Razgovor:Godišnjak (informator)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Od kada su godišnjak i informator sinonimi. Godišnjak se odnosi na događaje koji su se dogodili u jednoj godini u određenoj oblasti interesovanja, a informatior je peridična publikacija o nekom događaju u određenom vremenskom periodu, koji može biti i jedan dan. Samo u slučaju kada je taj period od godinu dana može se zvati i godišnjak, a u ostalim slučajevima ne. --Drazetad (razgovor) 18:19, 5. septembar 2012. (CEST)

To je zbog izbegavanja duplih informacija. Ovaj članak sadrži iste informacije, plus duplo više. Dodatno, godišnjak je podvrsta informatora, tako da je spajanje opravdano. To je kao npr. umetničko ime. Dok neko ne napravi neki članak o tome, sve informacije o njemu treba sadržati članak pseudonim. --Lakisan97 (razgovor) 18:25, 5. septembar 2012. (CEST)

Naravno, godišnjak nije vrsta informatora samo ako se pod tim nazivom misli na bilo koju publikaciju koja izlazi jednom godišnje, ali i taj slučaj je pomenut. --Lakisan97 (razgovor) 18:28, 5. septembar 2012. (CEST)

Hvala na poznatim informacijama, ali u tekstu informator ili godišnjak ne može da stoji, jer je to tako samo u jednom slučaju. Obrnuto bi mogle „Godišnjak ili informator je knjiga u kojoj se zapisuju ili naznačavaju događaji koji su se desili u vremenskom periodu od jedne godine“ jer je to slučaj gde se dva naziva poklapaju. Godišnjak nije vezan samo za prethodnu godinu. Ti bar voliš da praviš nezbunjujuće tekstove, odnosno da je napisano svakom jasno, bar si tako rekao kad si došao.--Drazetad (razgovor) 18:48, 5. septembar 2012. (CEST)

informator — (onaj koji prenosi vesti) vesnik, glasnik, glasonoša, kurir, vikač, izjavljivač, objavljivač

reg: teklič, teklić, habernik, telal, tatar, ulak, peik

arh. birov, brzoteča, poklisar, abronoša, aberdar, skoroteča

sl. najavljivač, poštar

informator — doušnik, detektiv, agent (tajni -), špijun, obaveštavač, diverzant, potkazivač, cinkaroš, denuncijant, odavalac, dojavljivač, prijavljivač, prijavitelj, dojavitelj, obaveštajac, :dostavljač, prokazivač, špiclov reg.

godišnjak — kalendar, letopis, anali, album, bilten, almanah, zbornik, hronika, hronograf

--Pavlica pričaj 19:13, 5. septembar 2012. (CEST)

Iako je bila sukobljena izmena sa Pavlicom, objaviću komentar: Ako treba, vratiću izmene, iako smatram da tekst nije zbunjujuć. Lepo kaže da su informator i godišnjak (spojeno) informacije o školi, plus u drugom pasusu razdvojena nezavisna značenja, ona u širem smislu. Šta je tu zbunjujuće? Saznajemo da informator „informiše“ čitaoce o izdavaču u širem smislu (ustanovi, itd), dok je godišnjak bilo šta što se izdaje jednom godišnje. Pošto su oba izraza najkorišćenija u školstvu, prvi pasus daje „objedinjenu“ definiciju (glavnu u članku). Dakle, iako članak praktično objašnjava 3 slučaja, sve je potpuno identično, i nema nikakvog razloga napraviti 3 članka sa jednom rečenicom, umesto jednog kvalitetnog koji bi bio sveobuhvatan. Predlažete li onda i razdvajanje članaka npr. magnetno polje na sve moguće vrste, jer članak isto sadrži 3 definicije/slučaja, ili možda mikroskop na vrste sa ovako malo podataka?! Pa, ne želimo članak u kome piše samo Ultravioletni mikroskopi su mikroskopi koji koriste ultravioletnu svetlost. Zar je toliko bitniji kvantitet naspram kvaliteta? --Lakisan97 (razgovor) 19:27, 5. septembar 2012. (CEST)

