Razgovor:Geografija Hrvatske/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Stranica sa hrvatske vikipedije kaze da postoji 1185 ostrva koja pripadaju Hrvatskoj. Sada aktuelni spot pominje brojku 1244, dok u ovom tekstu pise 1246. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.150.203 (razgovor • doprinosi) | 00:33, 27. maj 2010.‎

Promenjena je informacija o površini, jer površina na moru ne ulazi u površinu nijedne zemlje, već može biti samo dodatna informacija. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 83.136.179.11 (razgovor • doprinosi) | 11:14, 7. novembar 2012.‎

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Članak je nastao tokom CEE takmičenja, ali dosad nisam imao vremena da ga kandidujem. Po meni je dovoljno obiman i sadrži dovoljno referenci i fotografija da bi bio sjajan. Kritike su dobrodošle. Rasprava traje do 14. jula 2016. godine, do 23:11. --Miljan Simonović (razgovor) 23:11, 7. jul 2016. (CEST)

Komentari

Mislim da jedince mera m, km, km² u tekstu treba pisati ćirilicom, obzirom da je tekst pisan ćirilicom.--Drazetad (razgovor) 00:00, 8. jul 2016. (CEST)

Ja sam za da ovaj članak bude proglašen za sjajan, ali ja mislim da se merne jedinice ipak trebaju pisati latinicom. --Zoranzoki21 (razgovor) 00:13, 8. jul 2016. (CEST)

Ako je sudeći prema ovome, onda je latinica jedini ispravan način pisanja jedinica mera. --Miljan Simonović (razgovor) 00:19, 8. jul 2016. (CEST)

Važan je i pravopis koji to dozvoljava. Pravopis predviđa da se skraćenice m, cm, dm, mm, km, g, t (tona), i druge njima slične pišu bez tačke, obično latinicom, ali i ćirilicom (osim skraćenice za volt (V) i vat (W) gde je latinica neophodna radi razlikovanja. --Drazetad (razgovor) 07:44, 8. jul 2016. (CEST)

@Drazetad: Nemoj širiti dezinformacije. Pravopis to uopšte ne predviđa već ih je dozvoljeno pisati (te ćiriličke) i sa tačkom (146. str.).

Inače, u geografskom članku je ispravnije pisati latinicom, a jedino u tekstovima šire namene gde se samo nekoliko puta pomene udaljenost i sl. treba/može na ćirilici (sa ili bez tačke) ako je i tekst na ćirilici.

I objašnjavao sam i tebi posebno a i na trgovima ovo sa jedinicama već sto puta (ne treba rizikovati i bolje je koristiti SI i latinicu), a ti opet isto.

@Miljan Simonović: Možeš čak dodati i šablon {{convert}} da se prikazuje i u imperijalnom sistemu, to je korisno a ispis automatski formatiran sa   razmakom itd.

I trebalo bi da izmenjaš engleske nazive meseci u brojeve (ili u srpske nazive) jer su reference pune grešaka kod datuma i dodata je skrivena kategorija. — Obsuser✉ 17:33, 9. jul 2016. (CEST)

@Obsuser: Ti pišeš po pricipu par nepar (danas jedno, sutra drugo). Za svako pitanje imaš dva odgovora, pa zavisi da li želiš svađu ili da daš podršku. Kad sam u tekstovima koje pišem ostavljao imena pojedinih sportista u originalu, jer ih nisam znao transkribovati (što je preporuka viipedije), ti si ih često pogrešno transkribovao, sa opravdanjem da je bolje i tako (pogrešno), pa da neko ispravi, nego imati latinicu u ćirilićnom tekstu. U ovom slučaju nisam rekao ništa pogrešno, niti sam nekog dezinformisao (skraćenice mera se mogu pisati i ćirilicom i obavezno bez tačke) pa je logično (kad pravopis srpskog jezika dozvoljava) u ćiriličnom tekstu napisati i mere ćirilicom, a da li će to shvatiti Englezi baš me briga. Na tvoje pisanije koje slede neću odgovarati.--Drazetad (razgovor) 06:26, 11. jul 2016. (CEST)

Pa naravno da nećeš odgovoriti kada nemaš šta reći na citat iz P2010 na 146. str. (t. 181):

a. Merne skraćenice pisane velikim slovima preuzimaju se

neizmenjene: V, W, J, C, F, A, T (volt, vat, džul, kulon, farad, am-

per, tesla); ostale, pisane malim slovima, pišu se ili izvorno

ili se preslovljavaju, a samo izuzetno i ograničeno prevode:

— g, kg, l, dl, m, km, cm ↔ g (i g.), kg (i kg.), l (i l.), dl (i

dl.), m (i m.), km (i km.), cm (i cm.);

— h, kWh — č. ili č (čas) / s. (sat), kvč. ili kvč (kilovat-čas).

