Razgovor:Apel srpskom narodu/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ne razumem

Čemu služi Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944.? Previše je vidljivo da je ovo pisanije politički pamflet čiji je jedini cilj prikazati Srbiju kao vernog nemačkog saveznika. 'Izvori' su isključivo Nedićeva štampa a zaključci ekstrapolirani na celu Srbiju.--Milos zankov (razgovor) 20:39, 28. decembar 2014. (CET)

Naravno da nije. Kvislinzi su uvek naglsavani kao manjina u srpskom narodu, a sve sto stoji u tok knjizi oni su sami napisali/rekli. -- Bojan  Razgovor  23:24, 28. decembar 2014. (CET)

• Šta nije? Pročitaj prvo ovaj pamflet i upitaj se zašto je korištena samo kvislinška štampa i zašto to ekstrapolira kao istinu. Gde pamflet naglašava da su kvislinzi bili u manjini?--Milos zankov (razgovor) 00:00, 29. decembar 2014. (CET)

Pročitao sam ga davno. Ti si taj koji poistovećuje Nedićev režim sa Srbijom, a ne ona. -- Bojan  Razgovor  00:02, 29. decembar 2014. (CET)

• Ništa ja ne poistovećujem. Prekini sa ličnim napadima i odgovori na pitanje.--Milos zankov (razgovor) 00:10, 29. decembar 2014. (CET)

Odgovorio sam ti. Koriscena je kvislinska arhiva da se pokazu stavovi samih kvislinga. Nece valjda partizanske. Nedic nikada nije imao veliku podrsku, cak su i u njegova tzv. drzavna straza bila puna prikrivenih cetnika, a ne ljudi koji su verovali da je Srbiji mesto u Hitlerovom novom poretku. Onih koji ima manje, gube rat. Sta je tu nejasno? -- Bojan  Razgovor  00:16, 29. decembar 2014. (CET)

• Ništa ti nisi odgovorio. Srbija je bila okupaciona nemačka zona. Sve što je na srpskom a publikovala je Nedićeva administracija je ništa drugo nego skup nemačkih naredbi, zahteva i proklamacija na srpskom. Prevodioci sa nemačkog na srpski su bili banatski folksdojčeri. Tvoja priča o Nediću je besmislena i izvan konteksta onog na šta ja ukazujem.--Milos zankov (razgovor) 00:25, 30. decembar 2014. (CET)

Za tvoju informaciju to su tekstovi kolaboracionista koji su izlazili u novinama, Nedicevi govori, Jonicevi urednicki tekstovi. Sve samo ne delo Nemaca. -- Bojan  Razgovor  03:28, 30. decembar 2014. (CET)

Dokument

Ako postoji taj apel kao pisani dokument kojim se mogu verifikovati potpisi potpisnika, onda bi trebalo ukazati gde i u kojoj arhivi se čuva original dokumenta. Sumnjam da je profesor Viktor Novak ikada ovako nešto potisao. Ako bi, onda kako to da je bio dvaput poslan u banjički logor i to među prvim.--Milos zankov (razgovor) 20:46, 28. decembar 2014. (CET)

Apel je objavljen u novinama Novo vreme. -- Bojan  Razgovor  23:24, 28. decembar 2014. (CET)

• To znam i vidim. Vikipedija zahteva pouzdane izvore. Ako je neko označen kao potpisnik nečega što nikad nije potpisao, onda je to samo kleveta ili falsifikat. Dakle, gde je original objavljenog dokumenta i kako istoričar može da uporedi potpise na dokumentu sa legalnim potpisima navedenih potpisnika? Da li je to ikad učinjeno, ko i kada?--Milos zankov (razgovor) 00:05, 29. decembar 2014. (CET)

U Narodnoj biblioteci Srbije ili nekom od arhiva. -- Bojan  Razgovor  00:11, 29. децембар 2014. (CET)

• Аха! У некој цркви можда звони. У којој, сам не знаш. Цели чланак је копија истог чланка са хрватске Википедије.--Milos zankov (разговор) 00:15, 29. децембар 2014. (CET)

Друже извини али много лупаш! Као прво ја сам писао чланак на основу литературе наведене у чланку, а највише на основу Петрановићеве књиге. Било би исто када би за сваки податак о рођењу или смрти неке личности тражили оригинални крштеницу или умрлицу. А као друго чланак није преписан са Википедија на хрватском језику, већ обратно. Чланак на Википедији на српском језику је обајвљен 14. децембра 2011, а на Википедији на хрватском језику 27. свибња (мај) 2014. Поздрав--Pinki (разговор) 21:28, 29. децембар 2014. (CET)

• Ма немој, на основу Петрановићеве књиге! А ево шта Петрановић пише:

Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića, s nekoliko stotina potpisnika (533), od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu, osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, žigosao KPJ kao anacionalnu snagu i zatražio pokornost okupatoru. Ustanici su ovim aktom, inspirisanim od prononsiranih fašista, najpogrdnije napadnuti zbog namere da u zemlji izazovu „požar uništenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da će time nešto pomoći svojim gospodarima". Apel je završavao upozorenjem da je kucnuo poslednji čas i da svaki pravi srpski rodoljub ima za dužnost da onemogući „paklene namere komunističkih zločinaca". Mnogi istaknuti pisci, umetnici i naučnici — među kojima Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Miloš Đurić, Sreten Stojanović — odbili su da ga potpišu.

ili

Antikomunistička propaganda dosegla je kulminaciju potpisivanjem „Apela srpskom narodu", koji je objavljen u kvislinškoj štampi. 72 ' U apelu „rodoljubi" su pozivali srpski narod da se svim snagama založe za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine. Apel su potpisale tri kategorije lica: notorni saradnici okupatora poput Milana Aćimovića, Tanasija Dinića, Velibora Jonića, Ilije Paranosa, i drugi; poznati, pronemački raspoloženi političari pre rata, kao Aleksandar Cincar Marković; ugledni naučni i javni radnici, među kojima Aleksandar Belić, predsednik Akademije nauka , književnik Veljko Petrović, Milan Kašanin; više episkopa SPC - dr Jovan episkop niški, Nektarije episkop zvorničko-tuzlanski, Valerijan episkop budimnjanski, vikar Nj.Sv. Patrijarha. Apel nisu potpisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Miloš Đurić,Milivoje Kostići drugi. Potpisivalo se pod psihološkim pritiskom,strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznuđeni dokument.

Петрановић нема кукавичијег јајета, списка потписника, нити има смисла дати тај списак у чланку. Петрановић је озбиљан историчар па не узима здраво за готово овај списак него каже: "...od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu". А то што си ти, зорно сурадник хрватске Википедије, прво постирао чланак на српској Википедији, не објашњава ништа нити игра икакву улогу у дискусији. А правдати неодговорно манипулисање непровереним и историјски невреднованим подацима (Било би исто када би за сваки податак о рођењу или смрти неке личности тражили оригинални крштеницу или умрлицу.) је детињасто и смешно.--Milos zankov (разговор) 20:15, 3. јануар 2015. (CET)

Не можеш тврдити да сам ја „сурадник“ Википедије на хрватском језику, јер тамо нисам написао ни један чланак. А како друго да баш сам толико оптерећен Апелом да сам чекао три године да га препишем тамо!? Чланак нема никакве везе са Хрватском нити са Википедијом на њиховом језику. Не мешај бабе и жабе. --Pinki (разговор) 20:30, 3. јануар 2015. (CET)

Ни Пинки ни Петрановић нису назвали Новака квислингом. Новак је један од 411 потписника. Како се његово име нашло на списку, то иде на душу Велибору Јонићу. Од потписника Новак, Вељко Петровић, Александар Белић, Иван Ђаја су завршили у бањичком логору и не видим да су имали проблема после рата због потписа на Апелу -- Bojan  Razgovor  22:43, 3. јануар 2015. (CET)

Nigde nema referenca da su Budimir i Novak potpisali taj dokument? A mislim i da je odeljak potpisnici neporeban, deluje kao da je odstrel pojedinaca ili upiranje prstom. Problematičan članak.--Soundwaweserb (разговор) 22:44, 3. јануар 2015. (CET)

