Razgovor:Jovan Dučić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Godina rođenja

Pronašao sam tačnu godinu Dučićevog rođenja, u Godišnjaku SANU (Dučić je bio njihov redovni član), to je 1871. Budući da je podatke Dučić sam njima ostavio i da su se oni prepisivali iz jednog broja Godišnjaka u drugi možemo ih uzeti kao relevantne i zvanične. --Đorđe Stakić (r) 11:00, 20. januar 2006. (CET)

molim vas za pomoc , da se sto vise ljudi ukljuci na englesku wikipediju ... na clanku bosniacs jovana ducica i davorina popovica trpaju u takozvane poznate bosnjake ... moderatori vracaju reviziju i traze da se dokaze , iako je poznata cinjenica da nisu bili tzv. bosnjaci ... molim vas da se ukljucite kako bi se sprijecila propaganda i manipulacije na clanku o tzv. bosnjacima ... --Tekstovi (razgovor) 06:54, 6. oktobar 2010. (CEST)

Ambasada u Budimpešti

Priča se da je zahvaljujući baš Jovanu Dučiću Srbija dobila jednu od najboljih lokacija u Budimpešti za ambasadu. Naime, on se nešto muvao sa nekom mađarskom baronicom, pa mu je ona ostavila tu zgradu, koju je on ostavio Srbiji. Priča se da mu je kao tu zgradu ostavila za "četiri stiha njegove pesme", mada se ne zna tačno šta se sve izdešavalo među njima.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 188.246.48.55 (razgovor • doprinosi)

IZ BUKUREŠTANSKIH DANA JOVANA DUČIĆA

Jovan Dučić bio je jugoslovenski poslanik i ambasador u Rumuniji od 20. maja 1937. do 31. maja 1941. godine. Dučićev boravak u Rumuniji zanimljiv je pored ostalog i po tome što je u novembru 1937. došao u svojstvu ministra i izvanrednog poslanika Kraljevine Jugoslavije u Bukurešt, a već u februaru sledeće godine bilo je poslanstvo podignuto na rang ambasade, tako da je Dučić i drugi put predavao akreditive. Rumuni su tome činu pridavali veliki značaj, pa je predaji akreditiva (13. februara 1938.) pored ministra inostranih poslova i odbrane - Armanda Kalineskua, prisustvovao lično i predsednik vlade patrijarh Miron Kristea.

Ambasador Jovan Dučić je tom prilikom između ostalog rekao:"Odnosi savršenog susedstva i već hiljadugodišnjeg prijateljstva, koji postoje između naših dveju zemalja i koji nisu bili ni poremećeni, ni dovedeni u iskušenje, već prenošeni s pokoljenja na pokoljenje, ponos su naše zajedničke prošlosti i dragoceno jemstvo za budućnost. To nasleđe i miroljubivost, oduvek toliko dragi plemenitom rumunskom i jugoslovenskom narodu, predstavljaju temelj međusobne politike prijateljstva i saveza koju vreme može samo da ojača".

Pogledati: Kamenko M. Marković, Jovan Dučić između dva sveta, Niš,1995. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.64.108 (razgovor • doprinosi) | 6. novembar 2015. u 18:33

To su detalji koje je izneo Virđil Karianopol, rumunski pisac i diplomata u razgovoru sa autorom knjige "Jovan Dučić između dva sveta". — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 24.135.29.143 (razgovor • doprinosi)

Pogledati: Kamenko M. Marković, Jovan Dučić, u: "Gradina", Izdavačka radna organizacija "Gradina"- Niš, br.11/1989, str. 153- 160. U radu je, između ostalog prezentiran deo razgovora Kamenka M. Markovića i Virđila Karianopola, a ticao se Jovana Dučića dok je ovaj bio diplomata u Bukureštu. JOV. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.82.111 (razgovor • doprinosi)

Dodajte članku JOvan Dučić i segment " Iz bukureštanskih dana Jovana Dučića", to će samo obogatiti biografiju diplomate i pesnika J. Dučića. Jole — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.81.70 (razgovor • doprinosi)

Skrivena historija Jovana Ducica

"Neka se, mizerija, smiri. Neću ga ovaj čas maknuti, ali će morati biti skoro opozvan, pa neka piše pjesme o nečemu drugome, a ne o Mussoliniju" http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=6&t=25874&start=180

Jovan Dučić

O JOVANU DUČIĆU TREBA GOVORITI BEZ MRŽNjE

Iz razgovora sa Milenkom Popovićem saznao sam da Jovan Dučić nije bio fasciniran Musolinijem, niti se slagao sa njegovim idejama.Jovan Dučić je pun zanosa govorio o spomenicima srpske kulture na Kosovu i Metohiji što je oduševilo Musolinija, a on zatražio od svojih vojnika da tokom ratnih operacija vode računa o tim hramovima. Kamenko M. Marković— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 178.149.66.217 (razgovor • doprinosi)