Razgovor:Aleksandar Aljehin/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Dopuna za odrednicu Aleksandar Aljehin i pododrednicu Nacistički simpatizer

Mislim da su naslov i tekst članka dosta proizvoljni nedorečeni i čitaoca mogu da dovedu u zabludu da je Aljehin simpatisao Naciste

Predlažem administratorima da pročitaju tekst koji sledi i da iz njega izvuku suštinu Aljehinove igre na turnirima pod okupacijom.

Tekst je preveden iz knjige Aleksandar Alljehin od Kotova sa ruskog jezika:

U januaru 1940. godine brod koji je nosio svetskog prvaka u Evropu, najzad je stigao u Portugal. Aljehina su oduševljeno dočekali domaći šahisti. I kako ne bi, u njihovu zemlju prvu put dolazi svetski prvak u šahu! U to vreme Aljehin je sačuvao impozantan izgled. Malo punačak, uvek u elegantnom odelu od najbolje engleske tkanine, sa pomalo teatralnim manirima – tako se pojavljivao pred učesnicima simultanki.

U Španiji, objavljena je knjiga Pablo Morana „Poslednji dani genija”, iz koje smo saznali nekoliko važnih detalja o životu Aljehina u periodu 1941–1946. godine.

Aljehin je boravio u Portugalu dve nedelje i otputovao je za Francusku, gde se nalazilo mesto njegovog stalnog boravaka, da bi ispunio svoj građanski dug. Pristupio je francuskoj vojsci kao vojni prevodilac. Dobrovoljno otići u rat, pa neka i u svojstvu prevodioca, kada si svetski prvak i imaš skoro pedeset godina je neobičan postupak. Drugi rat sa nemcima i drugi dobrovoljni odlazak na front. Ta činjenica je predstavljala ozbiljan faktor koji je određivao odnos Aljehina sa nacistima. „Kada je Francuska pala, – piše portugalski šahista Lupi, koji je bio jedini prijatelj svetskog prvaka poslednjih godina života, – dobio sam pismo od Aljehina. Pisao je o želji da se vrati u Portugal i kasnije otputuje za Ameriku”.

U aprilu 1941. godine Aljehin dolazi u Portugal. Grejs (supruga) ga nije pratila, otputovala je u Djep pokušavajući da sačuva svoju kuću koja je bila opljačkana. „U želji da joj pomogne, – saopštava P. Moran, – Aljehin se obratio u predstavništvo Nemačke u Lisabonu. Fašističke vlasti rado su uspostavile kontakt sa svetskim prvakom: njegovo ime predstavljalo je dobru reklamu. Spekulišući sa položajem u kojom se našla supruga svetskog prvaka i preteći mu, primorali su Aljehina da uzme učešće na turnirima koji su se održavali na teritoriji Trećeg rajha”. Kasnije je Aljehin izjavio o tome: „Moje kolege kritikuju me što sam igrao, ali ne shvataju da to nisam učinio, onda verovatno, sada ne bih bio živ”.

Posle rata usijane glave su oštro napadale Aljehina, tumačeći njegovo učešće na turnirima koje je organizvao okupator 1941–1943. godine, kao kolaboracionizam i tražili su suđenje. Pri tome su potpuno zaboravljali, da je veliki broj velemajstora i majstora takođe igrao pod nemcima i njih niko nije pokušavao da okrivi… Okupaciona vlast je shvatila: učešće svetskog šahovskog prvaka na turnirima na okupiranoj teritoriji poslužiće jačanju njenog autoriteta. Nemci su odredili Aljehinu mesto boravka u Pragu i izdali su precizno naređenje: bonove za hranu izdavati samo kao učesniku turnira.

Ne treba ispustiti iz vida ni tu okolnost, da pobede Aljehina na turnirima nisu bile baš dobro primljene od strane nacista: „Šta se događa? Mi ratujemo sa rusima na frontu, a ovde jedan rus bije sve naše! Pa još i u tako umnom vidu takmičenja, kao što je šah!” Bilo je dosta naklapanja i po pitanju rezultata Aljehina na simultankama: u jednoj od njih, protiv nemačkih oficira, pobedio je u 75 partija od 75! Na trinaest turnira učestvovao je Aljehin poslednjih godina svog života, na jedanaest je bio prvi. Jednom je bio drugi, i jednom je podelio 2–3. mesto. Sjajan rezultat! Ali, sudbina „tradicionalno” nanosi Aljehinu novi udar: u januaru 1943. godine njega smeštaju u vojnu bolnicu u Pragu. Dijagnoza je kod nekih izazivala osmeh: šarlah! Dečija bolest u 50 godini. Neko se setio da je u istoj bolnici pre 14. godina, od iste bolesti preminuo izvanredni velemajstor Rihard Reti.