Spisak ide na dušu Veliboru Joniću. Neki su istaknuti (pred)ratni (filo)fašisti, neki su potpisali pod prinudom. Iz njihovih biografija i sudbina se može videti ko spada u koju grupu. Na vikiizvorniku je nabrojano svih 411. -- Bojan  Razgovor  22:54, 3. јануар 2015. (CET)

Naravno, ali pobogu, nije isto stavljati u ravan sa Ljotićem, jednog Budimira (istaknuti intelektualac), ej jednog Milankovića i da ne nabrajam ostale. Zato bi trebalo razmisliti o uklanjanju (po meni) spornog odeljka/spiska.--Soundwaweserb (разговор) 22:58, 3. јануар 2015. (CET)

Slažem se. I baš zato Petranović i Pinki su podelili potpisnike na grupe. -- Bojan  Razgovor  23:01, 3. januar 2015. (CET)

Nigde nema razdvajanja? I Jonić je recimo u istoj koloni kao i istaknuti intelektualci? Suština je da taj spisak treba ukloniti, velika većina ljudi nema veze sa Nemcima, osim možda Ljotića, Aćimovića i drugih političara koji su simpatisali tu nakaradnu ideologiju.--Soundwaweserb (razgovor) 23:06, 3. januar 2015. (CET)

Saundvejve, pročitaj bolje, Jonić je naveden kao istaknuti saradnik okupatora, a ne kao intelektualac. Spisak lica je tačan, to je istorijska činjenica, kao i da su ga neki potpisali pod prinudom, pa im je oprošteno posle rata. Ne kažeš da je spisak netačan, nego kao da želiš da sakriješ ko ga je potpisao. -- Bojan  Razgovor  23:14, 3. јануар 2015. (CET)

Video sam ja dobro, čitam ja dobro, baš zato se pitam, zašto recmo Budimir da bude na spisku sa njim? Kako to da je Novak potpisao a zatvarali ga na Banjici? Zar nemamo pravo da izrazimo nedoumicu i nedorečenost? Takva dva intelektualca nisu isto što i Ljotić.--Soundwaweserb (разговор) 23:18, 3. јануар 2015. (CET)

Novak je bio mason. Nacisti/fasisti nisu voleli masone. -- Bojan  Razgovor  23:20, 3. januar 2015. (CET)

Ljudi nemojmo zato što sumnjamo u nekoga da tražimo da se taj izuzme. To je smešno. Jednostavno ovo su potpisnici apela i to je to. Kao što vidite neke od potpisnika apela to nije spaslo da posle odu na Banjicu, a skoro nikome ovo nije uzeto za zlo psole rata. --Pinki (razgovor) 23:22, 3. januar 2015. (CET)

Ljotić i Budumir nisu isto, ali ako je neko bio dobar stručnjak to ne mam nikakve veze sa politikom! --Pinki (razgovor) 23:27, 3. januar 2015. (CET)

E to je već stvarno demagogija, ti si suviše ozbiljan urednik Pinki da bi meni sad prodavao takvu priču. Tada je sve bilo politika, a ne pada mi napamet da se prepucavam dalje. Naveo sam suštinu, jednostavno ne vidi se razlika u članku, svi su stavljeni u istu ravan, a slažemo se da tako ne može.--Soundwaweserb (razgovor) 23:37, 3. januar 2015. (CET)

Niko nije stavljen u istu ravan, jednostavno su nabrojani potpisnici. U gornjem delu članka se navodi da se potpisnici svrstavaju u tri grupe. Ne misliš valjda da sad idemo ime po ime i kažemo ovaj je potpisao dobrovoljno, ovaj pod prisilom? --Pinki (razgovor) 23:40, 3. januar 2015. (CET)

Moralnost članka

Članak tvrdi da je Apel potpisalo 411 lica i ničim to dokazuje. Prvo, mnogi su Apel potpisivali pod prinudom i pretnjom. Drugi, koji su na spisku, nisu uopšte potpisali niti im je dana prilika da demantiraju potpis. Onaj ko nije potpisao, nije potpisao bez obzira što je na spisku. Onaj ko je prisilno potpisao, nije potpisnik. Petranović, ozbiljan naučnik, pravi strogu distancu od spiska i kaže da je na listi bilo 533 lica ali nigde ne kaže koliko ih je i koji su to potpisali, dobrovoljno ili prisilno. Tvrditi da ih je potpisalo 411 je besmislica i uvreda onih koji su prisiljeni da potpišu i onih koji nisu uopšte potpisali. Petranović posvećuje nekoliko rečenica ovom Apelu a ovde se veštački stvara enciklopedijski članak koji besmisleno lista i optužuje.--Milos zankov (razgovor) 17:20, 4. januar 2015. (CET)

Uklonjen spisak

Pošto niko nije dodao bilo kakvu relevantnu referencu za spisak godinu dana, uklonio sam taj deo. Nema nikakvih validnih dokaza, nikakve validne reference i literature da su neki pošteni i časni građani Srbije potpisali taj sramotni apel, pogotovo se to odnosi na Milana Budimira, Viktora Novaka, Milutina Milankovića i Tomu Rosandića, da ne nabrajam ostale srpske velikane koji nemaju nikakve veze sa sumnjivim ličnostima kao što je Ljotić, Jonić i Aćimović (inače dokazani simpatizeri Nemačke).--Soundwaweserb (razgovor) 18:20, 13. februar 2016. (CET)

Slika Apela Nažalost, rezolucija je mala, pa se ne može zumirati spisak potpisnika. -- Bojan  Razgovor  07:10, 14. фебруар 2016. (CET)

Ipak, kada se pogleda spisak koji se obrisao i napregnu oči, vidi se da je recimo drugo ime u drugoj koloni osvedočeni fašista Vladimir Velmar-Janković, ispod njega ide šef propagande Đorđe Perić, zatim pesnik Sima Pandurović, pa zboraši Ratko Parežanin i Damjan Kovačević i onda ide Viktor Novak. Drugo ime iza Viktora Novaka bi trebalo da je Milan Budimir. Milutin Milanković je u deseto ime trećoj koloni, iza Jovana Erdeljanovića. Toma Rosandić se nalazi u sredini prve kolone. -- Bojan  Razgovor  08:59, 14. фебруар 2016. (CET)

Po meni pouzdan indikator ko je potpisao svojevoljno, a ko pod prisilom su njihove posleratne sudbine. Oni koji su pobegli ili koji su osuđeni na smrt, robiju ili gubitak srpske časti su skoro sigurno uradili svoljevoljno. Što se mene tiče, stvar je rešena i vratiću spisak i ubaciti sliku. -- Bojan  Razgovor  09:25, 14. фебруар 2016. (CET)

Ovo nije pouzdan izvor, ovde je potrebna validna i ozbiljna referenca ili literatura, slažemo se. Nijedan ozbiljni istoričar nije naveo imena dotičnih, ni Petranović. Na ovoj slici je toliko sitno da ja ne razaznajem imena, ništa. Vikipedija je ozbiljna enciklopedija, a zaista reč jednog Jonića ne može biti shvaćena ozbiljno pošto on nije ni kompetentan niti njegove tvrdnje imaju neku težinu. Jasno je da dokazani simpatizer nacista i saradnik okupatora ne može optuživati poštene i časne građane Srbije. Budimir, Novak i Milanković nisu imali problema sa komunističkim režimom, živeli su normalno i to kao ugledni intelektualci priznati u novoj vlasti i društvu (a znamo da su neki zatvarani na Banjici tokom Drugog svetskog rata). Dakle i tu je situacija jasna. I dalje mi nije jasno tvoje lično insistiranje da se vrati spisak, ja sam ispoštovao proceduru i sačekao referencu godinu dana i uklonio. Ukloniću opet jer nema validnih referenci.--Soundwaweserb (разговор) 19:38, 14. фебруар 2016. (CET)

