Razgovor:Administrativna podjela Rusije/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Zar ne bi bilo bolje da se članak zove Federalni subjekti Ruske Federacije, jer je to pravo ime jedinica federativnog ustrojstva Rusije! --Željko Todorović (razgovor) 13:49, 15. septembar 2009. (CEST) s.r.

The map is out of date. Koryakskiy Autonomous Okrug and Aginskiy Buryatskiy Autonomous Okrug don't exist anymore. And the number of the the autonomous okrugs is four, not seven. — Hellerick (razgovor) 07:18, 20. septembar 2009. (CEST)

Pogrešni nazivi

Ponavljam ,,Ne krstite kršteno". Ono što se u srpskom jeziku decenijama i vjekovima izgovara jednim imenom, ne može preko noći ,,dobiti" drugo ime.

• Karačajevo-Čerkezija, pravilnije je Karačaj-Čerkesija
• Tiva , treba Tuva
• Vologdska oblast, treba Vologodska oblast
• Nižegorodska oblast, treba Nižnjegorodska oblast (ili Nižjegorodska ?)
• Smolenska oblast, treba Smoljenska oblast
• Hantija-Mansija, treba Hanti-Mansija
• grad Blagovješčensk, treba Blagovešćensk
• grad Tjumenj, treba Tjumen

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik CarRadovan (razgovor • doprinosi) | 13:20, 9. februar 2013.‎

Care, za ovo

Ono što se u srpskom jeziku decenijama i vjekovima izgovara jednim imenom

bi trebalo da navedeš i neke reference. Dalje, rusko "щ" se po Pravopisu prenosi kao šč jer

... nije prihvatljivo zalaganje pojedinih slavista da Щ zamenjujemo glasovno bližim šć, zato što je šč ušlo u običaj izato što je pogodnije kao opštija istočnoslovenska zamena,s obzirom na posredništvo srpskog jezika.

Pravopis srpskog jezika.

Dakle, ipak je Blagovješčensk.

Dalje, ...

Rusko L i N predstavljaju meke suglasnike i ispred E i I, ali tada kao glavno pravilo uzimamo da se L i N prenose bez izmene. U skladu su s tim pravilom primeri ... Smolensk ...

Dakle, ipak je Smolensk.

Dalje, na strani 477 Pravopisnog rečnika stoji Tjumenj (rus.), t. 156b.

Dakle, ipak je Tjumenj.

--Sly-ah (razgovor) 13:48, 9. februar 2013. (CET)

Jedino sa čim se ja ne slažem u ovm članku je da se administrativne jedinice koje oni zovu "krajevima" (kraй) preimenuju u Pokrajine što nema veze sa vezom. Ruski kraj i naš termin pokrajina se ne dodiruju ama ni u jednoj jedinoj tački. Ali pojedinci insistiraju na tome, neko otkrio toplu vodu pa da stoji. Ako ćemo prevoditi to bi onda bila više teritorija (Habarovska Teritorija, Krasnojarska Teritorija....). Meni nikad neće biti jasno gde samo iskopaše pokrajine --NikolaB (razgovor) 14:06, 9. februar 2013. (CET)

Imaš kratko pamćenje, Nikola. Toplu vodu su otkrili lingvisti, a ti im piši pa je pokušaj ohladiti.

--Sly-ah (razgovor) 14:30, 9. februar 2013. (CET)

Može biti. Trebao bi neko da uputi koje pisamce i onima koji pišu udžbenike, red bi bio da se jednom svi dogovore kakvo je nešto. --NikolaB (razgovor) 14:39, 9. februar 2013. (CET)

Tu nije potreban nikakav dogovor. Potrebno je samo da geografi (i svi ostali) pročitaju ovu preporuku iz Pravopisa:

"Posebno je važno da svi udžbenici i priručnici koji obrađuju geografsku građu i sve geografske karte transkribuju imena saglasno pravopisnim pravilima. To treba da bude obaveza i drugih delatnosti koje često uobličavaju tuđa imena — u novinarstvu, u prevođenju filmova i knjiga i dr. U primeni transkripcionih pravila Institut za srpsi jezik (SANU, Beograd) pružaće stručnu pomoć onima koji se za nju obrate".

