Razgovor:Dina (roman)

Preneto sa članka

Sama priča počinje 10191. godine po našem računanju. Carstvom, koje obuhvata čitav univerzum, vlada car Šadam Četvrti iz Velike kuće Korino. Podela na Velike i Male kuće u svetu međuplanetarnog feudalizma je bitna, jer je njena ideja zasnovana na onoj iz srednjeg veka, gde bi feudalci bile poznate i uticajne porodice nekog kraljevstva. Jurisdikciju nad planetom Arakis ima Kuća Harkonena, čija je trenutno glava omraženi baron Vladimir Harkonen.

Šta je Arakis? Pustinjska planeta, negostoljubiv prostor za život, bez tračka vode sa minimalnom vlagom. Zašto je Arakis tako važan čitavom Carstvu? Jedino se na ovoj planeti od svih može naći supstanca poznata pod imenom „Začin“. Začin produžava život. Začin dovodi one koji ga konzumiraju u stanje hipersvesti, kod nekih čak i omogućava prozorljivost. Začin je vitalan za putovanje kroz svemir. Zadužena za prevoz putnika od planete do planete, Gilda je udruženje odabranih koje je korišćenje Začina mutiralo hiljadama godina. Naime, tolika konzumacija im je dala sposobnost da se, bez ikakvog fizičkog kretanja, stvore u proizvoljnoj tački svemira kad god požele. Gilda ima monopol na putovanju kroz svemir, ali je i ona zavisna o izvozu Začina sa Arakisa. Car kontroliše taj izvoz indirektno, preko Kuće kojoj je privremen vlast nad Arakisom dodeljena. Iz svog središta u gradu Arakinu na planeti, predstavnici ovlašćene Kuće bi nadgledali proizvodnju Začina.

Kako nastaje Začin? Endemična vrsta za Arakis je veliki pustinjski Crv. Ova životinja dostiže dužinu i do četiri stotine metara, i nastanjuje peščane pustinjske oblasti dalje od kamenitih ergova. Nusprodukt varenja Crva, pored obilne količine kiseonika, je prezačinska masa. U pustinji je ima u velikim količinama, i ona se sakuplja posebnim mašinama, takozvanim Sakupljačima. Oni su, zapravo, male fabrike koje prezačinsku masu ekstraktuju iz peskovitog zemljišta i prerađuju je u Začin. „Začin mora teći!“, daviza je Gilde. I zaista, ukoliko bi nekako došlo do prestanka proizvodnje Začina, put kroz svemir bi bio obustavljen, i Carstvo koje je toliko dugo postojalo bi se raspalo, a samo znanje o postojanju drugih planeta, vremenom, izgubilo.

Starosedeoci Dine su Fremeni. Ovaj narod se kroz čitav roman bori sa nemilosrdnim okupatorima koji su Harkoneni i protiv carevih plaćenika - elitne vojske Sardaukara. Fremeni se ne bore za nezavisnost, što se vidi onda kada Velika kuća Atreida dobije nalog od cara da preuzme feud Arakis. Atreidima vlada pravični vojvoda Leto, koji u više navrata pokazuje da mu je ljudski život, bilo njegovog podanika ili Fremena, važniji od bilo kakve proizvodnje začina. Fremeni vremenom steknu poštovanje prema Vojvodi, i nakon njegove prevremene smrti pristaju da se osvete njegovim ubicama, Harkonenima, uz pomoć i vođstvo Vojvodinog sina - Pola Atreida.

Pol i njegova majka Džesika su, nakon puča u Arakinu, našli utočište kod častoljubivih Fremena. Oboje su bili, majka više nego sin, trenirani u učenju Beni Džezrita, koje je zadivilo Fremene. Budući da su generacijama prenosili proročanstvo o dolasku mesije koji će ih izbaviti i povesti u borbu oslobođenja, Fremeni su prihvatili Pola kao svog vođu i kao onog koji je ispunjavao sve uslove datog proročanstva; dato mu je novo, fremensko ime - Muad'Dib, i tako će biti poznat među njima. Džesika je zauzela mesto Sajadine u plemenu nakon što je popila vodu života. Temelji za borbu protiv okupatora Harkonena su bili postavljeni. Uz pomoć Stilgara, naiba plemena u koje su došli posle puča, kao i Čani, mlade Fremenke koju je zavoleo, Pol je učio fremenske običaje. Pol je trenirao fremene u umetnosti borbe Beni Džezrita, i uskoro je imao odabranih četiri stotine ratnika koji će mu kasnije služiti kao lična garda. Ovi ratnici su se zvali Fedajkinima, „komandosima smrti“, koji bi dali život za Pola pre nego dozvolili da se njegov ugasi. Pol Atreid je lagano ali sigurno stvarao fanatičnu vojsku koja je pretila da preuzme ceo Arakis. U svojim vizijama, Pol je video nezaustavljiv rat kako plamti celom galaksijom; na čelu tog pohoda je bio on, a za njim je išla vojska Fremena. Pol nije bio siguran da je rat do istrebljenja ono što on želi. U međuvremenu, Džesika je rodila Aliju, ćerku pokojnog Vojvode. Alija je došla na svet nakon što je Džesika popila vodu života, tako da se rodila hipersvesna sa svim moćima predviđanja i Beni Džezrita koje su njena majka i njen brat Pol imali.

Vremenom, sva plemena su ga prihvatila za mesiju iz proročanstva i ujedinila su se pod njegovim barjakom. Napadi na harkonenske silose Začina su učestali, prepadi na Sakupljače i aerodrome sa posadom Barona su postali svaklodnevica. Ovo je razjarilo Cara padišaha, koji je već dugo vremena razmatrao oduzimanje vlasti Baronu nad Arkisom. Međutim, kada su se videle razmere pobune i to da je misteriozni Muad'Dib u suštini taj koji kontroliše Začin na Dini, a ne Harkoneni, i kada je postalo jesno da je vođa Fremena spreman na to i da uništi sam Začin kako bi postigao ono što želi, Šadam Četvrti je mobilizovao i poslao sve svoje Sardaukarske legije na Arakis. Nekoliko dana nakon što se carev brod spustio na površinu planete, masovni napad Fremena je usledio i carski brod je uništen. Car padišah je prinudno abdicirao, i Pol je stupio na presto galaksije kao njen neprikosnoveni vladar.

Komentar

Radnja romana ne može i ne sme da bude jedini i/ili preovlađujući deo članka - treba skratiti onoliko koliko je moguće, i u skladu sa ostatkom teksta - nikako pola članka ili više. --Brane Jovanović, DGzS <~> 11:59, 16. april 2007. (CEST)

Zamoljen sam da prokomentarišem uklanjanje ovog dela članka na stranu za razgovor. Ja nemam neki poseban stav po ovom pitanju, meni lično ne smeta da sadržaj zapleta zauzima veći deo članka, naravno, ukoliko ne sadrži neke posebno rasplamsane kritičke osvrte što ovde nije slučaj. Naravno, postoji i primer engleske Vikipedije gde članak jeste ovakav, a tamo postoji i niz članaka (pa i hiljade samo na temu npr. Gospodara prstenova) koji se bave događajima u delu. Opet, kako se ovo uklapa sa zahtevima klasičnije opšte enciklopedije je druga stvar, i u tom kontekstu shvatam Branetov komentar. Meni je, dakle, bliža varijanta sa ovim delom u članku, ali neka se i drugi izjasne, pa neka se onda nešto odluči. --¡¿Kale?! 21:59, 17. april 2007. (CEST)