Razgovor:Goldžijev aparat

Dodaj temu
Aktivne diskusije

Prvi podnaslovUredi

Da li onda treba „Golđijev aparat“?--Filip Knežić (razgovor) 18:49, 3. novembar 2007. (CET)

Ne, ne treba!neka ostane kako jeste!--Tsnena 19:58, 3. novembar 2007. (CET)

Gledamo kako je po Pravopisu!--Filip Knežić (razgovor) 20:00, 3. novembar 2007. (CET)

Dižem ruke! Radite onda kako je po Pravopisu! --Tsnena 20:07, 3. novembar 2007. (CET)

Samo da pitam nešto, a je li u svih 5 knjiga (koje su navedene kao literatura) piše Goldžijev aparat? -- JustUser  JustTalk 12:19, 9. novembar 2007. (CET)

Ne samo u tih pet navedenih već apsolutno u svoj biološkoj literaturi koju sam do sada imala prilike da čitam/koristim ili iz nje svojevremeno spremam ispite, a sada predavanja. Dakle, nikada do sada nisam videla drugačiji naziv.--Tsnena 12:43, 9. novembar 2007. (CET)

Da li je neophodno da slika bude baš ovoliko velika?—Pirke say it right 17:29, 13. decembar 2007. (CET)

Do sada nikada nisam video Golđijev aparat. U svakoj knjizi gde piše nešto o ovome se spominje kao goldžijev aparat. Od udžbenika za srednju i osnovnu školu pa do stručne literature. Ovo je ustaljen oblik —Jovan Vuković (r) 17:30, 20. decembar 2007. (CET)

Jovane, nisi kompetentan ni ti ni bilo ko na vikipediji da procenjuje i odlučuje da li je Goldži ustaljen oblik ili ne. I već po treći put napominjem da je oblik Golđi zabeležen u dve ugledne ćirilične enciklopedije na srpskom jeziku. I već po ko zna koji put pitam: Zašto je uskostručna literatura merodavnija kod rešavanja pravopisno-jezičkih problema od uglednih opštih enciklopedija. I, na kraju, ako je dogovoreno da se sve reši putem preusmerenja koje će svakog ko traži Goldžija odvesti na ispravan oblik Golđi s tim da taj "svako" ima puno pravo da mimo Vikipedije, u privatnom životu, u stručnim krugovima ili na fakulteti koristi varijantu Goldži - zašto ponovo pokrećeš temu i arbitriraš da li je neštu ustaljeno ili ne? I napokon, ko te ovlastio da procenjuješ da li je nešto ustaljeno ili ne? Evo, recima, ja tvrdim da Goldži nije ustaljen oblik, već pogrešan (verovatno je u srpski dospeo preko engleskog u kom ne postoji slovo glas "đ") i da je ispravno Golđi? Tvoja reč protiv moje + moje reference. I šta sad?

delija (razgovor) 19:58, 20. decembar 2007. (CET)

E `ajmo sad svi malo da raspirujemo stvar, tako treba, da se zna da smo na Vikipediji na srpskom. Okrenem ja tako str. 189. Matičinog pravopisa i pročitam sledeće:

Pravila [transkripcije] koja se utvrđuju ne treba shvatati kao retroaktivnu obavezu i menjati likove imena koja su već ušla u postojani izražajni oblik, a onda i u stručnu i drugu literaturu

— t. 103b, Pravopis
Kako ćemo se složiti da Gol(đ/dž)ija ne spominje niko kada ode na kafu sa prijateljima, ili na utakmicu sa društvom, niti ga kroz usta provlači bilo ko osim akademske zajednice kojoj je struktura koju dotični otkri od značaja, nekako mi je logično, verovatno zato što mi je um vanredno izvitoperen mojim mladalačkim buntom protiv pravopisnih normi i odlučno jednosmernim tokom misli kojem je kompromis nesvojstven, da je mera ustaljenosti datog oblika upravo stručna literatura, opet ne računajući samog Kamila, koji se retko spominje, kako mu je otkriće uzelo sopstveni život i njega mučenika bacilo u zasenak. U tom smislu, recimo da je na mestu da Kamila zovemo Golđijem (a tako ga zovu i štampane opšte enciklopedije, mada ja imam primerak Larusa gde je on Golgi. Uzgred budi rečeno, u istoj toj Prosvetinoj enciklopediji stoji Šri Lanka i Elvis Prisli, ali to nam u tom trenutku nije bilo zanimljivo, a istini za volju baš bi bilo nedinamično i voistinu `smor` da ponekad ne izvučemo nešto što nam odgovara, a Bože moj, zanemarimo kada nam nije u liniji sa trenutnim razmišljanjima, to daje poseban šmek nelinearnosti argumentacije...). Međutim, kako je za stručnu literaturu Golđijev kompleks prava nepoznanica, da ne kažem `nepoznati celuluarni objekat` aka NCO, a i kako nam sam Pravopis kaže kako neće bre da nas tera da se menjamo, kad smo tako već srodili sa nepismenim oblikom, nisam siguran čemu sve ovo. Sad, naravno, pretpostavićemo da će se neumitno javiti argument onoga šta se to zapravo podrazumeva pod retroaktivnošću. U tom smislu prelistah ja ponovo omraženu mi knjigu (mladi neobrazovani mulac, vidi šta piše za Pravopis, cccc!) i iz Predgovora iste ustanovih kako zapravo ova pravila transkripcije potiču iz izvesnih Priloga Pravopisu koji datiraju iz 1989. godine. Verujem da je Nena u ovo vreme studirala i da raspolaže literaturom koja govori u prilog činjenici da je ovaj nepravilan oblik već bio uveliko korišćen u stručnoj literaturi (koju i sam Pravopis priznaje kao meru ukorenjenosti) u doba kada su normativi na koje se Delija poziva ustanovljeni, te da zapravo nema potrebe da mi revolucionarizujemo stvar (mada je na ovoj Vikipediji velikom broju urednika blizak koncept revolucije iz fotelje, posredstvom optike (kako-gde), naravno, u najpozitivnijem smislu, je l` da...). --Kale info/talk 12:42, 21. decembar 2007. (CET)

---

Pošto sam pomenuta imam pravo na repliku:-). U to vreme sam već uveliko bila profesor (završila sam tadašnji PMF, odsek biologija, davne 1980. godine) i ko zna koliko puta do tada izgovorila/napisala Goldži, a da ne govorim o tome koliko puta sam to uradila DO SADA. Nešto nemam nameru da i od sada ga zovem Golđi, bez obzira koliko me to kvalifikovalo nepismenom, staromodnom ili kako god. Na ovim stranicama ga, radi mira u kući, NIKADA više neću pomenuti da to ne bi izazvalo bilo šta slično ovome što je veliko gubljenje vremena ili možda još bitnije sramota za ono zbog čega je Vikipedija to što jeste ili bi trebalo da bude. Odlika mladosti treba da bude revolucionarnost, ali ne ovakva, što reče Kale, iz fotelje. Od mene za sada i navek toliko.—Tsnena (razgovor) 13:23, 21. decembar 2007. (CET)

Vrati me na stranicu „Голџијев апарат”.