Lekari su spasili život Aljehina, ali mu je zdravlje narušeno. Bilo mu je teško da pobeđuje u šahu. Aljehin pokušava da izbegne susrete sa opasnim suparnicima, igra na turnirima sa majstorima srednje snage. Osim toga, okupatori su sve manje posvećivali pažnju šahu: imali su preča posla! Aljehin odlazi u Španiju, a posle u Portugal. Lupi koji ga je sačekao u Hihonu, se uplašio. „Kako se on promenio! Stresao sam se, kad sam ga video, – piše Lupi. – Umesto ponosnog, stasitog muškarca… preda mnom je stajala prikaza, čije su reči zvučali nervozno, čije su ruke, dok je pričao tražili vaše ruke, kao da su govorile: „Vi razumete? Možete da shvatite šta ja imam uvidu?” Još jedno zapažanje Lupija: „Dobio sam pismo od doktora Martineca Morana. U njemu je čuveni španski kardiolog pisao, da Aljehinov pritisak raste do 280, da on pije previše simpatine i da je već doživeo infarkt”.

Ali nije samo teška bolest uništavala organizam Aljehina. Među emigrantima bio je veliki broj onih, koji su gubili nadu ne samo na uspeh, nego i na pristojni život i obično su tražili utehu u alkoholnom zaboravu. Kao što znamo, kod Aljehina je taj porok bio nasledan. Kada je bio pun ideja i planova, kada je imao cilj da vrati titulu svetskog prvaka, dobije priliku da se vrati u domovinu, gušio je u sebi tu opasnu strast. Ali u okruženju nacističkog ludila, usamljenosti, odsustva pravih prijatelja gubio je kontrolu nad samim sobom. – Pošteno rečeno, – rekao je jednom Paul Keres, – za sve godine rata nisam ni jednom video Aljehina treznog. Ali se dešavalo da ga vidim pijanog na ulicama Madrida.

Štošta objašnjava razgovor Aljehina sa iskrenim ljubiteljem šaha doktorom Kosimiro Rugasijem. – Senjor Rugasio, – rekao je jednom Aljehin, – došao sam na pregled. Želim da znam istinu o svom zdravlju. Molim vas, da me ne obmanjujete i da mi kažete sve kako jeste.

Posle detaljnog pregleda doktor je dijagnosticirao kod Aljehina cirozu jetre. – Maestro, vi morate da ostavite piće. – To znam, – odgovorio je svetski prvak. – Sve vaše kolege mi govore isto to. – Vi izvršavate samoubistvo. Svaka čašica približava vas smrti i ako ne ostavite piće, kraj može da dođe veoma brzo.

Aljehin je pogledao u lekara i odlazeći probrondao: – Nema smisla da ostavim… U ono vreme, šah je bio malo popularan u Španiji i možemo samo da se divimo energiji i dobroćudnosti španskih ljubitelja koji su uspeli da u periodu 1944–1945. godine organizuju za Aljehina šest turnira. Osim toga, Aljehin je davao časove Arturu Pomaru i igrao je simultanke. Ali organizovati turnire bilo je sve teže i teže, i španci su sa olakšanjem odahnuli, kada su Aljehina pozvali u Lisabon. Ali i tamo je šahovski život jedva titrao. Uskoro su Aljehina poslali u odmaralište Estorial, blizu granice. Pošto je ovaj smeštaj dobio od mecene, svetski prvak je provodio ovde teške dane lišen mogućnosti da učestvuje u šahovskom životu.

Doduše, to nije tako, jer uskoro je takva mogućnost iskrsla. Iz Londona je stigao zvanični poziv na prvi posleratni turnir – u Londonu, u decembru 1945. godine i čuveni turnir u Hestnigsu. Treba li objašnjavati kako je živnuo svetski prvak! Ali i ta nada je srušena, neljudski, surovo. Pre početka turnira u Londonu Šahovska federacija SAD zatražila je isključenje Aljehina sa svih turnira! U suprotnom, američki šahisti pretili su organizatoru bojkotom. Popustljivi englezi odlučili da ne kvare odnose sa njima. Osim toga, za vreme londonskog turnira, zaobišavši FIDE, organizovali su „suđenje” Aljehinu. Ljudi koji nikada nisu simpatisali ruskog šampiona tražili su da se Aljehinu oduzme titula svetskog prvaka, da se ne poziva na simultanke i turnire, da se ne objavljuju njegovi članci u novinama. Tek posle smrti Aljehina šahovski svet će saznati, čime su se oni rukovodili: kada je u FIDE bio postavljen na glasanje predlog da se titula svetskog prvaka razigra u meču Eve – Reševski…