Izvod iz apela i spiska potpisnika imas na stranici 162 knjige Olivere Milosavljevic POTISNUTA ISTINA:Kolaboracija u Srbiji 1941-1944. Spisak je obljavljen u novinama Novo vreme 13. avgusta 1941. Novine sa punim spiskom imena se cuvaju u nekom od arhiva Narodne biblioteke. To sto nisu imali problema posle rata je verovatno zato sto su potpisivali pod prinudom, ali su potpisali. -- Bojan  Razgovor  23:21, 14. фебруар 2016. (CET)

Nema validne reference. Sve su to pristrasni izvori. Nađi mi ozbiljnog istoričara, ozbiljnu literaturu, nemoj da me upućuješ na biblioteke, arhivu itd. GDU SU VALIDNE REFERENCE.--Soundwaweserb (разговор) 01:19, 15. фебруар 2016. (CET)

Ne zaboravi da je moguće falsifikovanje potpisa. Kakav bre helsinki.org, ozbiljne reference su ovde samo moguće, ne sumnjivi sajtovi. Ako nastaviš da vraćaš spisak bez reference, ideš na admin tablu, pa tamo njima objašnjavaj.--Soundwaweserb (разговор) 01:24, 15. фебруар 2016. (CET)

А што мора да се убацују имена у списак ако се зна да су људи потписали под принудом? --СлободанKovačevićбиблброKS 01:35, 15. фебруар 2016. (CET)

Da bi se znalo ko ga je, kako i zasto potpisao. -- Bojan  Razgovor  04:57, 15. фебруар 2016. (CET)

Ali zašto je to važno ako su ga potpisali nevoljno tj. pod prinudom? --СлободанKovačevićбиблброKS 15:42, 15. фебруар 2016. (CET)

Zato sto je istina i da znas cija su se sve imena nasla na spiku. Mislim, kakvo pitanje. -- Bojan  Razgovor  16:15, 15. фебруар 2016. (CET)

A zašto je neophodna da se navodi istina koja verovatno nije potpuna? Mislim, ti si već jednom rekao kako se postavljaju glupa pitanja, a sam se ne udostojiš da ih u potpunosti razumeš. Jel` treba opet da postavljam pitanja - ali ovaj put bi najverovatnije nekog drugog načinila glupim? --СлободанKovačevićбиблброKS 16:39, 15. фебруар 2016. (CET)

Наведено је да је било притисака у тексту. Јеси ли ти ћорав? -- Bojan  Razgovor  06:08, 16. фебруар 2016. (CET)

To nije istina. Kako može biti istina nešto što tvrdi autor Velibor Jonić? Ovo je samo dokaz da tebe Bojane ne interesuje istina, nimalo.--Soundwaweserb (разговор) 16:20, 15. фебруар 2016. (CET)

Велибор Јонић је састављао само текст. Потписао је ко је потписао, неко из страха, неко из убеђења. Али је списак тачан. -- Bojan  Razgovor  06:08, 16. фебруар 2016. (CET)

Problem pravi BokicaK, ovo je klasično iživljavanje od strane administratora koji ne želi da sasluša druge. Taj spisak nije validan, ne postoji validna referenca, ne postoji literatura koja potvrđuje taj navodni spisak. Dakle on uporno dodaje pristrasne linkove, čak neke slike novina, čak preporučuje Novo vreme (kao da je to Petranovićeva knjiga). Ovo više nema smisla, bahatost pojedinca nema granice i svakim danom je sve gora situacija na srpskoj vikipediji zbog njega.--Soundwaweserb (разговор) 01:40, 15. фебруар 2016. (CET)

Problem, pravis ti, u klasicnom maniru padobranca koji nije procitao nijednu knjigu. Novo vreme je primarni izvor gde je objavljen tekst apela i gde su navedeni potpisnici, a ti uklanjas istinitu informaciju jer se tebi ne svidja sto su neki ljudi na njemu. Dam ti knjigu, dam ti sliku, ti birses, nisam ja kriv sto su ti ljudi potpisani. -- Bojan  Razgovor  04:57, 15. фебруар 2016. (CET)

Opet tvoje neosnovane optužbe, opet tvoji napadi, to je tvoj manir. O kakvom maniru padobranca pričaš? Pa još pre godinu dana i više sam ukazivao na ovaj problem, i kada niko nije rešio problem i dodao validne reference, uklonjen je sumnjiv spisak i pojavio si se ti brže bolje da ovde sprovodiš neku svoju pravdu. To radiš godinama, svi prećutkuju šta radiš ovde, vodiš svoju politiku mimo pravila vikipedije i koristiš svaku priliku da napadaš neistomišljenike, i onda kad ti lično nešto ne odgovara. Jer si ti administrator pa ti je valjda ovde dopušteno sve. Tako više ne može, bez validnih referenci spisak ne ostaje, ako u roku od nedelju dana ne dodaš reference i literaturu, ukloniću spisak.--Soundwaweserb (разговор) 12:39, 15. фебруар 2016. (CET)

Dobro cekao si. I ja sam nasao izvor, po pravilima vikipedije. Ti mislis da ako jedan istoricar nije naveod podatak, da neki drugi nece. Navedi mi molim te sve knjige o Drugom svetskom ratu koje si procitao, da smatram da pricam sa nekim ko ga istina o tom periodu interesuje, a ne da neko hoce da je sakriva. Ja nisam kriv sto ti ljudi jesu potpisali apel jer nisu napravljeni od istog materijala kao Miloš Đurić. Ja ih nisam osudjivao i nisam stavljao u isti kos sa Ljoticem, ti jesi. Naveo sam sekundarni izvor koji je na strani 162 citirao deo teksta i spiska potpisnika. Inače, primarni izvor teksta i spisak su novine Novo vreme od 13. avgusta 1941. u kojima je on objavljen. Svi istoričari koji su pisali apelu navode taj podatak kao referencu. Idi u Narodnu biblioteku, Vojnoistorijski institut ili neki već arhiv i traži primer i uveri se sam. Bolji izvor nema. -- Bojan  Razgovor  06:08, 16. februar 2016. (CET)

Malo sam sredio članak, a ići ću u arhiv da skeniram originalni spisak. To ćemo onda koristiti kao referencu iz tog doba. Mada sam video da postoji i u knjizi koju sam naveo kao referencu. Ako ti je mnogo strašno da postoji spisak samo sa jednom referencom, ti skloni, nije mi važno zaista... :) --Anastan (razgovor) 02:56, 15. februar 2016. (CET)

Gde nadje Filipa Koena, pobogu. -- Bojan  Razgovor  04:58, 15. februar 2016. (CET)

Da li uopšte postoji originalni spisak? Ako mislite na dokument sa svojeručnim potpisima dole potpisanih, tako nešto nema da se nađe. Postoji samo plakat koji je preštampavan nekoliko puta.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:34, 16. februar 2016. (CET)

Ne verujeem. Potpisivanje je organizovano na Kolarcu, ko je potpisao (iz razlicitih razloga) njegovo ime se naslo na spisku sutradan na u novinama. Na spisku nisu osim Milosa Djurica, Ive Andrica i Isidore Sekulic ni Milan Nedic ni Nikolaj Velimirovic. Nedica ne bi trebalo moljakati da potpise, a Velimirovic je u to vreme bio interniran u Zici ili Ljubostinji. -- Bojan  Razgovor  13:38, 16. februar 2016. (CET)

Spisak je možda postojao, ali danas ne postoji. Zašto bismo citirali novine, ako imamo originalni spisak? Zato što originalnog spiska nema. Ili nije postojao, ili nije sačuvan.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:41, 16. februar 2016. (CET)

Jer svi istoricari kad pricaju o Apelu navode da je objavljeno u Novom vremenu 13. avgusta 1941. -- Bojan  Razgovor  13:51, 16. februar 2016. (CET)

Dakle, nema originalnog spiska sa svojeručnim prezimenima. Ako istoričari, kojima su dokumenti pristupačniji, citiraju Novo vreme, organ kolaboracionista, onda to znači da nema boljeg izvora. Stoga savetujem da pristupite kritici ovog izvora. Odgovorite na pitanja (ako može): ko ga je napisao, u koju svrhu, da li se može uporediti s drugim nezavisnim dokumentima i sl.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:03, 16. februar 2016. (CET)