--Sly-ah (razgovor) 14:47, 9. februar 2013. (CET)

Odgovori

Slaja, ja se ipak držim onog pravila (parafraziram) da ime nekog, nama stranog, entiteta ako se udomaćilo u našem jeziku, ne treba mjenjati. Znači: nemoj da krstimo već kršteno!

• Karačajevo-Čerkezija ili Karačaj-Čerkesija - može oba naziva. Prvi naziv se udomaćio, ali ovaj drugi je i pravilniji i stariji... Osim dužine naziva, ,,greška" je vezana i za narod ČerkeSi, a ne ČerkeZi, (kao što Hrvati uvjek griješe).

• Tiva , treba Tuva - ovde je stvar jasna. Lokalno stanovništvo ovu teritoriju zove Tuva, a naš narod je takođe zove tako već jedan vijek. Ruska verzija i 1)Tuva i/ili 2)fonetski T'va, (ne Tiva) i bez obzira na Ruse, nije pametno da nešto mjenjamo ako smo ih čitav vijek tako zvali, Jer bi krstili kršteno!

• Vologdska oblast, treba Vologodska oblast

istorijski, ova teritorija se zvala i Vologodija, Vologogska gubernija itd. Pridjev za tu teritoriju je uvjek bio vologodski, (primjer: naša crkva je imala dobre veze sa Vologodskom eparhijom) i nije dobro da se pridjev sad mjenja. Jer bi krstili kršteno!

• Nižegorodska oblast, treba Nižnjegorodska oblast

Nižje-nov-gorod, ili Nižjegorod. Pridjev je nižjegorodski i u ruskom, a i u srpskom. Ovo J se negdje pogubilo.

• Smolenska oblast, treba Smoljenska oblast

isto kao kod Vologodije. I ova se teritorija zvala Smoljenija, (dobila je ime po slov. plemenu SmoLjani), a njeni stanovnici se i sad zovu SmoLjenci, ne SmoLenci. Mada i ovde može oboje, jer se i pridjev smolenski udomaćio kod nas.

• Hantija-Mansija, treba Hanti-Mansija

E ovo je relativno nov naziv, ali stanovnici ove teritorije, svoju domovinu zovu Hanti-Mansija ili Jugra, kao i naši imigranti tamo. I tako već decenijama. Neko se opet sjetio da krsti kršteno!

• grad Blagovješčensk, treba Blagovešćensk

ovaj grad je osnovan na pravoslavni praznik Blagovjesti i taj praznik i Rusi isto tako zovu. Od osnivanja tog grada do skoro i mi smo ga zvali Blagovješćensk. Izuzetak su samo mape koje su štampane u doba onih koji nisu znali za taj praznik. I sad opet krstimo kršteno!

• grad Tjumenj, treba Tjumen

ovaj grad i Rusi zovu Tjumen i u svim našim starijim enciklopedijama stoji Tjumen. Znači opet krstimo kršteno.

Zaključak:

nije dobro da ponovo krstimo nešto što već ima srpski naziv, jer da je tako onda bi Bugare morali zvati Bulgari ili Blgari, Šiptare - Škiptari itd.--CarRadovan (razgovor) 22:44, 9. februar 2013. (CET)

NikolaB, na Vikipediji na ruskom jeziku zvanični naziv za Kosovo i Metohiju je Автономный край Косово и Метохия (Autonomni kraj Kosovo i Metohija), a ne Автономная провинция Косово и Метохия (Autonomna provincija Kosovo i Metohija ... ruski jezik koristi naziv provincija, a srpski – pokrajina) .... isto tako i za Vojvodinu --SrpskiAnonimac (razgovor) 15:50, 14. decembar 2019. (CET)