Znači da ipak širiš dezinformacije i to uporno, dva puta, zato što se ove izdvojene jedinice mogu pisati i sa tačkom a ne obavezno bez tačke kako si istakao. Zašto ih ne treba pisati u ovom članku ćirilicom pročitaj ovde, a govorio sam ovo i drugde, i čak posebno tebi (u najmanje dva navrata, pregledaj svoju korisničku SZR) itd., samo što ne vredi. Koristite šablon {{convert}} i problem apsolutno rešen. — Obsuser✉ 06:38, 11. jul 2016. (CEST)

Imam šta reči pa ipak odgovaram.Opet mešaš babe i žabe. Ovde se radi o pisanje tačke iza skraćenica mernih jedinica što nije po važećem pravopisu srpskog jezika. Za one kojima pravopis nije jasan izašo je Rečnik jezičkih nedoumica gde dva puta piše ovo što sam rekao. Pogledaj Skraćenice mera i tačka. Znam da ne ceniš Klajna a i ja se ne slažem u mnogi stvarima iz pravopisa, ali to je zakon za pisanje srpskim jezikom. Kad [Vikipedija:Stilski priručnik/Osnove pravopisa srpskog jezika/Skraćenice|ovo]] argumentovano ispraviš (pošto ti sve znaš) biće kako ti kažeš. Tačka ide iza skraćenica tipa br. sl. itd. Pročitaj može ti pomoći. Više me nećeš isprovocirati za dalju diskusiju. Sve ovo sam ti rekao i u ranijim diskusijama.--Drazetad (razgovor) 07:47, 11. jul 2016. (CEST)

Hahahahha... Pa koji je važeći ako nije ovaj Matice srpske iz 2010. iz kog sam ti citirao od reči do reči? Klajn je jedan od, Pravopis Matice se može izdvojiti (iako ni on nije poslednji odgovor na svako pitanje).

Vidiš da može tačka, ti reče da ne može. Niko te ne provocira, pre će biti da ti započinješ bespotrebne rasprave jer uglavnom nisi u pravu; ali ’ajde, nema veze, ja ću ti odgovarati svaki put sa zadovoljstvom... — Obsuser✉ 16:09, 11. jul 2016. (CEST)

Moje zamerke, kao i u svim sličnim slučajevima do sad, su upućene nedovoljnom korišćenju domaće literature (kad kažem domaće mislim na srpskohrvatskom jeziku načelno)...dakle, sve te enciklopedije domaće, i ti fakulteti i te naučne publikacije...Krš stvari...Dok dole u literaturi vidim 3 engleskojezične publikacije...Evo samo za primer hrvatski naučni časopisi kad uneseš pretragu *geografija hrvatske* koliko izbaci (da ne govorim o srpskim i drugim)...Prosto ti bude žao što većina urednika bira da prevodi sa engleske viki, umesto sami da pišu --ANTI_PRO92 (razgovor) 15:51, 9. jul 2016. (CEST)

Poštovani, prevođenje sa en.viki niti je zabranjeno niti toliko loše koliko Vi navodite. Ovo „...kao i u svim sličnim slučajevima do sad” ne znam da li se odnosi na moje članke ili na sjajne uopšte, jer se ja ne bavim isključivo prevođenjem. Pozdrav, Miljan Simonović (razgovor) 16:01, 9. jul 2016. (CEST)

Nisam rekao da je zabranjeno...Ovo je univerzalna enciklopedija i da li su izvori na engleskom ili kineskom nije kriterijum ovde, nego da su proverljivi/valjani...Kad kažem *u svim sličnim slučajevima*, nisam mislio samo na ovaj članak, niti na Vaše članke načelno, nego na par drugih primera koje smo imali ovde unatrag nekoliko godina...A što se tiče ocene te prakse, ja je vidim kao dosta nepovoljnu...Po meni, kvalitet jedne jezičke enciklopedije ima i veze sa literaturom koja se na njoj koristi za pisanje članaka (zato su engleska i nemačka viki najbolje)...Dakle ako postoji srpsko/hrvatsko/bošnjačko jezička literatura za teme koje se piše, koja je bolja od druge strane literature (engleske npr.; ovde je to sigurno slučaj) onda ona treba i da se koristi...O ovoj temi je napisano brdo domaćih knjiga i dosta ih je objavljeno na netu ovde (dao sam vam primer, da ne mora da se ide u biblioteku)...Ne vidim zašto se iz nje ne piše članak...Razlika je u tome, što govorinici srpskog jezika koji ovo čitaju, mogu da sve to provere u domaćim izvorima...dok engleske dosta ljudi ne može da proveri jer ne zna jezik (računa se da između 3% i 8% populacije u Srbiji zna engleski jezik)...Ali, kao što rekoh, ovo je slobodna enciklopedija i Vi sami imate pravo da birate izvore iz kojih ćete pisati članke....--ANTI_PRO92 (razgovor) 16:17, 9. jul 2016. (CEST)

Članak će imati moju podršku na glasanju, jer je zaista profesionalno urađen. Pohvale autoru. --Pinki (razgovor) 19:57, 11. jul 2016. (CEST)