Naročito treba imati u vidu kontekst u kom je dokument nastao. Opisati zato ukratko šta se izdešavalo do aprila 1941.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:06, 16. februar 2016. (CET)

Pise lepo u clanku ko je sastavio tekst Apela. Svojerucno potpisivanje Apela je organizovano u Kolarcu. Tekst apela i spisak potpisnika su se od 13. avgusta pojavljivali u Novom vremenu. Da je Novo vreme falsifikovalo da su apel potpisali recimo Velimirovic koji fizicki nije bio u Beogradu avgusta 1941, onda bismo imali razloga za sumnju u verodostojnost. A sporna imena sam nasao na onoj slici. -- Bojan  Razgovor  14:16, 16. februar 2016. (CET)

Evo jednog pitanja. Osim Apela koji je objavljen u Novom vremenu, koji još izvor pominje organizovano potpisivanje u Kolarcu? Izvor mora biti nezavisan, tj. da nema nikakve veze sa Novim vremenom.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:37, 16. februar 2016. (CET)

Dokumentarac Jugoslavija u ratu 1941. epizoda 5 od 38:30 mi pada prvi na pamet. -- Bojan  Razgovor  14:43, 16. februar 2016. (CET)

Šta taj dokumentarac navodi? Inače, da ne bude zabune, to nije primaran izvor. Zanimaju nas izvori koji su s događajem upoznati iz prve ruke.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:46, 16. februar 2016. (CET)

To sto si pitao, da je potpisivanje bilo u Kolarcu. I mnogo toga se tokom okupacije desavalo u Kolarcu. -- Bojan  Razgovor  14:54, 16. februar 2016. (CET)

Misliš, onda mu nije pridavan toliki značaj kao danas? Sasvim uobičajen događaj, ni po čemu drugačiji od drugi? Čak i ako je tako, to opet ne umanjuje važnost pitanja: da li postoji (događaju) savremen dokument koji nas obaveštava o ovom potpisivanju?--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:07, 16. februar 2016. (CET)

Da ne bude zabune, zanima me šta taj dokumentarac navodi kao izvor. Ne možemo govoriti o istoriji, ako se ne bavimo izvorima.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:15, 16. februar 2016. (CET)

Pa pogledaj dokumentarac. Zvali su im telefonom, slali kurire, pretili da dodju na Kolarac. -- Bojan  Razgovor  15:42, 16. februar 2016. (CET)

Pogledao sam. Pominje se samo anegdota (ako je smem tako nazvati) iz života Miloša Đurića, koja se vezuje za potpisivanje tog Apela, ali to nije dovoljno. Nemoguće je da niko od potpisnika nije ostavio zabelešku o tom događaju. O tome sve vreme govorim. Nije dovoljno samo navesti da je organizovano potpisivanje i onda nabrojati imena sa spiska koji nam prenosi časopis Novo vreme. Gde su dnevnici, memoari, ostali izvori, koji bi nam pomogli da bolje rasvetlimo događaj? To istoričara zanima, a svetini je više nego dovoljno i ovo što sadrži dokumenatarac.--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:06, 16. februar 2016. (CET)

Pa nađi ih. Mene je samo interesovalo da se za sad potvrdi spisak potpisnika. -- Bojan  Razgovor  19:08, 16. februar 2016. (CET)

Silom protiv pravde

Ovo je još jedan dokaz da administrator BokicaK nema nameru da tačne informacije budu na Vikipediji na srpskom jeziku. Ostavlja poluinformacije, dezinformacije, koje jasno nisu potkrepljene validnim refrencama i literaturom. Pritom se služi već oprobanom retorikom, napad je najbolja odbrana. Ja bih još jednom zamolio da se stane na put bezumnom i bestijalnom ponašanju koje ovde sprovodi BokicaK. Nema smisla više ovako!--Soundwaweserb (razgovor) 13:45, 16. februar 2016. (CET)

Preformulišite rečenicu, dodajte novu, u kojoj napišite: postoje indicije, sumnje da nisu svi koji se spominju u spisku stvarno potpisnici. Mi ovde govorimo o dokumentu koji je objavljen u časopisu Novo vreme. Prema tome, navešćemo sve relevantno što se navodi u dokumentu, s ogradom da postoji sumnja u autentičnost i veredostojnost dokumenta.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:54, 16. februar 2016. (CET)

A ko je to sumnja i zasto? Neki vikipedijanac ili neki istoricar? -- Bojan  Razgovor  13:56, 16. februar 2016. (CET)

Nadežda Jovanović: [1]--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:08, 16. februar 2016. (CET)

Kako ona objasnjava Novakov slucaj? -- Bojan  Razgovor  14:16, 16. februar 2016. (CET)

Usput, to je potvrda da je Novakovo ime bilo na spisku. -- Bojan  Razgovor  14:26, 16. februar 2016. (CET)

Moglo je da bude i Titovo! E to je problem, nema dokaza da je potpisao. Nema validnih referenci, prema tome ne može da stoji u članku takvo nešto. Kako to da Dedijer i ostali savremenici ne navode ništa, nigde nema da su oni potpisali. Ja ne sumnjam da neki jesu, poput Ljotića i još nekih da ne nabrajam, ali Novak i Budimir nisu!--Soundwaweserb (razgovor) 14:32, 16. februar 2016. (CET)

Novakovo ime jeste na spisku. On je bio mason i moguće je da mu je prećeno logorom već tada. A možda je i sam hteo. Mene to ne interesuje. Ja ga ne osuđujem što se njegovo ime našlo na spisku. Samo konstatujem činjenicu da jeste. Inače, Titovo nije moglo jer niko od Srba nije čuo za njega još nekoliko meseci. -- Bojan  Razgovor  14:43, 16. februar 2016. (CET)

Nije na spisku. Tita sam naveo kao primer, propaganda je mogla da doda njegovo ime 1942 ili 43, nebitno. Govorimo sada o ovome, a sve je posledica i tvoje ponašanje jer proizvoljno uklanjaš šablone.--Soundwaweserb (razgovor) 14:48, 16. februar 2016. (CET)

Ne znam. Možda na drugom mestu o tome piše. U svakom slučaju treba biti oprezan pri donošenju zaključaka na osnovu ovog dokumenta. Mi pokušavamo da na osnovu spiska objavljenog u Novom vremenu rekonstruišemo prvobitni spisak. U startu smo, dakle, u zaostatku. Ono što ljude naročito buni jeste činjenica da su i Novak i Belić i ostali koji su navedeni u spisku ostali na svojim pozicijama posle rata. Stoga se postavlja pitanje: kako su se komunisti, a naročito posleratne komunističke vlasti, odnosili prema ovom dokumentu. Kako vi doživljavate ovaj dokument, tome ovde nije mesto.--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:35, 16. februar 2016. (CET)

E to je poenta. Kako to da su svi ti ugledni, pošteni i časni građani Srbije, su živeli normalno u novom režimu. Čak su neki od njih najbliži saradnici Tita (Belić). Neki od njih su zatvarani na Banjici, žestoko proganjani od strane vlasti od 41 do 44 godine. Ovo mora da prestane, insinuacijama i ostalim proizvoljnim konstrukcijama nije mesto na Vikipediji. Lepo je rekao Vlada, ne možemo na osnovu Jonića i Novog vremena odlučivati, to nisu ozbiljne reference.--Soundwaweserb (razgovor) 14:48, 16. februar 2016. (CET)

Novak i Belic su bili banjicki logorasi. -- Bojan  Razgovor  14:43, 16. februar 2016. (CET)

Da li je ta činjenica ubedila predstavnike vlasti u njihovu nevinost?--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:51, 16. februar 2016. (CET)

Nisu robijali ili streljani zbog potpisa u Apelu. Pametan si, pa zakljuci. -- Bojan  Razgovor  14:55, 16. februar 2016. (CET)

Misliš, oprošteno im je? Nas ovde treba da zanima kakav je bio stav vlasti prema tom apelu. Da li su ga one uzimale zdravo za gotovo, ili su i one sumnjale u njegovu verodostojnost. U uslovima ratne okupacije, nacističke i fašističke uprave svašta se moglo čuti.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:01, 16. februar 2016. (CET)