Uzimam na sebe hrabrost da tvrdim: pero najiskusnijeg pisca nije u stanju da izrazi tu usamljenost i napuštenost, taj osećaj beznađa, poniženosti i besperspektivnosti koji su vladali dušom Aleksandra Aljehina uoči dočeka Nove, prve posleratne, 1946. godine. Jadna, neudobna soba u hotelu Estorial koju će verovatno, morati da napusti kada počne sezona odmora. Gde da ide? Niti kuće, niti rodbine, niti prijatelja. U džepu ni jednog eskuda – cigare nema za šta da kupi. Niti turnira, niti simultanki – sve zbog izdajničkog isključenja iz britanskih turnira. Da li se moguće tako žestoko ophoditi sa čovekom koji već sedamnaest godina sedi na šahovskom tronu?! Da, lošu su uslugu napravili šahovskoj istoriji rukovodioci britanske šahovske federacije, kada su tih radosnih posleratnih dana preuzeli na sebe odluku o sudbini genijalnog šahiste… Pre nekoliko godina, u Londonu je objavljena moja knjiga „Aleksandar Aljehin”. U predgovoru knjige, izdavač je našao za shodno da kritikuje deo knjige u kojoj se govori o istoriji tog poziva. Ja sam napisao da su se englezi prema svetskom prvaku poneli „nedžentlmenski”. U specijalnom redakcijskom članku ponovljeni su stari, davno istrošeni razlozi odbijanja: učešće Aljehina na turnirima 1941–1943. godine u Evropi okupiranoj fašistima, a takođe neukusan članak sa kritikom Laksera i Štajnica koji je objavljen u „Parizer cajtungu”.

Posle smrti Aljehina, šahovski svet se već 61 godinu divi njegovim partijama i odavno je zaboravio postupke Aljehina u toku rata. Čak i autori predgovora za moju knjigu govore o tome neodređeno. Pa zar se vredi toga sećati? Svojim izdavačima, među kojima imam dosta prijatelja, rekao sam sledeće: „Prestanite da izvrćete činjenice! Hajde da se setimo: poziv je bio poslat Aljehinu u leto 1945. godine. U to vreme su već bile poznate činjenice njegove igre pod nacistima i istorija sa člankom. Ipak, našli ste mogućnost da pošaljete poziv. Zbog čega se sve tako naglo promenilo? Čime je bio izazvan preokret? Možda su se pojavile neke nove činjenice?”.

Ništa novo nije bilo pronađeno; razlog se krio u tome, da neki velemajstori koje je Aljehin mlatio na predratnim turnirima, to nisu zaboravili i imali su razlog da se i dalje plaše svetskog prvaka. Poslednjih godina života Aljehin je osvojio 17. prvih mesta. Čak i takvog giganta, kao što je bio Paul Keres pobedio je sa ubedljivim rezultatom: +3 –0 ne računajući remije! A svako želi da se nađe na šahovskom tronu! Znajući da je u poštenoj borbi Aljehina nemoguće savladati, neki najaktivniji borci za „čistotu morala” digli su buku o kolaboracionizmu.

Na neki način, i sâm sam tih godina osetio nepošten odnos prema Aljehinu. Nekoliko meseci nakon smrti Aljehina, 1946. godine mi, sovjetski velemajstori, igrali smo na međunarodnom turniru u Groningenu. Nema potrebe dodatno objašnjavati, zašto su holandske mecene izdvojili pozamašan novčani iznos za ovaj turnir: želeli su da pomognu Eveu da osvoji prvu nagradu „kod kuće”, nakon čega bi se pitanje o proglašenju novog svetskog prvaka rešilo otprilike ovako: Aljehin je umro, Eve – najjači, jedini živi eks-prvak sveta, znači, kruna automatski prelazi njemu.

