Razgovor:Aleksander Mahon
| Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom. | |||
| Pravila sadržaja
|
||
Prvi podnaslov
urediO koje se u engleskom čita kao OU, se u srpski prenosi kao O samo u jednosložnim imenicama, ne? Dakle, Džo, Mo, isl. ali Mahoun, Bouling, itd.? --Darko Maksimović (razg.) 19:43, 12. januar 2009. (CET)
Nadalje, ako nećemo uzimati uobičajeno Aleksandar za njihovo Alexander, nego onako kako oni izgovaraju, ne bi li trebalo Aligzander? Mislim da je to prosto glupo. --Darko Maksimović (razg.) 19:45, 12. januar 2009. (CET)
Po Prćiću, englesko "ou" se u srpski prenosi samo u jednosložnim rečima, pa tako imamo Stoun, Boun, Roud, Džoud itd, dok se u višezložnim rečima prenosi kao "o" (iako se originalno izgovara kao "ou"), pa imamo Malon (a ne Maloun), Mahon (a ne Mahoun), itd. Džo i Mo su ukorenjene transkripcije, iako bi trebalo Džou i Mou.
--Sly-ah (razgovor) 16:17, 8. mart 2009. (CET)
Okej, onda sam ja to pobrkao. A Aligzander ili Alegzander? --Darko Maksimović (razg.) 16:24, 8. mart 2009. (CET)
Englesko Alexander je kod nas ukorenjeno kao Aleksander.
--Sly-ah (razgovor) 17:08, 8. mart 2009. (CET)
Oblik Alegzander bi bio bliže izvornom izgovoru.
--Sly-ah (razgovor) 17:12, 8. mart 2009. (CET)
Ja bih rekao da je ukorijenjeno Aleksandar, iskreno. Imaš li neki izvor gdje piše da je ukorijenjeno Aleksander? Tražio sam u „Jezičkim nedoumicama“, ali tamo nema ništa o tome. Imaš li neki drugi izvor, gdje to piše? --Darko Maksimović (razg.) 11:39, 9. mart 2009. (CET)
Sve to ima kod Prćića, samo sam propustio da za ime Aleksander navedem taj podatak.
--Sly-ah (razgovor) 19:54, 9. mart 2009. (CET)
Gdje kod Prćića? Mislim, u kojoj knjizi, na kojoj strani isl. Da ne bude poslije nesporazuma. Ovako napamet ko da ništa nije ni rečeno. Hvala. --Darko Maksimović (razg.) 16:44, 11. mart 2009. (CET)
Uvek ista priča: traži se tačno u kojoj knjizi, koja strana, izdavač itd., a zna se da je Prćić izdao samo jednu knjigu sa transkripcijom engleskih ličnih imena, a odrednica Alexander može se naći samo pod slovom A, a takođe je opštepoznato da niko od Vikipedijanaca ne može da proveri taj podatak sem da ode do prve biblioteke. Dalje, da li bi bio ljubazan da navedeš gde to piše da je "ukorijenjeno Aleksandar" (knjiga, stranica, izdavač). Zašto uvek ja moram da podnosim račune? Da li sam ja ikada napravio neku izmenu a da je nisam obrazložio i potkrepio navođenjem kompetentnog izvora?
--Sly-ah (razgovor) 21:56, 11. mart 2009. (CET)
Izvini, ali mi svi dobro znamo šta je ukorijenjeno (okej, ne svi), ali nas Prćić uči šta treba da bude ukorijenjeno. I zato nemoj da si neprijatno iznenađen kad ti se traže izvori, jer ti i još par njih ste ti koji donose „nikad-čuo-budi-bog-s-nama-ukorijenjene-tj.-ispravne“ oblike koje propisaše gospoda akademici, jer nam je akademsko jezgro zna se kako marljivo u posljednjih par desetljeća. Ja stvarno ne znam koliko je Prćić knjiga napisao, niti me zanima, te samo tražim formalnost - ne možeš reći tek ime autora da to bude izvor, nego se zna koji je uobičajen oblik najjednostavnije reference: autor, naziv djela i strana, u namjanju ruku. --Darko Maksimović (razg.) 21:13, 12. mart 2009. (CET)
Nemoj da misliš da ja imaš išta protiv tebe što navodiš njihove radove. Ja samo imam najniže mišljenje o njihovim radovima (moje slobodno, građansko mišljenje). Problem je, međutim, što se nekoliko puta pokazalo da nekome smeta što ja imam svoje mišljenje (i što se usuđujem da ga još i ispoljim). Bojim se, avaj, da je taj problem nerješiv jer ću ja, dok me ima, imati i svoje mišljenje. I mogu da ga iskažem di god mi to pravo pripada. A kome to smeta, ima problem u glavi. Eto, i baš je lijep taj osjećaj. Sloboda! :) Ajd neka neko kaže da ima šta ljepše? :) [1] !!!! :) --Darko Maksimović (razg.) 21:13, 12. mart 2009. (CET)
Izvini, ali mi svi dobro znamo šta je ukorijenjeno (okej, ne svi), ali nas Prćić uči šta treba da bude ukorijenjeno.