Ili im je oprosteno ili su ih ubedili da su iz straha potpisali. A mozda ih je spasilo to sto su bili u banjickom logoru -- Bojan  Razgovor  15:13, 16. фебруар 2016. (CET)

Možda, ili, ako, ko zna... Pa sve su to obične insinuacije, nagađanja, šta sad — da gledamo u pasulj? Suština je da ljudi nisu potpisali ništa, a to da li su stavljeni na spisak ne može automatski značiti da su potpisali taj dokument. Zato ovaj spisak nije relevantan. Dokle god nema validne reference ili literature (a nema), treba ukloniti taj sumnjivi spisak.--Soundwaweserb (разговор) 17:48, 16. фебруар 2016. (CET)

Тицало се потписника. Добио си потврду за Новака. Наравно да је релевантан. Да знаш ко га је потписао и како. -- Bojan  Razgovor  19:09, 16. februar 2016. (CET)

Nema. Nema nikakve potrvde, ništa da bi ukazalo da je potpisao. Nema i pomiri se sa tim ili nađi literaturu, bilo kakav validan izvor.--Soundwaweserb (razgovor) 19:14, 16. februar 2016. (CET)

Nađena ti je literatura i naveden primarni izvor ko je sve na spisku i čak u kojoj koloni se nalazi u spisku. Ja ti tu ne mogu ništa što nećeš da poveruješ. Tvoj problem. -- Bojan  Razgovor  19:16, 16. фебруар 2016. (CET)

Ne. Ti imaš problem. Prvo nađi relevantne izvore, pa onda možemo da razgovaramo. Do tada, prestani sa napadima na druge korisnike.--Soundwaweserb (разговор) 19:18, 16. фебруар 2016. (CET)

Navedeni su izvori za spisak. Da cujem koje si sve knjige o Drugom svetskom ratu procitao, da znam da pricam sa kvalifikovanom osobom. -- Bojan  Razgovor  19:21, 16. фебруар 2016. (CET)

Neću da se pravdam tebi šta sam pročitao. Znam mnogo više od tebe. Elem, da se vratimo na temu, nađi relevantne izvore, i molim bez ličnih napada i konstrukcija, hvala.--Soundwaweserb (разговор) 19:24, 16. фебруар 2016. (CET)

Po tvom znanju Velibor Jonic je sam sastavio ovaj spisak. Gde si to procitao? -- Bojan  Razgovor  19:48, 16. februar 2016. (CET)

Izvori za spisak potpisnika (rat izmenama)

Kao što znamo, Vikipedija se ne bavi originalnim istraživanjem. Ako se vodimo tim prostim principom, jasno je kakav bi sadržaj ovog članka trebalo da bude. Koliko vidim, rat izmena se vodi oko pitanja da li su Novak i Budimir bili potpisnici.

Ja ne uspevam da razaberem da li su ta dva imena na priloženoj fotografiji „Apela“. Iz diskusije pretpostavljam da jesu ali da je sporno da li su oni zaista stavili svoj potpis. Nagađanja da li je neko zaista potpisao ili je samo rečeno da je potpisao, i da li je bio pod pritiscima i kakvim nisu na nama već se mogu samo citirati iz relevantne literature. Ukoliko vi imate neke stavove o tome, to je materijal za vaš naučni rad. Takođe, ovde se ne nalaze njihovi potpisi već spisak imena, tako da na osnovu tog papira nije sasvim precizno kažemo da su te osobe potpisnici, već da su na Apelu oni navedeni kao potpisnici. Ukoliko postoje neki izvori koji navode da je sa spiskom potpisnika bilo muljavine (da su naveli i one koji nisu potpisali), to treba navesti u odeljku koji se time bavi („Potpisivanje spiska“), i adekvatno referencirati.

U skladu sa gorenavedenim, napraviću sledeće izmene:

1. Promeniću rečenicu Neki od potpisnika „Apela srpskom narodu“ su u Na spisku potpisnika koji je odštampan ispod teksta „Apela srpskom narodu“ se između ostalih nalaze imena sledećih osoba
2. Obrisaću traži se izvor pored svih imena u spisku jer više ne tvrdimo da su oni potpisnici (što može da bude sporno), već da su autori naveli njihova imena na spisku potpisnika (što, ukoliko zaista piše na letku, nije sporno).
3. Obrisaću šablone da su neutralnost i tačnost osporene, jer ako se otklonimo od originalnog istraživanja i vrednosnih ocena i zadržimo na gorenavedenim činjenicama, onda se držimo principa NPG i nismo naveli ništa netačno.

Ukoliko se neko od vas dvojice ne slaže sa ovim mojim izmenama, molim vas da to adresirate na strani za razgovor. Beskonačno revertovanje zaista ne vodi nigde i ako se nastavi, zaključaću članak. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:22, 16. februar 2016. (CET)

Ali oni nisu potpisnici, kako to ne shvatate, ko zna ko je tada, u ta mutna mračna vremena mogao da odštampa u novinama i stavi njihova imena. Bilo ko? Znači i Pera ložač je mogo štampati Novo vreme. Dajte da vidimo jesu li oni potpisali ili ne? Prema svemu do sada, NE.--Soundwaweserb (razgovor) 20:32, 16. februar 2016. (CET)

Šta sad ti hoćeš, da idem u akciju spasavanja dokumenta nastalog pre više od 70 godina? Novo vreme nije stavilo Miloša Đurića u spisak potpisnika, za koga znamo da je jedini javno odbio da potpiše Apel. -- Bojan  Razgovor  20:38, 16. februar 2016. (CET)

Evo kako razgovara urednik koji je deset godina na Vikipediji na srpskom jeziku. Sramota. Radite šta hoćete, ovde nema pravde i poštenja, ovde nema normalnog razgovora i rada po pravilima Vikipedije na srpskom jeziku. Ja sam pokušao pošteno, ozbiljno i časno da pristupim temi, ali silom ne dozvoljavate pravednost...--Soundwaweserb (razgovor) 20:41, 16. februar 2016. (CET)

Ne znamo da li su oni potpisnici ili nisu. Znamo da je onaj ko je objavio dokument tvrdio da su potpisnici, i to je sve šta u članku stoji. Ako postoji neki dokument ili izvor gde piše da oni nisu potpisnici to je sjajno! Daj taj izvor pa da ga dodamo u članak. Međutim ako ti znaš da oni nisu potpisnici, to je originalno istraživanje i Vikipedija nije mesto za to. Dakle članak ne tvrdi da su oni potpisnici ili da nisu, već samo da su njihova imena na pamfletu. Ako imena nisu na pamfletu, onda je sadržaj članka netačan. Ako jesu, onda je sadržaj članak tačan a ako postoje neki dodatni izvori sjajno, dodajmo ih! -- Обрадовић Горан (разговор) 20:46, 16. фебруар 2016. (CET)

Ma on se uplašio kao da ime na tom potpisu znači automatsku izdaju. I stalno vrti četiri imena. Prosto, okupator i domaći izdajnici su tražili od uglednih ljudi (kao što su profesori beogradskog univerziteta) da potpišu apel protiv partizana. Tako su došli do Novaka, Milankovića i drugih. Kao da je sramota plašiti se za svoj život kada već mesec dana radi banjički logor i počelo se sa streljanjem banjičkih logoraša. -- Bojan  Razgovor  21:05, 16. фебруар 2016. (CET)

Nema šta, Goranova preformulacija je najkorektnija. Ne tvrdi se ni da jesu ni da nisu porpisnici, nego da su njihova imena na spisku, što je sasvim očigledno. --В. Бургић (разговор) 15:58, 17. фебруар 2016. (CET)

Неенциклопедијски чланак

Ја мислим да се треба приликом писања оваквих чланака прво упитати има ли смисла писати га. Погледајмо прво колико текста посвећује историчар Петрановић овом Апелу - неколико реченица.

