Razvoj mozga u ranom razvoju dece
Naučno je dobro potvrđeno da su rane godine kritične u formiranju inteligencije, ličnosti, socijalnog ponašanja, i da efekti zapostavljanja u ranom dobu mogu biti kumulativni. Istraživanje sugerišu da postoje kritične tačke u razvoju dece kada im je važno osigurati iskustva koja će podržati njihov rast i razvoj. Polje molekularne biologije donosi nam nova saznanja o tome kako nervni sistem funkcioniše, načina na koji se mozak razvija i uticaja sredine na taj razvoj. Evo kratkog pregleda nekih od tih saznanja.[1][2]
Naučni nalazi ranog razvoja mozga
uredi- Mozak se razvija mnogo brže i više pre prve godine nego što se to ranije mislilo. Meseci neposredno posle rođenja su ključni u sazrevanju mozga. Tokom tog vremena broj sinapsi, odnosno veza, konekcija koje omogućavaju učenje – povećavaju se dvadeset puta.[1]
- Važni su i geni i iskustvo. Razvoj mozga je mnogo više osetljiv na uticaje sredine nego što se ranije mislilo. Dečji mozak nije ni prazna tabla, ploča koja čeka da se na nju ispiše određena životna priča, niti je već unapred otisnuto kolo koje su definisali, isplanirali i kontrolišu neumoljivi geni. Razvoj mozga je pre delikatni odnos između gena i sredine. Ishrana je najočigledniji primer, ali kvalitet interakcije i dečije kumulativno iskustvo (zajedno uzeto kvalitet zdravlja, ishrane, staranja o detetu i stimulacije) tokom prvih 18 meseci dovode do razvojnih ishoda, koji kod dece iz siromašnih sredina mogu dovesti do ireverzibilnih (nepopravljivih) deficita.[1]
- Rast mozga počinje u prvim godinama života, ali se nastavlja. Prevencija je najbolja, iako nikad nije kasno intervenisati da bi se unapredio kvalitet detetovog života. Rane intervencije imaju najznačajnije efekte na dečiji razvoj i učenje.[3]
- Osetljivi (senzitivni) periodi. Postoje periodi u životu kada je mozak posebno otvoren za nova iskustva i u stanju da ih iskoristi. Ako ovi osetljivi periodi prođu a da mozak ne primi potrebnu stimulaciju za koju je spreman, mogućnosti za razne vrste učenja mogu biti bitno smanjene. Prilagodljivost (plastičnost, prijemčivost) mozga, takođe, znači da postoje periodi kada će negativna iskustva ili nedostatak dobre ili odgovarajuće stimulacije verovatnije dovesti do ozbiljnih i trajnih negativnih efekata.[2]
- Uticaj rane sredine na razvoj mozga je dugotrajan. Rana izloženost dece dobroj ishrani, igračkama, igrama i stimulativnoj socijalnoj interakciji sa drugima ima pozitivan uticaj na funkcionisanje mozga na uzrastu od 15 godina, u poređenju sa decom koja nisu imala tu ranu stimulaciju, i ti efekti su kumulativni. Sredina utiče ne samo na broj moždanih ćelija i broj veza ( konekcija) među njima, već i na načine na koji su one povezane.[1]
- Rana iskustva su važna u oblikovanju načina na koji mozak funkcioniše. Mozak koristi svoje iskustvo sa svetom da fino dotera način na koji funkcioniše.[2]
- Postoje dokazi o negativnom uticaju stresa u ranim godinama na funkcionisanje mozga. Pokazalo se da kod dece koja su iskusila ekstremni stres u svojim najranijim godinama postoji veći rizik, nego kod njihovih vršnjaka koji nisu imali stres, da se jave razne kognitivne i emocionalne teškoće, kao i problemi u ponašanju.[1]
Istraživanje rađeno 70-tih godina u SFRJ [4] pokazalo je da početne razlike koje su deca donela u školu, jer dolaze iz različitih socio-ekonomskih sredina, se smanjuju i eliminišu nakon četvrtog razreda osnovne škole. Obrazovanjem se uspeva smanjiti taj efekat socio-ekonomskih faktora.[4]
Reference
uredi- ^ a b v g d Li, Author Pamela (2016-12-18). „Brain Development in Children - The Early Years”. Parenting For Brain (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-05.
- ^ a b v „Brain Development”. First Things First (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-05.
- ^ CDC (2021-02-04). „Early Brain Development and Health | CDC”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-05.
- ^ a b Spasenovic, Vera (2004). „Student prosocial behavior and academic achievement”. Zbornik Instituta za pedagoska istrazivanja (36): 131—150. ISSN 0579-6431. doi:10.2298/zipi0436131s.