Protiv ovakve "argumentacije" čovek je naprosto nemoćan.
Usput, imam i ja vrlo nisko mišljenje o nekim osobama na Vikipediji i o njihovom delovanju na istoj, ali ne mislim da je to moje mošljenje imalo relevantno upravo zbog toga što je to samo jedno mišljenje i ništa više. Najgore u svemu je da ti svoje mišljenje pokušaš nametnuti svima, a pritom ne nudiš nikakve argumente, osim citiranih. A usput od sagovornika tražiš navođenje detaljnih izvora za činjenice. Pretpostavljam da uviđaš apsurdnost situacije. A nisi ti jedini koji se tako ponaša.
--Sly-ah (razgovor) 07:02, 13. mart 2009. (CET)
O koje se u engleskom čita kao OU, se u srpski prenosi kao O samo u jednosložnim imenicama, ne? Dakle, Džo, Mo, isl. ali Mahoun, Bouling, itd.?
Okej, onda sam ja to pobrkao.
A ovaj tvoj dijalog sa samim sobom pokazuje koliki je nivo znanja na kojem zasnivaš svoje mišljenje i na osnovu kojeg si napiso i ovaj traktat o slobodi mišljenja kojem, usput, ovde uopšte nije mesto. Ne zaboravi, Vikipedija nije demokratija.
--Sly-ah (razgovor) 07:12, 13. mart 2009. (CET)
Neću uopšte da se raspravljam s tobom više o tome, jer ti ili vrijeđaš osobu direktno ili prosto nipodaštavaš njeno znanje i moć rezonovanja kroz lepezu ironičnih komentara usmjerenih direktno protiv osobe, ismijavajući njene rečenice itd. („ovaj tvoj dijalog sa samim sobom“, „traktat o slobodi“, „koliki je nivo znanja na kojem zasnivaš svoje mišljenje“ itd.). Imaš li ili nemaš tačnu stranicu i broj reda, ime djela, ISBN broj i autora knjige o kojoj pričaš? Ja to nemam, ali vjerovaće ti se na riječ ako ti imaš. Može i kasnije da se provjeri. Zasad se ispostavilo da nemaš. --Darko Maksimović (razg.) 13:51, 13. mart 2009. (CET)
Spustimo mi lepo loptu na zemlju. Nema potrebe za povišenim tonom i izdavanjem ultimativnih i besmislenih naredbi tipa "tačnu stranicu i broj reda, ime djela, ISBN broj i autora knjige o kojoj pričaš"?. Koliko je meni poznato, do sad je na Vikipediji već nekoliko puta navođeno o kom se rečniku radi, ko je autor, ko je izdavač itd. Besmisleno je to svaki put ponavljati, sem ako tvoji zahtevi nisu zapravo odraz nekog inata i želje da se pod svaku cenu sagovornik isprovocira i difamira. Pravo da ti kažem, uopšte nisam impresioniran tvojim zapovednim tonom i naređivačkim pristupom rešavanju ovog problema tako da od mene, u inat, nećeš dobiti te podatke. Sem možda u slučaju kada ti izneseš izvore na kojima se zasnovao svoje stavove tipa:
Izvini, ali mi svi dobro znamo šta je ukorijenjeno (okej, ne svi), ali nas Prćić uči šta treba da bude ukorijenjeno.
ili
O koje se u engleskom čita kao OU, se u srpski prenosi kao O samo u jednosložnim imenicama, ne? Dakle, Džo, Mo, isl. ali Mahoun, Bouling, itd.?
ili
Ja bih rekao da je ukorijenjeno Aleksandar, iskreno.