Друго, ово није једини јавни проглас који је комесарска управа издала током окупације. Треба ли онда писати чланак о сваком прогласу или се бар запитати зашто је овај проглас изабран?

"Идеју за писање Апела дали су Немци, и то одмах по избијању устанка, крајем јула 1941. године." Ова реченица је, у најмању руку, неозбиљна. Немци су издавали наредбе у окупираној Србији а не давали идеје.

Даље, каквог смисла има копија прогласа овде?

И на крају, по ком су енциклопедијском критерију или још боље, по ком академском критерију, су изабрана имена у листи овог чланка? Ово питање је важно јер истина је да неки са листе нису уопште потписали, неки су потписали под смртном претњом. Шта је са верификацијом оригиналности потписа, правом оних који су на листи а нису ни потписали или су потписали са пушчаном цеви упртом у чело да то кажу јавно?

Милосављевић Оливера није никакав историчар. Њено писање је у контексту политике дисквалификације закона донешених у Србији и само маргинално дотиче тему. Наиме, О. Милосављевић само парцијално цитира Апел и даје кратку листу имена из Апела.--Vujkovica brdo (разговор) 10:43, 11. март 2016. (CET)

• Проверио сам Петрановићеве цитате који су дати на овос страници раније. Још једна референца даје мало више светла о овом Апелу

Veselin Đuretić: Saveznici i jugoslovenska ratna drama: Između nacionalnih i ideoloških izazova, Narodna knjiga : Balkanološki institut SANU, 1985 str 46: "Nešto veći uticaj imao je augustovski Apel srpskom narodu koji su bili potpisali vrlo istaknuti beogradski intelektualci, ali se on osjetion tek kasnije - u vrijeme velikih njemaćkih represalija, koje je običan čovjek počeo doživljavati i kao svijevrsnu potvrdu ovih upozorenja."--Vujkovica brdo (разговор) 12:58, 11. март 2016. (CET)

Potpuno si u pravu. Kada sam ja upozoravao na sve te stvari, administratori nisu shvatili ozbiljno, odlučili su da sumnjivi spiskovi ostanu. Da ne govorimo o nejasnom tekstu...--Soundwaweserb (разговор) 13:08, 11. март 2016. (CET)

Требало ми је доста времена да проверим цитирање Петрановића. Тврдња "Апел је потписало укупно 533" нема смисла јер Петрановић каже нешто друго: "Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića, s nekoliko stotina potpisnika (533), od kojih mnogi nisu imali mogućnosti da demantuju svoje iznuđeno učešće u ovom sramotnom činu, osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, žigosao KPJ kao anacionalnu snagu i zatražio pokornost okupatoru." Затим, о В. Новаку сам нашао бар пет референци у којима се каже да је био неколико пута хапшен и затворен у логору Бањица. Је ли он уистину потписник?--Vujkovica brdo (разговор) 13:34, 11. март 2016. (CET)

Ja sam to isto proveravao, nigde Petranović nije navodio imena, a jasno je stavio do znanja i na sumnjivost spiska. Za Novaka nema nikakvih dokaza da je potpisao, niti da je učestvovao u tome, nijedan relevantan istoričar ne spominje njega kao i za ostale intelektualce, recimo Milana Budimira i da ne nabrajam sve. Zato je ovaj članak kontroverzan, i mišljenja sam da se ne mogu na ovakav način, bez dokaza, blatiti pošteni i časni građani Srbije.--Soundwaweserb (разговор) 13:45, 11. март 2016. (CET)

Провере референци

• У чланку стоји: "Аутор Апела био је Велибор Јонић", Петрановић каже: "Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića"
• "Идеју за писање Апела дали су Немци" - нетачно, Марјановић каже по налогу Гестапоа
• "Професор Ђурић је убрзо потом пензионисан, а касније је био и заточен у Бањичком логору" - Марјановић то не каже
• Број имена на Апелу за које се тврди да су потписали Апел: Петрановић - 533, Марјановић - 420
• Dr. Milan Borković: KVISLINŠKA UPRAVA U SRBIJI 1941 - 1944 - knjiga 1 str 75-76
  

Jedna od propagandnih mera u borbi protiv antifašistički orijentisane inteligencije, koju su preduzele kvislinške prosvetne vlasti u Srbiji u prvoj polovini avgusta, bio je tzv. Apel srpskom narodu. U njemu se narod pozivao na poštovanje okupatorskog reda i mira. Policijski organi vršili su svakodnevno pritisak na veliki broj naučnih, kulturnih, političkih i javnih radnika u Beogradu da potpišu ovaj apel, koji je bio zaključen 10. VIII, a objavljen u Novom vremenu 13. avgusta 1941. I pored drastičnih pretnji, izvestan broj uglednih kulturnih i javnih radnika i rodoljuba odbio je da potpiše ovaj apel, među njima književnici Ivo Andrić i Isidora Sekulić; zatim, profesori univerziteta Miloš Durić, Milivo je Kostić i mnogi drugi.144 Koliko je slabo bilo dejstvo takozvanog Apela srpskom narodu, govori, pored ostalog, i izveštaj tadašnjeg v.d. komandanta kvislinške Srpske žandarmerije, od 15. avgusta 1941: „Apel bivših ministara i viđenjih ličnosti, objavljen preko Novog vremena u odjeku, imao je slabo dejstvo, skoro nikakvo, a možda čak i štetno, jer, koliko sam obavešten, komunisti baš tim apelom utiču na narod, navodeći kako su apel potpisali sve sami ministri, generali, direktori banaka, okupacionih društava i slično i kako su se ti ljudi prodali Nemcima da bi sačuvali svoja bogatstva.
Da bi ovaj apel imao stvarnog uspeha ne treba stati na mrtvom slovu na hartiji, već omogućiti potpisnicima apela, a koji nisu aktivni državni službenici policijsko-upravne službe, ili koji nisu komesari, da obilaze narod, da drže sastanke sa seljacima i da ih živom rečju ubeđuju na red, mir i poslušnost te da ih odvraćaju od komunističke propagandne akcije."145
AVII, br. 3/1—1, k. 2. — „Apel srpskom narodu" koji je zaključen 10, a objavljen 13. avgusta počinjao je sledećim rečima: „Srpski narod doživljava teške dane. U ovim sudbonosnim časovima, dužnost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sačuva mir i red, jer je samo tako moguće da se uspešno izvrši veliko delo nacionalne obnove otadžbine i našem napaćenom narodu obezbedi bolju budućnost" itd. Zatim se reda spisak od 420 imena. ...

• Марјановић, Јован (1964). Београд (Србија) у Народноослободилачкој борби. Београд: Нолит/Просвета. стр. 144
  

У тежњи да створи утисак како је српска интелигенција на страни окупатора, комесарско Министарство просвете, по налогу Гестапоа, почетком августа саставило је један апел српском народу, у коме се народ позива на умирење и поштовање окупаторског реда и мира. Полицијски органи вршили су сваковрсни притисак на велики број научних, културних, политичких и јавних радника у Београду да потпишу овај апел. Предвиђене потписнике сазвао је у згради Општине управник града Београда Драги Јовановић и одржао им је један говор пун претњи. Не налазећи у том тренутку другог излаза, а у тежњи да се спасе затвора и логора, већина позваних потписала је овај апел, који је лист „Ново Време" објавио 13. августа 1941. године. Било је, међутим, истакнутих културних и јавних радника који су тада смогли храбрости и одбили све претње и притисак полиције и окупатора.
Познату и истакнуту књижевницу Исидору Секулић наговарао је да потпише апел сам комесарски министар просвете Јонић. Она је одбила. На то јој је овај рекао да још размисли, па ће је позвати телефоном да чује њен коначни одговор. А кад се јавио, упитао је може ли да говори са Исидором Секулић. Она је одговорила:
„Она није код куће."
„Па ја вас познајем по гласу! Како кажете да нисте код куће?"
„Ја сам ту, али за господина Јонића нема Исидоре Секулић!"
Иво Андрић, један од највећих југословенских књижевника, такође је одбио да потпише поменути апел.
Др Милош Ђурић, професор Филозофског факултета, наговаран од стране једног композитора и професора музике да стави свој потпис испод овог апела, одговорио је овоме:
„Лако је теби да то потпишеш, ти свираш у дипле, а ја предајем етику!"
--Vujkovica brdo (разговор) 20:39, 11. март 2016. (CET)