Regerence

• Tiva , treba Tuva
• Vologdska oblast, treba Vologodska oblast
• Nižegorodska oblast, treba Nižnjegorodska oblast
• grad Tjumenj, treba Tjumen

- Mala Enciklopedija Prosveta,Beograd, četvrto izdanje, 1986

• Hantija-Mansija, treba Hanti-Mansija

[[1]]

• grad Blagovješčensk, treba Blagovešćensk

[[2]] [[3]]

Za Karačajevo-Čerkeziju i Smolensku oblast - već sam objasnio da može oboje, ali pitam naše jezičare - koliko je to ispravno ? --CarRadovan (razgovor) 23:08, 9. februar 2013. (CET)

Ja tebi citiram Pravopis, a ti meni Malu enciklopediju Prosveta i internet novine. Ja ipak mislim da su moje reference malkice jače, pa će, na osnovu toga, ipak ostati i Blagovješčensk, i Smolensk i Tjumenj. A valjalo bi da se pobrineš za malo jače reference kada je u pitanju većina preostalih naziva. Dotle ostaje po starom.

--Sly-ah (razgovor) 23:20, 9. februar 2013. (CET)

Žao mi je što nemam taj Pravopis, a voleo bih znati iz koje je godine i ko je autor? I još nešto, ako u njemu zaista piše BlagovešČensk, Tjumenj i Tiva - onda je neko od nas ovde zaista nepismen! (ja ili taj autor)--CarRadovan (razgovor) 23:26, 9. februar 2013. (CET)

Ma, samo opušteno. Verovatno su nepismeni akademici koji su radili Pravopis. Na kraju krajeva, koliko vidim, ti si tek sada saznao da postoji nešto što se zove Pravopis srpskog jezika, pa će se moja „prosvetiteljska misija“ na ovom mestu i završiti.

--Sly-ah (razgovor) 23:30, 9. februar 2013. (CET)

Pravopis ? Ma nikad čuo... prerano zaključuješ Slaja! Ali ja ostajem pri svom: TJUMEN, TUVA I BLAGOVJEŠĆENSK i ne može drugačije! I ja tebe pozdravljam!--CarRadovan (razgovor) 23:38, 9. februar 2013. (CET)

S nestrpljenjem očekujem tvoj sledeći potez.

--Sly-ah (razgovor) 23:45, 9. februar 2013. (CET)

Dobro, ne morate se posvađati zbog ovoga. Što se tiče konkretne problematike, pravopis je izdanje s ciljem stvaranja lingvističke norme. Dakle, on po definiciji sadrži i pravila transkripcije, prema kojima je tačno određen prenos imena iz stranih jezika. U ovom slučaju definitivno jesu pravilni Blagovješčensk i Tjumenj. Tuva je po želji, jer tako može i u ruskom. Pun profil Pravopisa je u nastavku — Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010), Pravopis srpskoga jezika, Novi Sad: Matica srpska, ISBN 978-86-7946-079-0 . Inače, ne treba se nervirati zbog pravopisnih odrednica koje nisu po volji ili su neobične. Tu se može nabrojati čitava paleta u govoru retko prisutnih imena, od Elvisa Preslija do Olivije Njuton-Džon. --Lakisan97 (razgovor) 23:48, 9. februar 2013. (CET)

Pravo na otcepljenje

Pravo na secessiю ne predusmotreno zakonodatelьstvom Rossiйskoй Federacii.

Pravo na otcepljenje nije predviđena zakonima Ruske Federacije Viktor Š. (razgovor) 23:50, 15. januar 2015. (CET)

Nu i čto? Ni odna strana v mire ne podderživaet эtu politiku. Separatizm ne яvlяetsя юridičeskim variantom --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:18, 16. januar 2015. (CET)