagoni. Bojkot je započeo 26. juna 1894. U roku od 4 dana štrajkalo je 125.000 železničara na 29 železničkih pruga.

Eskalacija štrajka

Železničke kompanije su onda počele da traže štrajkbrehere i da unajmljuju zamene, što je samo pojačalo neprijateljstva. Bili su unajmljeni mnogi crnci, što je imalo teške rasne posledice u sindikatu. Judžin Debs je 29. juna 1894. tražio podršku od železničara u Plavom ostrvu u Ilinoisu, ali nakon mirnoga okupljanja radikalnije grupe su potpalile obližnje zgrade i lokomotivu izbacili sa tračnica. Širom SAD mnogi su štrajkali da bi pokazali solidarnost i sprečavali su transport robe. Ometali su i stvarali prepreke na prugama i napadali su štrajkbrehere.

Intervencija vojske

Železničke kompanije i njihovi vlasnici tražili su intervenciju saveznih organa. Ričard Olni je bio imenovan za specijnoga saveznoga tužioca sa odgovornošću da zakonski okonča štrajk. Olni je zatražio od suda da donese rešenja da se zabrani sindikalnim vođama da podržavaju štrajk. Sud je donio odluku kakvu je on tražio. Nakon toga tražio je da štrajkaši obustave štrajk ili da se suoče sa otpuštanjem sa posla. Pošto su Debs i ostale sindikalne vođe ignorisale sudske odluke u pomoć su pozvali saveznu vojsku. Predsednik SAD Grover Klivlend odobrio je slanje 12.000 vojnika pod zapovedništvom Nelsona Majlsa. Klivlend je tom prilikom kao izgovor za vojnu intervenciju naveo da su štrajkaši omeli isporuku pošte i da narušavaju Šermanov antitrusni zakon. Vojska se krvavo obračunala sa radnicima. Ubili su 13 i ranili 57 radnika.

Suđenje

Po okončanju štrajka suđeno je predsedniku Američkoga sindikata železničara Judžinu Debsu. Oslobođen je na suđenju za zaveru sa ciljem obstrukcije pošte. Međutim osuđen je na šest meseci zatvora jer je kršio sudsku odluku da se okonča štrajk.

Neke posledice

Pre suđenja Judžin Debs nije bio socijalista. Međutim u zatvoru je čitao dela Karla Marksa. Nakon oslobađanja postao je 1895. vodeći socijalista, a 1900. se kandidovao za predsednika SAD. Samo šest dana po okončanju štrajka Grover Klivlend i Kongres SAD su Prvi maj proglasili saveznim praznikom, a sve sa ciljem da se postigne pomirenje sa sindikatima.

Izvori

J. Anthony Lukas, Big Trouble: A Murder in a Small Western Town Sets Off a Struggle for the Soul of America (NY: Simon and Schuster, 1998))

Primarni izvori

United States Strike Commission, (1895). Report on the Chicago strike of June–July, 1894‎. , official government report full text online, interviews with many people on all sides, and summaries of what happened

Sekundarni izvori

Lindsey, Almont (1943). The Pullman Strike.
Lindsey, Almont (1939). „Paternalism and the Pullman Strike”. The American Historical Review. 44 (2): 272—289. JSTOR 1839019. doi:10.2307/1839019.
Smith, Carl (1995). Urban Disorder and the Shape of Belief: The Great Chicago Fire, the Haymarket Bomb, and the Model Town of Pullman. Chicago, Ill.: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-76416-0.
Papke, David Ray (1999). The Pullman Case: The Clash of Labor and Capital in Industrial America. , focus on legal dimension
Rondinone, Troy. "Guarding the Switch: Cultivating Nationalism During the Pullman Strike," Journal of the Gilded Age & Progressive Era 2009 8(1): 83–109 27p.
Schneirov, Richard, et al. eds. The Pullman Strike and the Crisis of the 1890s: Essays on Labor and Politics (1999), essays by scholars