Mislim, kad već tražiš detaljne izvore za moje tvrdnje, bio bi red da isto tako detaljno navedeš i izvore za svoje tvrdnje. Samo da te upitam koji si to faktor na Vikipediji i ko si ti pa da ultimativno tražiš od saradnika tako detaljno navođelje izvora?
A ako želiš da uđeš u rat izmena, samo izvoli. Ja taj rat neću prihvatiti.
--Sly-ah (razgovor) 17:15, 13. mart 2009. (CET)
Shvati ti moj ton kako hoćeš, to me uopšte ne zanima. Ja te samo pitam, otvoreno i bez uvijanja, imaš li taj izvor ili ne, jer nemam volje s tobom da se svađam satima. Imam i pametnija posla. Od tebe se zahtijeva izvor zato što je članak prvobitno napisan kao „Aleksandar Mahoun“, a tako se zove i u našem prevodu na RTS, kao i, uzgred, u amaterskim titlovima koji se mogu naći na netu. Ti si izmijenio naslov i sadržaj članka da bi se zvao „Aleksander Mahon“, i zato bi morao da daš izvor gdje piše da je to ukorijenjeno. Ne zato što ja tako kažem, nego zato što tako nalažu pravila vikipedije u takvim situacijama. Ako izvora nemaš, ili ne daš, onda je svakako jači onaj stav koji je zauzeo prvobitni kreator članka. --Darko Maksimović (razg.) 20:07, 13. mart 2009. (CET)
A ko si ti da presuđuješ šta je jače? Šta si ti, ovlašteni sudija u pravopisnim sporovima? Nemaš ti, sokole, ni znanja ni kvalifikacija za to.
prvobitno napisan kao „Aleksandar Mahoun“, a tako se zove i u našem prevodu na RTS, kao i, uzgred, u amaterskim titlovima koji se mogu naći na netu.
A to su baš jaki i pouzdani izvori, naročito amaterski titlovi na internetu. A ja sam već nekoliko puta naveo izvore za svoje tvrdnje. Dakle, Tvrtko Prćić, Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Prometej, Novi Sad, 1998, ISBN 86-7639-326-5, Za izdavača: Zoran Kolundžija, Korice: Balint Sombati, Korektura: AUTOR, Kompjuterski slog: Mladen Mozetić, GRAFIČAR; Novi Sad, Štampa: PROMETEJ, Novi Sad, Plasman knjige: Knjižara MOST, Novi Sad, Zmaj Jovina 22, tel. (021) 616-018; 51-077, Knjižara MOST, Beograd, Kosovska 11, tel:(011) 32-48-250, Recenzent dr Ranko Bugarski, Uvodna reč prof dr Ivana Klajna. Posveta autora: Svima onima kojima transkripcija nije splet površnosti, proizvoljnosti i slučajnosti, već osmišljen i sistematizovan proces. (bold moj).
A sad ti. Možeš monolog, a možeš i recitaciju: Naziv epizode preveden na srpski u kojoj je korišćen oblik Aleksandar Mahoun, naziv epizode na engleskom, reditelj, scenarista, glumci, ime i prezime prevodioca, datum i sat kada je emitovana ta epizoda (ili epizode) i naziv TV stanice koja je emitovala tu epizodu.
Pozdrav. I srećno ti bilo.
--Sly-ah (razgovor) 20:55, 13. mart 2009. (CET)
Okej, hvala. I nemoj da se srdiš, nisam ništa loše mislio, samo sam ti tražio izvor za tvrdnje. Nadam se da ubuduće nećeš tako burno reagovati kad ti neko traži izvore. Pozdrav. --Darko Maksimović (razg.) 23:34, 13. mart 2009. (CET)
I ja se nadam da ti nećeš više pominjati slobodu mišljenja i pisati o tome traktate i eseje tamo gde traktatima i esejima nije mesto. I ako je neko burno reagovao, onda si to ti. I to nije prvi put. Bez obzira na sve, samo da te podsetim: ostao si mi dužan odgovor na moje dva-tri puta postavljeno pitanje. Ili ga možda nemaš?
I samo da znaš: naveo sam ti detaljnu referencu za svoje tvrdnje i molim te da mi se više ne obraćaš sa takvim zahtevima i takvim tonom.
--Sly-ah (razgovor) 06:32, 14. mart 2009. (CET)
Zahtjev ćeš dobiti i bićeš dužan da odgovoriš na njega kad god se pozoveš na nekog autora. Pozdrav. --Darko Maksimović (razg.) 18:37, 14. mart 2009. (CET)