Samo si ptovrdio da tacnost onoga sto sam ja pisao...-- Bojan  Razgovor  05:17, 12. mart 2016. (CET)

Ne razumem ovaj komentar. Gde se vidi da je Bojan pisao da je članak neenciklopedijski? Kada je i kako proveravao reference? Pored toga, on tvrdi: "Šta sad ti hoćeš, da idem u akciju spasavanja dokumenta nastalog pre više od 70 godina? Novo vreme nije stavilo Miloša Đurića u spisak potpisnika, za koga znamo da je jedini javno odbio da potpiše Apel. -- Bojan Razgovor 20:38, 16. februar 2016. (CET)" O kakvom spasavanju dokumenta je reč? Marjanović navodi tri istaknute ličnosti koje su odbile da potpišu Apel: Isidora Sekulić, Ivo Andrić i Miloš Đurić.--Vujkovica brdo (razgovor) 08:32, 12. mart 2016. (CET)

A to kao ne piše u članku ili šta? -- Bojan  Razgovor  08:48, 12. mart 2016. (CET)

Ne razumem komentar. Budi malo precizniji. Šta je to konkretno što si ti pisao a ja potvrdio? Jedan ili dva primera molim.--Vujkovica brdo (razgovor) 09:39, 12. mart 2016. (CET)

Oni koji posle ovog ubeđivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnom prinudom.... Uprkos svim pritiscima, mnoge javne ličnosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznatiji među njima su bili - Ivo Andrić, Miloš Đurić, Isidora Sekulić, Milivoje Kostić, Vojislav Radovanović, Sreten Stojanović i dr. Ovo stoji u članku otkako je napisano - pa ne znam šta si ti to tačno novo okrio, Miloše Zankove. -- Bojan  Razgovor  09:42, 12. mart 2016. (CET)

• Ja ovo nisam ni potvrđivao ni negirao kao što se to gore vidi. Ako se meni obraćaš onda koristi ime moga naloga.--Vujkovica brdo (razgovor) 18:57, 12. mart 2016. (CET)

Ti nisi nikad ni cuo za ovu tebu, Milose Zankove. -- Bojan  Razgovor  04:21, 13. март 2016. (CET)

Apel je potpisalo ukupno 533 osoba?

Citira se Petranović. Međutim, Petranović (1992) kaže:

Antikomunistička propaganda dosegla je kulminaciju potpisivanjem „Apela srpskom narodu", koji je objavljen u kvislinškoj štampi.72 U apelu „rodoljubi" su pozivali srpski narod da se svim snagama založe za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine. Apel su potpisale tri kategorije lica: notorni saradnici okupatora poput Milana Aćimovića, Tanasija Dinića, Velibora Jonića, Ilije Paranosa i drugi; poznati, pronemački raspoloženi političari pre rata, kao Aleksandar Cincar Marković; ugledni naučni i javni radnici, među kojima Aleksandar Belić, predsednik Akademije nauka, književnik Veljko Petrović, Milan Kašanin; više episkopa SPC - dr Jovan episkop niški, Nektarije episkop zvorničko-tuzlanski, Valerijan episkop budimnjanski, vikar Nj. Sv. Patrijarha. Apel nisu potpisali Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Miloš Đurić, Milivoje Kostić i drugi. Potpisivalo se pod psihološkim pritiskom, strahom od posledica, direktnom prinudom. Bilo je i onih koji nisu mogli da demantuju da nisu stavili potpis na ovaj iznuđeni dokument. 

Petranović nigde ne kaže Apel je potpisalo ukupno 533 osoba. Ranije,(1981) on piše:

Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinškoj štampi („Novo vreme“) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonića, s nekoliko stotina potpisnika (533), osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, žigosao KPJ .

Ali to nikako ne treba čitati da je Apel je potpisalo ukupno 533 osoba jer je potpuno izvan konteksta. Treba uvek citirati ono što istoričar kaže poslednje jer njegovi stavovi i nalazi bivaju precizniji i bolje artikulisani.

Na Filozofskom fakultetu u Beogradu imamo predmet na master studiju koji se zove Srpski nаrod i jugoslovenskа držаvа. Bilo bi dobro potražiti pomoć, a time i dati reč, profesorima dr M. Rаdojević, dr Lj. Dimić i dr А. Životić ili bar njihovim studentima (pošto je mala verovatnoća da bi se ovo troje nastavnika upustilo u uređivanje Vikipedije)

А ја могу да приупитам ко је саставио ову листу "грешника" у овом чланку? Ако се понавља и зна да су нечија имена додата без знања дотичних и да су неки тада били у логору онда је листа потпуно бесмислена.--109.92.78.179 (разговор) 11:21, 12. март 2017. (CET)

Bezvredan clanak sa falsifikatima

Prvo, Gestapo nije davao ideje nego naredjivao ---- ovo povodom Идеју за писање Апела дали су Немци.

Drugo, recenica

Неки потписници Апела, као што су Александар Белић, Михаило Илић, Виктор Новак, Вељко Петровић, Јован Ердељановић и Иван Ђаја, који су касније изразили резервисаност према „новој Србији“ или Немачкој, су новембра 1941. ухапшени и заточени неколико месеци у логору Бањица.

je falsifikat. Niko od akademika nabrojanih u ovoj recenici nije imao sansu da na bilo koj nacin izrazi "rezervisanost" javno niti se to igde kaze u radovima srpskih istoricara.

Trece, gde je izveštaj tadašnjeg v.d. komandanta kvislinške Srpske žandarmerije, od 15. avgusta 1941, tj zasto nije u tekstu?

Cetvrto, cemu sluzi puni tekst Apela? Dovoljne bi bile dve recenice, onako kao je Apel opisao Petranovic.

Peto, cime se opravdava spisak "gresnika" tj po kom je kriteriju sacinjen i unesen u clanak?

Sesto, "Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944." je nesto poput Tomislava Vukovica alias P. Cohen Serbia's Secret War ..., tj nesto sto se ne moze referencirati jer potice od osobe koja nije istoricar i koja istinu vidi samo u kolaboriacinistickom "Novom vremenu" — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.190.19 (разговор • доприноси) | 11:05, 9. април 2017.‎

Pročitaj nekad malo kolaboracionisčke novine da stekneš malo utisak kakvo je poltronstvo prema Nemcima bilo i mržnja prema komunizmu (i Velikoj Britaniji i SAD). -- Bojan  Razgovor  04:57, 10. april 2017. (CEST)

Bojan se deklariše da je antifašist i piše da koristi samo akademske izvore (pogledati njegovu korisničku stranicu). Kako vidim bavi se srpskom istorijom zašto nije uopšte kvalifikovan jer je, po sopstvenim rečima, studirao tehniku u Novom Sadu (vidi ovde). A što se tiče akademskih izvora, Milosavljevićeva "Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944." je pamflet i ne pripada nikakvim akademskim izvorima. Helsinški komitet je nevladina organizacija koju finansiraju druge vlade i Milosavljevićeva je piskaralo koja ’Apel’ spominje tri puta i to isključivo u kontekstu ’’Novog vremena’’. Kod nje se ne da pročitati da su Nemci ti koji su naredili pisanje ’Apela’ niti izveštaj v.d. komandanta kvislinške Srpske žandarmerije. Šta kaže Jaša Almuli o ’’istoričarima Helsinškog komiteta’’čitajte ovde. A o falsifikatu o akademicima koji su, eto, potpisali pa se pokajali, Bojan je prepisao od drugog piskarala koji se zove Zlatoje Martinov koji u svome blogu ne navodi nikakve reference a još ističe kako su Nemci i Nedićeva Srbija jednako krivi za istrebljenje Jevreja u Srbiji što Jaša Almuli pobija a i ranije Menahem Šelah u „Enciklopediji holokausta”. Bojan je prepisao prvih 19 ’’grešnika’’ od Milosavljevićeve a ostalih 63 bog zna odakle. Bar pet ljudi mu kaže da se lista stvarnih potpisnika ne može sastaviti jer se ne zna ko je dobrovoljno, ko pod prinudom a ko upošte nije potpisao ’’Apel’’. Antifašizam kao stav poštuje argumente, ne diskvalifikuje druge i ne sprečava ih da dokažu i pokažu istinu, ne odbija argumentovanu diskusiju i odgovara na argumentovana pitanja.--178.222.163.152 (razgovor) 14:36, 14. april 2017. (CEST)