Botvinik je vodio trinaest kola. Ali kakva je radost obuzela holandske ljubitelje kada je Botvinik u 14. kolu doživeo prvi poraz od mene. Bili su spremni da me nose na rukama! Ali zato, kako su me neki gledaoci omrzli, kada sam u poslednjem kolu pobedio i Evea i, na takav način, oduzeo mu, reklo bi se nepobitno pravo na šahovsku krunu. A to da su takve namere postojale, potvrđuje opštepoznata činjenica: smatrati novim prvakom pobednika meča Eve – Reševski.

Prebačeno sa arhive Trga. --FiliP ^_^ 14:08, 31. decembar 2008. (CET)

Ne postoji Budimski gambit nego Budimpeštamski gambit.--Drazetad (razgovor) 16:18, 25. novembar 2009. (CET)

Kaže se Vinaverova varijata Francuske odbrane, a ne Vinaverova varijacija.--Drazetad (razgovor) 16:28, 25. novembar 2009. (CET)

Lep članak. --93.87.249.33 (razgovor) 15:45, 14. februar 2010. (CET)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasprava traje do: 28. aprila u 14č -- SmirnofLeary (razgovor) 14:23, 21. april 2010. (CEST)

Komentari

• Trebalo bi skratiti uvod.
• Prebaciti iz sadašnjeg u prošlo vreme. -- Bojan  Razgovor  01:19, 23. april 2010. (CEST)

OK, odradiću to. Samo mi prave problem šabloni za citiranje/referenciranje. Kad se u šablonu cite web navede tekst na engleskom, ne konvertuje ga na ćirilicu, dok kod šablona citation i cite journal konvertuje. Sad moram ručno da stavljam zagrade da se izbegne prebacivanje. -- SmirnofLeary (razgovor) 01:29, 23. april 2010. (CEST)

Recimo ovaj šablon: „Chess Champion”, Time Magazine, December 30. 1935, Pristupljeno 20. 5. 2008  Mislim da ne može lošije da prikaže informaciju. -- SmirnofLeary (razgovor) 01:33, 23. april 2010. (CEST)

Treba da se ubace ti tagovi u šablone citation i cite journal, a ne u tekst. To je lakše rešenje. -- Bojan  Razgovor  01:36, 23. april 2010. (CEST)

Slažem se, samo se bojim da neću sistematski poremeti sva do sada navedena citiranja gde su navođeni tagovi u tekstu. -- SmirnofLeary (razgovor) 01:42, 23. april 2010. (CEST)

Uzima se kao i to često....

"Često se uzima kao jedan od najboljih šahista svih vremena."

Predlažem da se ova rečenica izmeni i da glasi:

"Mnogi ga smatraju jednim od najboljih šahista svih vremena." --Antidiskriminator (razgovor) 00:46, 25. april 2010. (CEST)

Ok, potrudiću se u toku dan da promenim taj izraz i ovaj deo koji je naveo Bojan. Hvala na sugestiji. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:07, 26. april 2010. (CEST)

Glasanje (pravilnik)

Glasanje u trajanju od sedam dana počinje nakon perioda vrednovanja kandidata, samo u slučaju da je rasprava bila uspešna:

1. Ako je pored autora/predlagača u raspravi učestvovao bar jedan korisnik.
2. Ako su otklonjeni razlozi za sve objektivne primedbe date na javnoj raspravi.

Tokom sedmodnevne rasprave nije iznet nijedan komentar na osnovu kojih ne možemo da zaključimo da su korisnici pročitali članak, niti je predlagač otklonio primedbe, s obzirom na to uklanjam nalepnicu da je članak na raspravi. Predlagač može ponovo da pokrene raspravu, pri čemu bi bilo dobro da na vreme zamoli bar jednog korisnika da prođe kroz članak i odgovori na primedbe kako bi rasprava bila uspešna. -- SmirnofLeary (razgovor) 15:50, 28. april 2010. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasprava traje do: 12. januar 2011.--Karel Capek (razgovor) 10:50, 5. januar (CET)

Komentari

Članak je u malo u prezentu, malo u prošlom vremenu. Treba ga prebaciti skroz u prošlo vreme. -- Bojan  Razgovor  04:23, 7. januar 2011. (CET)

Članak treba da sadrži više veza, posebno onaj deo pri kraju. --Новак (razgovor) 21:55, 10. januar 2011. (CET)

Kandidat za dobar članak na glasanju

Glasanje traje do 20. januara 2011. u 16:23. --Новак (razgovor)

Komentari

 Komentar:...

Dobar članak

Članak je izabran u kategoriju dobrih članaka 21. januara 2011. --Новак (razgovor) 16:42, 22. januar 2011. (CET)

Komentari

 Komentar:...