Hm, interesantne rečničke definicije, ali na izdanjima uvek piše Informator te i te škole. Ovu definiciju (ne Pavlicinu) podržava i Rečnik socijalnog rada Ivana Vidanovića, ali ima smisla da je informator osoba. --Lakisan97 (razgovor) 19:31, 5. septembar 2012. (CEST)

Ne shvataš, iako si sam napisao. Lepo kaže da su informator i godišnjak (spojeno) informacije o školi, plus u drugom pasusu razdvojena nezavisna značenja, ona u širem smislu. Isto kao i fidbek sa knjigom utisaka. --Pavlica pričaj 19:42, 5. septembar 2012. (CEST)

Što se tiče fidbeka, smatram da je tu sve 100% jasno. Deo je „knjȋga utisaka“, pa tu ne vidim grešku (kao primer mikroskopa i magnetnog polja). Za ovo, školski informator-godišnjak (glavna tema članka) objedinjuje godišljak (izdavanje svake godine; jedna rečenica dovoljna za opis) i informator (bilo kakva informacija unutar definicije; isto dovoljna jedna rečenica). Pošto bi više rečenica u posebnim člancima moglo biti samo o istim u raznim državama, dok se neko ne usudi na taj potez, što bismo imali 3 članka od po jedne, umesto jednog članka od 8 rečenica? --Lakisan97 (razgovor) 19:53, 5. septembar 2012. (CEST)

Sad vidim da je i deo problema u tome što je informator poistovećivan sa engl. Newsletter, što informator u srpskom baš i nije, a i informator i godišnjak bi odgovarali samo engl. Yearbook. A, da, razdvojena nezavisna značenja sam mislio da članak takođe pojašnjava i slučejeve ako čitalac ne traži informator ili godišnjak u školstvu. Bez obzira na to, pojmovi su veoma identični, i smatram da, sem u slučaju naglog proširivanja u različitim pravcima, članci treba da ostanu, uslovno rečeno, spojeni prema gore navedenim zapažanjima --Lakisan97 (razgovor) 20:03, 5. septembar 2012. (CEST)

Još jedan primer „spojenih članaka“ - prestupna godina (sadrži i definiciju proste, jer je članak od jedne rečenice „neisplativ“) --Lakisan97 (razgovor) 20:07, 5. septembar 2012. (CEST)

Da li razumeš da si napisao informator ili godišnjak a to nije tačno. --Drazetad (razgovor) 20:09, 5. septembar 2012. (CEST)

Da, razumem, a u smislu školskog izdanja (glavna tema članka koji sam napisao) itekako jeste tačno - ravnopravno se naziva i informator i godišnjak. Samo sam dodatno, ako neko ne traži školsko izdanje, nego razdvojene definicije, dodao i to. Odvojene definicije itekako zaslužuju razdvojene članke, ali ne kao klice od jedne rečenice. To je suludo, ako postoji mogućnost to izbeći (kao sad, spajanjem u jedan članak). Zar stvarno ne shvatate moju poentu spajanja članaka? Ako još uvek ne, predlažem administratorsku tablu (tj. njen deo za rešavanje sukoba oko sadržaja ili kako se već to zove). --Lakisan97 (razgovor) 20:16, 5. septembar 2012. (CEST)

Čini mi se da je jedini problem što piše informator ili godišnjak. U ovome članku se sve to može objasniti, ali promijeniti prvu rečenicu.-- Марко Dic,amice! 20:19, 5. septembar 2012. (CEST)

S obzirom na to da ja ni ne znam u čemu je problem, reći ću samo: a sad? --Lakisan97 (razgovor) 20:25, 5. septembar 2012. (CEST)

A sad? Problem je što svakog meseca primam mesečni informator ili mesečnik. Po tvome Informalor ili godišnjak i moje informator ili mesečnik daje da je godišnjak jednako mesečnik. Problem je što si promenio naslov tekta, jer da si ostavio naslov godišnjak (koji može biti jedna vrsta informatora) kako je bilo pre tvoje promene cele ove priče ne bi bilo. --Drazetad (razgovor) 22:36, 5. septembar 2012. (CEST)

  Urađeno . Nesporazum je nastao jer mi niste odmah rekli u čemu je problem, nego je bilo „okolišanja“ u vezi sa temom, umesto naslovom. --Lakisan97 (razgovor) 22:54, 5. septembar 2012. (CEST)