Mamlaze, Milosavljevikina knjiga je kolekcija tekstova koji su pisali sami kolaboracionisti: Ljotic, Nedic, Tanasije Dinic Jonic i njihovi saradnici. Oni su pre rata bili antikomunisti i nemacki agenti. -- Bojan  Razgovor  06:03, 15. april 2017. (CEST)

Milutin Milanković

Zar Milutin Milanković nije upravo poznat po tome što je odbio da potpiše Apel? 87.116.179.197 (razgovor) 12:36, 26. avgust 2018. (CEST)

U pravu si. U Bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. je čak delimično uništeno tek odštampano njegovo životno delo Kanon osunčavanja Zemlje i to na nemačkom jeziku. Odbio je potpisivanje Apela, povukao se iz javnog života i posvetio se pisanju, odbio je i da drži predavanja o svom delu. Ne znam zašto se našao na spisku, verovatno su ga uvrstili bez njegovog znanja, ne bi bio jedini. Ako imaš podatke o tome, slobodno ih dodaj, ja znam za ovaj izvor (str 9). --Tajga (razgovor) 13:15, 26. avgust 2018. (CEST)

Tajga, hvala ti. U fusnoti reference jasno piše: Kada su nemačke okupacione vlasti u Drugom svetskom ratu 1941. godine tražile od profesora Beogradskog univerziteta da potpišu Apel srpskom narodu (i podrže okupaciju zemlje), Milutin Milanković je jedan od nekolicine profesora koji je odbio da to učini. --Bocin kolega (razgovor) 15:17, 24. oktobar 2019. (CEST)

Bljuvotina o Vikoru Novaku i Milanu Budimiru

Potpisali "Apel"?!

Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Volume 81, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1979 str. 673.

VIKTOR NOVAK (1889—1977)

"Za vrijeme drugog svjetskog rata bio je nekoliko mjeseci zatvoren u banjičkom logoru kao istaknuti protivnik germanskog porobljivačkog sistema."

Akademik Milan Budimir je bio potpuno slep covek od 1922. godine. Ako je Budimir, kao slep covek, potpisao "Apel" 1941, onda moraju biti poznata dva svedoka pred kojima je "Apel" Budimiru procitan i koji su potvrdili da je "Apel" Budimir razumeo i potpisao. Gde su ti svedoci i ko su oni?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.92.163.218 (razgovor • doprinosi)

A dalje o bljuvotinama: Odakle je ova?

"Neki potpisnici Apela, kao što su Aleksandar Belić, Mihailo Ilić, Viktor Novak, Veljko Petrović, Jovan Erdeljanović i Ivan Đaja, koji su kasnije izrazili rezervisanost prema „novoj Srbiji“ ili Nemačkoj, su novembra 1941. uhapšeni i zatočeni nekoliko meseci u logoru Banjica."— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.92.163.218 (razgovor • doprinosi)

Zasto je clanak zakljucan?--IP10992163218AD (razgovor) 14:49, 7. oktobar 2018. (CEST)

Da nam se trolovi blokirani X puta ne javljaju ponovo i pokrecu razjasnjenu pricu. -- Bojan  Razgovor  05:20, 8. oktobar 2018. (CEST)

Tebi su oduzeta administratorska prava, izmedju ostalog, i zbog samovoljnog blokiranja drugih. Prema tome, znamo ko si i sta si.--IP10992163218AD (razgovor) 08:12, 8. oktobar 2018. (CEST)

A ti si blokiran na 1000 puta Vujkovica brdo, Milose Zankove, Velebitu.... -- Bojan  Razgovor  20:57, 8. oktobar 2018. (CEST)

Nisi ti mene blokirao ni jedamput a kamoli 1000 puta a nadam se da ti nikad neće biti dana šansa da ikoga blokiraš. Sebe možeš ponavljati kao papagaj ako hoćeš 1000 puta.--IP10992163218AD (razgovor) 12:05, 10. oktobar 2018. (CEST)

@IP10992163218AD: Prekini sa vandalisanjem članka ili ćeš biti blokiran --Pinki (razgovor) 12:08, 10. oktobar 2018. (CEST)

Nisam te samo ja blokirao, Vujkovicu. Ti si hiljadu put uhvacen u laži, Vujkoviću. -- Bojan  Razgovor  05:19, 12. oktobar 2018. (CEST)

Pa ako cemo o lazima, onda je prva tvoja laz: Vujkovic; ja se ne zovem Vujkovic. Sam ovaj clanak, koji si ti pisao, je pun lazi i pljuvanja po casnim ljudima. Toliko si pao nisko da svoje lazi potisujes punim imenom i prezimenom, drsko i bez stida.--IP10992163218AD (razgovor) 07:30, 12. oktobar 2018. (CEST)

Tvoj alter ego je Vujkovica brdo. Uvek si govorio da nisi on, pa su te uvek ukebali. Jer si providan ko bistra voda. -- Bojan  Razgovor  05:42, 13. oktobar 2018. (CEST)

Pamflet

Ovaj članak je pisan u formi političkog pamfleta čiji je cilj da optuži i prozove a ne da objasni i istraži. Članak grubo reciklira Apel srpskom narodu, propagandni pamflet okupacionih vlasti u Srbiji iz 1941. godine.

Što se tiče samog sadržaja članka, padaju u oči četiri besmislice. Apel nije dokument već pamflet. Dokument sadrži činjenice, pamflet laži, podvale i pretnje. Ideju za pisanje Apela nisu dali Nemci, već je to bila njihova naredba. Petranović to jasno kaže u jednoj od njegovih knjiga. Izražavanje rezervisanosti prema „novoj Srbiji“ ili Nemačkoj nije postojalo tj. to je obična izmišljotina zajedno sa imenima i vremenom na koje se locira. Apel nije potpisalo ukupno 533 lica kako tvrdi gospođa Milosavljević jer historiografija nije uspela do danas da pronađe originalni spisak imena i potpisa na osnovi koga bi Apel mogao da ima neku dokumentarnu vrednost.

Strukturno i sadržajno je besmisleno dati u ovom članku puni tekst Apela. Istoričari daju samo kratak opis sadržaja Apela i objašnjavaju ciljeve Apela u nekoliko rečenica. Fotokopija jedne stranice Apela nema nikakvu informativnu vrednost. Izbor imena na spisku "potpisnika", kao i sam spisak, je proizvoljan i besmislen.

Članak, isto kao i gospođa Milosavljević, izostavlja tri važne činjenice: da su se na spisku Apela našli ljudi koji nisu potpisali Apel, da oni koji su ga potpisali pod prinudom nisu imali legalnu mogućnost da povuku potpis i da je sam kvislinški režim izvršio analizu odjeka Apela u narodu i našao da narod nije prihvatio Apel (Đuretić).

Gospođa Milosavljević (namerno gospođa a ne prof dr) se je teško ogrešila o akademski profesionalizam i etiku pisanjem pamfleta Potisnuta istina. Ovaj njen pamflet je na propagandnoj platformi Tomislava Vukovića alijas Filip Kohen alijas Ljubica Stefan, inače stalnog kolumniste "Glasa koncila". Sa njene strane je jedino pošteno što je javno rekla ko joj je platio pisanje ovog pamfleta - Helsinški odbor, "nevladina" udruga koju finansiraju zapadne vlade.

Predlog: obrisati članak a samom Apelu posvetiti onoliko prostora u nekom drugom članku o okupaciji Srbije koliko mu posvećuju Đuretić ili Petranović.--Bocin kolega (razgovor) 21:27, 25. avgust 2019. (CEST)